LekZa.comBETA

Lek

Fokleros 150 mg

erlotinib

L01EB02 · erlotinib

Osnovni podaci

Fokleros 150 mg je registrovani lek sa aktivnom supstancom ili supstancama erlotinib; registrovani oblik, jačina i pakovanje: film tableta; 150 mg; blister, 5 × 6 kom. Režim izdavanja: Na recept.

JKL
1039425
EAN / GTIN
5310001264239
Zvanične terapijske indikacije (SmPC 4.1) ↓
Farmaceutski oblik
film tableta
Režim izdavanja
R · Na recept
Lista RFZO
Nema zapisa u trenutno povezanim RFZO podacima
Nosilac dozvole
ALKALOID D.O.O. BEOGRAD

Informacije su vezane za trenutno izabranu jačinu, oblik i pakovanje. Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.

Zvanične terapijske indikacije (SmPC 4.1)

Немикроцелуларни карцином плућа (енгл. Non-Small Cell Lung Cancer - NSCLC) Лек Fokleros је индикован као терапија прве линије код пацијената са локално узнапредовалим или метастатским немикроцелуларним карциномом плућа (NSCLC) са EGFR (енгл. epidermal growth factor receptor– рецептор за епидермални фактор раста) активирајућим мутацијама. Лек Fokleros је такође индикован за терапију одржавања (енгл. switch maintenance) код пацијената са локално узнапредовалим или метастатским NSCLC са EGFR активирајућим мутацијама и стабилном болешћу након прве линије хемиотерапије.

Лек Fokleros је такође индикован у терапији пацијената са локално узнапредовалим или метастатским NSCLC након неуспеха бар једног претходног режима хемиотерапије. Код пацијената са туморима без EGFR активирајућих мутација, лек Fokleros је индикован када се друге терапијске опције не сматрају одговарајућим. Приликом прописивања лека Fokleros, треба узети у обзир факторе повезане са продуженим преживљавањем. Код пацијената са EGFR-IHC негативним туморима није доказано продужено преживљавање, као ни други клинички релевантни ефекти терапије (видети одељак 5.1). Карцином панкреаса Лек Fokleros је у комбинацији са гемцитабином индикован у терапији метастатског карцинома панкреаса. Приликом прописивања лека Fokleros, треба узети у обзир факторе повезане са продуженим преживљавањем (видети одељке 4.2 и 5.1). Код пацијената са локално узнапредовалом болешћу нису доказане предности у односу на преживљавање.

Izvor: ALIMS dokumentacija, JKL 1039425 · SmPC odeljak 4.1 ↗

Kako se koristi

Početak zvaničnog odeljka:

Терапију леком Fokleros треба да надгледа лекар са искуством у примени лекова за лечење канцера. Пацијенти са немикроцелуларним карциномом плућа (енг. Non-Small Cell Lung Cancer - NSCLC) Треба спровести тестирање на EGFR мутацију у складу са одобреним индикацијама (видети одељак 4.1). Препоручена дневна доза лека Fokleros је 150 mg, примењена најмање један сат пре или два сата након уноса хране. Пацијенти са карциномом панкреаса Препоручена дневна доза лека Fokleros је 100 mg, примењена најмање један сат пре или два сата након уноса хране, у комбинацији са гемцитабином (видети индикацију карцином панкреаса у Сажетку карактеристика лека за гемцитабин). Код пацијената код којих се не развије осип током првих 4-8 недеља терапије, даље лечење леком Fokleros треба поново размотрити (видети одељак 5.1). Када је потребно прилагођавање дозе, дозу треба смањивати постепено за по 50 mg (видети одељак 4.4). Лек Fokleros је доступан у јачинама од 100 mg и 150 mg. Лек Fokleros није доступан у јачини од 25 mg. За примену ове јачине треба узети други лек који је доступан на тржишту. Истовремена употреба са CYP3A4 супстратима и модулаторима може захтевати прилагођавање дозе (видети одељак 4.5). Оштећење функције јетре Ерлотиниб се елиминише хепатичним метаболизмом и билијарном екскрецијом. Иако је изложеност ерлотинибу код пацијената са умерено оштећеном функцијом јетре (Child-Pugh score 7-9) била слична у поређењу са пацијентима са нормалном функцијом јетре, потребан је опрез приликом примене лека Fokleros код пацијената са оштећеном функцијом јетре. Треба размотрити

