hidrohlortiazid i torasemid

Ostali antihipertenzivi – aditivni efekat pri istovremenoj primeni. Dozu antihipertenzivnih lekova, posebno adrenergičkih blokatora, po potrebi smanjiti kad se u terapiju uvede Hemopres. Pre započinjanja terapije ACE inhibitorom diuretska terapija se obustavlja 2 - 3 dana pre, kako bi se sprečila pojava hipotenzije pri prvoj dozi.

Lekovi koji utiču na koncentraciju kalijuma u serumu Hipokalemijsko dejstvo hidrohlortiazida se može povećati istovremenom primenom kaliuretičkih diuretika, kortikosteroida, laksativa, ACTH, amfotericina, karbenoksolona, penicilina G, acetilsalicilne kiselina i derivata.

Lekovi koji utiču na koncentraciju kalijuma u serumu Hipokalemičko dejstvo hidrohlortiazida može biti pojačano istovremenom primenom kaliuretičkih diuretika, kortikosteroida, laksativa, adrenokortikotropina (ACTH), amfotericina, karbenoksolona, penicillina G i derivata salicilne kiseline ili antiaritmika.

Ostali antihipertenzivni lekovi Valsacombi može da pojača dejstvo drugih antihipertenzivnih lekova (npr. gvanetidin, metildopa, vazodilatatori, ACEI, blokatori angiotenzin II receptora, beta blokatori, blokatori kalcijumovih kanala i direktni inhibitori renina).

Kortikosteroidi, ACTH, amfotericin B, karbenoksolon, velike količine korena sladića (Glycyrrhiza glabra radix), laksativa (u slučaju produžene primene), i drugi kaliuretici ili lekovi koji smanjuju koncentraciju kalijuma u plazmi: Povećan rizik od hipokalemije.

Kao i sa drugim diureticima, dejstvo istovremeno primenjenih antihipertenziva može da se pojača.

Sledeće kombinacije treba primenjivati uz poseban oprez: Torasemid pojačava dejstvo drugih antihipertenzivnih lekova, naročito ACE inhibitora.

Lekovi koji snižavaju koncentraciju kalijuma Može doći do povećanog gubitka kalijuma.

Diuretici koji ne štede kalijum (npr. furosemid), karbenoksolon ili zloupotreba laksativa Hidrohlortiazid može da poveća gubitak kalijuma i/ili magnezijuma.

Ostali diuretici i antihipertenzivi Tiazidna komponenta leka Monopril Plus može pojačati dejstvo drugih antihipertenzivnih lekova, naročito ganglionskih ili perifernih adrenergičkih blokatora. Hidrohlortiazid može biti u interakciji sa diazoksidom. Treba pratiti koncentraciju glukoze u krvi, koncentraciju mokraćne kiseline u serumu i krvni pritisak.

Antihipertenzivno dejstvo hidrohlortiazida može biti pojačano istovremenom primenom drugih diuretika, lekova za sniženje krvnog pritiska, gvanetidina, kalcijumskih antagonista, ACE inhibitora, ARB-a, DRI-a, beta blokatora, nitrata, barbiturata, fenotiazina, tricikličnih antidepresiva, vazodilatatora ili usled upotrebe alokohola.

Ostalo: Efekat smanjenja krvnog pritiska ACE inhibitorima, antagonistima receptora angiotenzina ili direktnim inhibitorima renina je povećan kod primene lekova koji povećavaju aktivnost plazma renina (kao što su diuretici). Potreban je oprez kada se pored hidrohlortiazida koriste ACE inhibitori (ili ARB ili DRI), naročito kod pacijenata sa ozbiljnim nedostatkom natrijuma/ili volumena.