Interakcije: hidrohlortiazid

Istovremena primena sa diureticima koji štede kalijum može biti povezana sa povećanjem koncentracije kalijuma u serumu, što bi trebalo pratiti.

Ukoliko se diuretik istovremeno daje sa acetilsalicilnom kiselinom, neophodno je obezbediti da pacijenti budu adekvatno hidrirani, pratiti funkciju bubrega i krvni pritisak, posebno na početku terapije diureticima.

Lekovi koji utiču na koncentraciju kalijuma u serumu Hipokalemijsko dejstvo hidrohlortiazida se može povećati istovremenom primenom kaliuretičkih diuretika, kortikosteroida, laksativa, ACTH, amfotericina, karbenoksolona, penicilina G, salicilne kiselina i der…

Pri istovremenoj upotrebi amikacina i brzodelujućeg diuretika, treba pratiti status hidratacije pacijenta.

Reverzibilno povećanje uree u krvi

pojavi torsades de pointes

povećavaju izlučivanje kalijuma

Krvni pritisak treba pažljivo pratiti, naročito tokom prvih dana započinjanja terapije

nefrotoksično dejstvo

rizik od akutne insuficijencije bubrega, koja je obično reverzibilna, može se povećati

Povećana hematotoksičnost i/ili imunosupresija

može dodatno ugroziti funkciju bubrega

povećanog rizika od nefrotoksičnosti

hipokalemija predisponirajući faktor za nastanak torsades de pointes

lekari bi trebalo da razmotre određivanje koncentracije magnezijuma pre terapije inhibitorima protonske pumpe, kao i periodično u toku terapije

Preporučuje se periodično praćenje koncentracije kalijuma u serumu

Potencijalno teška hipokalemija može nastati zbog terapije beta-2 agonistima

hipokalemija predisponirajući faktor za nastanak torsades de pointes

mogućnosti nastanka hipokalemije

povećavaju rizik od ventrikulatnih aritmija, uključujući torsade de pointes

Akutna bubrežna insuficijencija kod dehidriranih pacijenata

pacijenti su pod povećanim rizikom od akutne bubrežne insuficijencije kada koriste kontrastno sredstvo sa jodom

Rizik od hiperkalcemije

Povećane koncentracije kalcijuma u serumu

istovremena primena karbamazepina i hidrohlortiazida je udružena sa rizikom od nastanka simptomatske hiponatremije

teške hipomagnezijemije

Hiponatremija i/ili sindrom neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (SIADH)

poremećaju balansa vode i/ili elektrolita

daljeg pogoršanja funkcije bubrega, uključujući moguću akutnu insuficijenciju bubrega

povećan rizik od hipokalemije pri istovremenoj primeni kortikosteroida sa amfotericinom B, ksantinima ili beta-2 agonistima

težak oblik hipomagnezijemije

Krvni pritisak treba kontrolisati i brzo korigovati primenom antihipertenzivne terapije i modifikacijom doze pazopaniba (prekid i ponovni početak terapije smanjenom dozom na osnovu kliničke procene) (videti odeljke 4.2 i 4.8).

Preporučuje se periodično praćenje koncentracije kalijuma u serumu

Potencijalno ozbiljna hipokalemija može biti posledica terapije beta-2 agonistima

Ipak se savetuje oprez pri započinjanju istovremene primene antihipertenziva, zbog moguće pojave neželjenih reakcija.

hipokalemija predisponirajući faktor za nastanak torsades de pointes

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija Vinceva može uticati na dejstvo lekova koji snižavaju krvni pritisak, lekova za regulisanje poremećaja u ritmu rada srca, lekova koji sprečavaju zgrušavanje krvi, kao i lekova koji utiču na centralni ne…

Citotoksični lekovi: Pri istovremenoj upotrebi hidrohlortiazida i citotoksičnih lekovi (npr. ciklofosfamid, fluorouracil, metotreksat) može se očekivati povećana toksičnost koštane srži (posebno granulocitopenija).

NSAIL grupe Lekovi NSAIL grupe mogu da umanje antihipertenzivno dejstvo i antagonista angiotenzina II i hidrohlortiazida, kada se primenjuju istovremeno.

Citotoksični lekovi: Pri istovremenoj upotrebi hidrohlortiazida i citotoksičnih lekovi (npr. ciklofosfamid, fluorouracil, metotreksat) može se očekivati povećana toksičnost koštane srži (posebno granulocitopenija).