Prikažite SmPC odeljak 4.2

смањење дозе или престанак примене лека Fokleros уколико се јаве тешке нежељене реакције. Безбедност и ефикасност ерлотиниба нису испитиване код пацијената са тешком дисфункцијом јетре (AST/SGOT и ALT/SGPT > 5 x ULN). Не препоручује се примена лека Fokleros код пацијената са тешком дисфункцијом јетре (видети одељак 5.2). Оштећење функције бубрега Безбедност и ефикасност ерлотиниба нису испитиване код пацијената са оштећеном функцијом бубрега (концентрација креатинина у серуму >1,5 пута од горње границе нормале). На основу фармакокинетичких података, није потребно прилагођавање дозе код пацијената са благим или умереним оштећењем функције бубрега (видети одељак 5.2). Примена лека Fokleros се не препоручује код пацијената са тешким оштећењем функције бубрега. Педијатријска популација Безбедност и ефикасност ерлотиниба у одобреним индикацијама нису установљене код пацијената млађих од 18 година. Примена лека Fokleros се не препоручује код педијатријских пацијената. Пушачи Показано је да пушење цигарета смањује изложеност ерлотинибу за 50-60%. Максимална подношљива доза лека Fokleros код пацијената са NSCLC који су пушачи износи 300 mg. Код пацијената који наставе са пушењем цигарета, доза од 300 mg у поређењу са препорученом дозом од 150 mg, није показала побољшану ефикасност у другој линији лечења након неуспешне хемиотерапије. Подаци о безбедности су били упоредиви између доза од 300 mg и 150 mg; међутим, код пацијената који су примали вишу дозу ерлотиниба забележено је бројчано повећање инциденце осипа, интерстицијалне болести плућа и дијареје. Активним пушачима треба саветовати да престану са пушењем (видети одељке 4.4, 4.5, 5.1 и 5.2).

Izvor: ALIMS dokumentacija, JKL 1039425 · SmPC odeljak 4.2 ↗

Kontraindikacije i važna upozorenja

Formalne kontraindikacije (SmPC 4.3)

Преосетљивост на ерлотиниб или на било коју од помоћних супстанци, наведених у одељку 6.1.

Izvor: ALIMS dokumentacija, JKL 1039425 · SmPC odeljak 4.3 ↗

Važna upozorenja i mere opreza (SmPC 4.4)

Početak zvaničnog odeljka:

Одређивање статуса EGFR мутације Важно је одредити статус EGFR мутације када се разматра примена лека Fokleros као прве линије лечења или терапије одржавања за локално узнапредовали или метастатски NSCLC. Потребно је спровести валидиран, робустан, поуздан и осетљив тест који има унапред дефинисан праг за позитиван резултат и који је доказано користан за утврђивање статуса EGFR мутације, користећи или DNK тумора добијену из узорка ткива или циркулишућу слободну DNK (енг. circulating free cfDNK – добијену из узорка крви (плазме), у складу са локалном медицинском праксом. Уколико се коришћењем теста cfDNK из плазме добије негативан резултат на активирајуће мутације, потребно је спровести тест са узорком туморског ткива кад год је то могуће, због могуће појаве лажно негативног резултата теста из узорка плазме. Пушачи Активним пушачима треба саветовати да престану са пушењем, зато што је концентрација ерлотиниба у плазми код пушача смањена у односу на непушаче. Обим смањења концентрације је вероватно клинички значајан (видети одељке 4.2; 4.5; 5.1 и 5.2). Интерстицијална болест плућа

Prikažite SmPC odeljak 4.4

Случајеви слични интерстицијалној болести плућа (ILD - енгл. Interstitial Lung Disease), укључујући и случајеве са смртним исходом, повремено су пријављивани код пацијената који су примали ерлотиниб за лечење немикроцелуларног карцинома плућа (NSCLC), карцинома панкреаса или других узнапредовалих солидних тумора. У пивоталној студији БР.21 код пацијената са NSCLC, инциденца појаве ILD (0,8%) била је иста и у плацебо и у ерлотиниб групи. У мета анализи рандомизованих контролисаних клиничких студија код NSCLC (изузимајући студије фазе I и студије фазе II са једном групом, због недостатка контролне групе) инциденца ILD сличних догађаја износила је 0,9% код пацијената у ерлотиниб групи у односу на 0,4% код пацијената у контролној групи. У студији код пацијената са карциномом панкреаса инциденца ILD сличних догађаја износила је 2,5% у групи пацијената који су примали ерлотиниб у комбинацији са гемцитабином у односу на 0,4% у групи пацијената који су примали плацебо у комбинацији са гемцитабином. Код пацијената за које се сумњало да су имали симптоме сличне ILD, пријављене дијагнозе су укључивале пнеумонитис, радијациони пнеумонитис, алергијски пнеумонитис, интерстицијалну пнеумонију, интерстицијалну болест плућа, облитеративни бронхиолитис, плућну фиброзу, акутни респираторни дистрес синдром (АРДС), алвеолитис и инфилтрацију плућа. Симптоми су почели да се испољавају у распону од пар дана до неколико месеци након почетка примене ерлотиниба. Ометајући фактори или доприносећи фактори као што су истовремена или претходна хемиотерапија, претходна радијациона терапија, претходно постојеће обољење плућног паренхима, метастатско обољење плућа или плућне инфекције били су учестали. Већа инциденца ILD (приближно 5% са стопом смртности од 1,5%) примећена је међу пацијентима у студијама спроведеним у Јапану. Код пацијената код којих се развије акутни почетак нових и/или прогресивних необјашњивих плућних симптома као што су диспнеа, кашаљ и повишена телесна температура, терапију ерлотинибом треба обуставити док се не изврши дијагностичка процена. Пацијенте на истовременој терапији ерлотинибом и гемцитабином треба пажљиво пратити због могућности развоја токсичности налик ILD. Ако се утвди дијагноза ILD, треба прекинути примену ерлотиниба и увести одговарајућу терапију (видети одељак 4.8). Дијареја, дехидратација, дисбаланс електролита и инсуфицијенција бубрега Дијареја (укључујући веома ретке случајеве са фаталним исходом) се јавила код приближно 50% пацијената на терапији ерлотинибом; умерену или тешку дијареју треба лечити на пример лоперамидом. У неким случајевима може бити неопходно смањење дозе. У клиничким студијама дозе су постепено смањиване за по 50 mg. Постепено смањивање дозе за по 25 mg није испитивано. У случају тешке или упорне дијареје, мучнине, анорексије или повраћања удружено са дехидратацијом, терапију ерлотинибом треба прекинути и предузети одговарајуће мере у циљу лечења дехидратације (видети одељак 4.8). Пријављени су ретки случајеви хипокалемије и инсуфицијенције бубрега (укључујући оне са смртним исходом). Неки случајеви били су последица тешке дехидратације услед дијареје, повраћања и/или анорексије, док је у другим случајевима истовремена хемиотерапија била доприносећи фактор. У случајевима теже или упорније дијареје, или стањима која воде дехидратацији, посебно у групама пацијената са отежавајућим факторима ризика (поготово истовремена хемиотерапија и примена других лекова, симптоми или обољења или друга предиспонирајућа стања, укључујући и старије животно доба) терапију ерлотинибом треба прекинути и спровести адекватне мере у циљу интензивне рехидратације пацијената интравенским путем. Додатно, код пацијената који су под ризиком од дехидратације потребно је пратити функцију бубрега и електролите у серуму, укључујући калијум. Хепатотоксичност Током примене ерлотиниба пријављени су озбиљни случајеви оштећења функције јетре урокованих применом лека, укључујући хепатитис, акутни хепатитис и инсуфицијенцију јетре (укључујућу оне са смртним исходом). Фактори ризика могу укључивати већ постојеће обољење

јетре или истовремену примену хепатотоксичних лекова. Препоручује се периодично испитивање функције јетре током терапије ерлотинибом. Учесталост праћења функције јетре треба повећати код пацијената са већ постојећим оштећењем јетре или билијарном опструкцијом. Требало би обавити хитну клиничку процену и испитати функцију јетре код пацијената који пријављују симптоме који могу указивати на оштећење јетре. Дозирање ерлотиниба треба прекинути уколико су промене функције јетре озбиљне (видети одељак 4.8). Примена ерлотиниба се не препоручује код пацијената са тешком дисфункцијом јетре. Гастроинтестинална перфорација Пацијенти на терапији ерлотинибом имају повећан ризик од развоја гастроинтестиналне перфорације, која је уочена повремено (укључујући неке случајеве са смртним исходом). Повећан ризик имају пацијенти који истовремено примају антиангиогене лекове, кортикостероиде, НСАИЛ и/или хемиотерапију засновану на таксанима или они који у анамнези имају пептички улкус или дивертикуларну болест. Терапију ерлотинибом треба трајно прекинути код пацијената код којих дође до развоја гастроинтестиналне перфорације (видети одељак 4.8). Булозне и ексфолијативне промене на кожи Пријављени су случајеви булозних, везикуларних и ексфолијативних стања коже, укључујући и веома ретке случајеве који указују на Stevens-Johnson-ов синдром/токсичну епидермалну некролизу, који су у неким случајевима били фатални (видети одељак 4.8). Терапију ерлотинибом треба трајно или привремено прекинути уколико код пацијента дође до развоја тешких булозних, везикуларних или ексфолијативних стања. Пацијенте са булозним и ексфолијативним променама на кожи требало би тестирати на кожне инфекције и лечити у складу са локалним терапијским смерницама. Поремећаји ока Пацијенте са знацима и симптомима који указују на кератитис, акутно стање или погоршање постојећег: запаљење ока, лакримација, осетљивост на светлост, замагљен вид, бол у оку и/или црвенило ока треба одмах упутити офталмологу. Уколико се потврди дијагноза улцерозног кератитиса, потребно је привремено или трајно обуставити терапију ерлотинибом. У случају дијагнозе кератитиса, треба темељно проценити однос између користи и ризика од даље терапије. Ерлотиниб треба примењивати са опрезом код пацијената који у анамнези имају кератитис, улцерозни кератитис или тежак облик сувог ока. Употреба контактних сочива је такође фактор ризика за појаву кератитиса и улцерација. Током терапије ерлотинибом веома ретко су пријављени случајеви перфорације или улцерације рожњаче (видети одељак 4.8). Интеракције са другим лековима Снажни индуктори CYP3A4 могу смањити ефикасност ерлотиниба, док снажни инхибитори CYP3A4 могу довести до повећања токсичности. Истовремену примену лекова овог типа и ерлотиниба треба избегавати (видети одељак 4.5). Друге врсте интеракција Ерлотиниб одликује смањена растворљивост при pH вредностима изнад 5. Лекови који мењају pH вредност у горњим деловима гастроинтестиналног тракта, као што су инхибитори протонске пумпе, H2 антагонисти и антациди, могу променити растворљивост ерлотиниба, а тиме и његову биолошку расположивост. Повећање дозе ерлотиниба током истовремене примене са овим лековима, вероватно неће надокнадити смањену изложеност ерлотинибу. Треба избегавати комбинацију ерлотиниба и инхибитора протонске пумпе. Мада ефекти истовремене примене ерлотиниба са H2 антагонистима и антацидима нису сасвим познати, смањење биолошке расположивости је вероватно. Стога, овакве комбинације треба избегавати (видети одељак 4.5).

Уколико се употреба антацида сматра неопходном током терапије ерлотинибом, треба је спровести најмање 4 сата пре или 2 сата после примене дневне дозе ерлотиниба. Филм таблете садрже лактозу, монохидрат. Пацијенти са ретким наследним обољењем интолеранције на галактозу, недостатком лактазе или глукозно-галактозном малапсорпцијом, не смеју да узимају овај лек.

Izvor: ALIMS dokumentacija, JKL 1039425 · SmPC odeljak 4.4 ↗

Interakcije sa drugim lekovima

Interakcije sa lekovima koji mogu povećati ili smanjiti nivo erlotiniba u krvi (ketokonazol, eritromicin, kleritromicin, fenitoin, karbamazepin, rifampicin, omeprazol, preparati kantariona). Moguće povećanje rizika od krvarenja sa antikoagulansima (varfarin). Povećan rizik od mišićnih problema sa statinima.

Dodatna provera kombinacije lekova →

Izvor: ALIMS dokumentacija, JKL 1039425 · povezana regulatorna dokumentacija ↗

Trudnoća, dojenje i plodnost

Трудноћа Нема одговарајућих података о примени ерлотиниба код трудница. Студије на животињама показале су да нема доказа о тератогености или абнормалности порођаја. Међутим, штетан утицај на трудноћу се не може искључити пошто су студије на пацовима и кунићима показале повећан ембрио/фетални леталитет (видети одељак 5.3). Потенцијални ризик за људе није познат. Жене у репродуктивном периоду Женама које могу да рађају се мора саветовати да избегавају трудноћу за време терапије ерлотинибом. Током терапије треба користити одговарајућу контрацепцију и са њом наставити

још најмање 2 недеље након завршетка ове терапије. Терапију код трудница треба наставити само уколико је потенцијална корист за мајку већа од ризика по фетус. Дојење Није познато да ли се ерлотиниб излучује у мајчино млеко. Нису спроведена испитивања којим би се проценио утицај ерлотиниба на стварање млека или његова присутност у мајчином млеку. Пошто је могућа опасност по одојче непозната, мајке треба саветовати да не доје за време терапије ерлотинибом и најмање две недеље након примене последње дозе овог лека. Плодност Студије на животињама нису дале доказе о штетном утицају на плодност. Међутим, штетно дејство на плодност се не може искључити јер су студије на животињама показале утицај на репродуктивне параметре (видети одељак 5.3). Потенцијални ризик за људе није познат.

Posebna stranica o trudnoći i dojenju →

Izvor: ALIMS dokumentacija, JKL 1039425 · SmPC odeljak 4.6 ↗

Alkohol

Poseban podatak o alkoholu nije dostupan za ovo pakovanje. Odsustvo podatka nije dokaz da je alkohol bezbedan uz ovaj lek niti da interakcija ne postoji. Proverite upozorenja i interakcije u PIL/SmPC dokumentaciji i konsultujte lekara ili farmaceuta pre konzumiranja alkohola.

Posebna stranica o alkoholu →

Izvor: ALIMS dokumentacija, JKL 1039425 · dokument za dodatnu proveru; nije posebna procena alkohola ↗

Neželjena dejstva

Veoma česte: proliv, povraćanje, iritacija oka (konjunktivitis, keratokonjunktivitis), osip, infekcije, gubitak apetita, depresija, glavobolja, problemi sa disanjem, mučnina, iritacija usta, bol u stomaku, promene u funkciji jetre, svrab, suva koža, gubitak kose, umor, povišena temperatura. Česte: krvarenje iz nosa, krvarenje u želucu ili crevima, upala oko noktiju, infekcija folikula dlake, akne, ispucala koža, smanjena funkcija bubrega. Povremene: promene na trepavicama, pojačana maljavost, promene na obrvama, krti nokti. Retke: crveni ili bolni dlanovi/tabani (sindrom palmarno-planatarne eritrodizestezije). Veoma retke: perforacije ili ulceroze rožnjače, Stevens-Johnson sindrom, upala dužice oka.

Izvor: ALIMS dokumentacija, JKL 1039425 · povezana regulatorna dokumentacija ↗

Zamena leka

Ovaj JKL nije naveden na važećoj ALIMS listi međusobno zamenljivih lekova.

Prikaz je zasnovan na tačnom JKL-u i važećoj ALIMS listi. Nije preporuka za samostalnu promenu terapije; zamenu potvrđuje lekar ili farmaceut.

Lekovi sa istom aktivnom supstancom

Cena i RFZO

Sva registrovana pakovanja

Izaberite pakovanje da biste videli njegove tačne registracione podatke, dokumente, cenu i RFZO status. Sva pakovanja ispod pripadaju istoj registrovanoj porodici leka.

Registrovana pakovanja za Fokleros
Oblik, jačina i veličinaJKLEANMaks. cena na velikoRFZODetalji
film tableta; 100 mg; blister, 5 × 6 kom1039426531000126424676.056,10 RSDNije evidentiranoPrikaži detalje →
film tableta; 150 mg; blister, 5 × 6 kom1039425531000126423989.985,70 RSDNije evidentiranoIzabrano

Izvori i zvanična dokumentacija

Aktuelni SmPC · broj rešenja 515-01-02200-20-001

Izdavač: LekZa.com / C-CODE SOFTWARE DOO. Status sadržaja: strukturirano prema navedenim izvorima; nije označeno kao stručna medicinska recenzija lekara ili farmaceuta.

Registracioni podaci

Prikažite administrativne detalje
JKL
1039425
EAN
5310001264239
Šifra proizvoda
466535
Vrsta leka
Humani lekovi
Vrsta rešenja
REGISTRACIJA
Broj rešenja
515-01-02200-20-001
Datum rešenja
Thu, 11 May 2023 00:00:00 GMT
Važi do
Thu, 11 May 2028 00:00:00 GMT
Proizvođač
ALKALOID AD SKOPJE
Nosilac dozvole
ALKALOID D.O.O. BEOGRAD