Fokleros – 150 mg, blister, 5 × 6 kom · ID 1039425 i trudnoća
Da li se Fokleros sme koristiti tokom trudnoće i dojenja?
Aktivna supstanca: Erlotinib
Film tableta; 150 mg; blister, 5 × 6 kom
Na recept
Primena leka tokom trudnoće i dojenja
Informacije su prikazane na osnovu dostupne dokumentacije za lek. Pre upotrebe leka tokom trudnoće ili dojenja obavezno se konsultujte sa lekarom ili farmaceutom.
Važno upozorenje
Plodnost, trudnoća i dojenje Трудноћа Нема одговарајућих података о примени ерлотиниба код трудница.
Šta piše u dokumentaciji za lek?
4.6. Plodnost, trudnoća i dojenje
Трудноћа
Нема одговарајућих података о примени ерлотиниба код трудница. Студије на животињама показале су да нема доказа о тератогености или абнормалности порођаја. Међутим, штетан утицај на трудноћу се не може искључити пошто су студије на пацовима и кунићима показале повећан ембрио/фетални леталитет (видети одељак 5.3). Потенцијални ризик за људе није познат.
Жене у репродуктивном периоду
Женама које могу да рађају се мора саветовати да избегавају трудноћу за време терапије ерлотинибом. Током терапије треба користити одговарајућу контрацепцију и са њом наставити
још најмање 2 недеље након завршетка ове терапије. Терапију код трудница треба наставити само уколико је потенцијална корист за мајку већа од ризика по фетус.
Дојење
Није познато да ли се ерлотиниб излучује у мајчино млеко. Нису спроведена испитивања којим би се проценио утицај ерлотиниба на стварање млека или његова присутност у мајчином млеку. Пошто је могућа опасност по одојче непозната, мајке треба саветовати да не доје за време терапије ерлотинибом и најмање две недеље након примене последње дозе овог лека.
Плодност
Студије на животињама нису дале доказе о штетном утицају на плодност. Међутим, штетно дејство на плодност се не може искључити јер су студије на животињама показале утицај на репродуктивне параметре (видети одељак 5.3). Потенцијални ризик за људе није познат.
Kada se lek ne sme koristiti
4.3. Kontraindikacije
Преосетљивост на ерлотиниб или на било коју од помоћних супстанци, наведених у одељку 6.1.
Upozorenja i mere opreza
4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Одређивање статуса EGFR мутације
Важно је одредити статус EGFR мутације када се разматра примена лека Fokleros као прве линије лечења или терапије одржавања за локално узнапредовали или метастатски NSCLC. Потребно је спровести валидиран, робустан, поуздан и осетљив тест који има унапред дефинисан праг за позитиван резултат и који је доказано користан за утврђивање статуса EGFR мутације, користећи или DNK тумора добијену из узорка ткива или циркулишућу слободну DNK (енг. circulating free cfDNK – добијену из узорка крви (плазме), у складу са локалном медицинском праксом. Уколико се коришћењем теста cfDNK из плазме добије негативан резултат на активирајуће мутације, потребно је спровести тест са узорком туморског ткива кад год је то могуће, због могуће појаве лажно негативног резултата теста из узорка плазме.
Пушачи
Активним пушачима треба саветовати да престану са пушењем, зато што је концентрација ерлотиниба у плазми код пушача смањена у односу на непушаче. Обим смањења концентрације је вероватно клинички значајан (видети одељке 4.2; 4.5; 5.1 и 5.2).
Интерстицијална болест плућа
Случајеви слични интерстицијалној болести плућа (ILD - енгл. Interstitial Lung Disease), укључујући и случајеве са смртним исходом, повремено су пријављивани код пацијената који су
примали ерлотиниб за лечење немикроцелуларног карцинома плућа (NSCLC), карцинома
панкреаса или других узнапредовалих солидних тумора. У пивоталној студији БР.21 код пацијената са NSCLC, инциденца појаве ILD (0,8%) била је иста и у плацебо и у ерлотиниб групи. У мета анализи рандомизованих контролисаних клиничких студија код NSCLC (изузимајући студије фазе I и студије фазе II са једном групом, због недостатка контролне групе) инциденца ILD сличних догађаја износила је 0,9% код пацијената у ерлотиниб групи у односу на 0,4% код пацијената у контролној групи. У студији код пацијената са карциномом панкреаса инциденца ILD сличних догађаја износила је 2,5% у групи пацијената који су примали ерлотиниб у комбинацији са гемцитабином у односу на 0,4% у групи пацијената који су примали плацебо у комбинацији са гемцитабином. Код пацијената за које се сумњало да су имали симптоме сличне ILD, пријављене дијагнозе су укључивале пнеумонитис, радијациони пнеумонитис, алергијски пнеумонитис, интерстицијалну пнеумонију, интерстицијалну болест плућа, облитеративни бронхиолитис, плућну фиброзу, акутни респираторни дистрес синдром (АРДС), алвеолитис и инфилтрацију
плућа. Симптоми су почели
да се испољавају у распону од пар дана до неколико месеци након почетка примене ерлотиниба.
Ометајући фактори или доприносећи фактори
као што су
истовремена или претходна
хемиотерапија, претходна радијациона терапија, претходно постојеће обољење плућног паренхима, метастатско обољење плућа или плућне инфекције били су учестали. Већа инциденца ILD (приближно 5% са стопом смртности од 1,5%) примећена је међу пацијентима у студијама спроведеним у Јапану. Код пацијената код којих се развије акутни почетак нових и/или прогресивних необјашњивих плућних симптома као што су диспнеа, кашаљ и повишена телесна температура, терапију ерлотинибом треба обуставити док се не изврши дијагностичка процена. Пацијенте на истовременој терапији ерлотинибом и гемцитабином треба пажљиво пратити због могућности развоја токсичности налик ILD. Ако се утвди дијагноза ILD, треба прекинути примену ерлотиниба и увести одговарајућу терапију (видети одељак 4.8).
Дијареја, дехидратација, дисбаланс електролита и инсуфицијенција бубрега
Дијареја (укључујући веома ретке случајеве са фаталним исходом) се јавила код приближно 50% пацијената на терапији ерлотинибом; умерену или тешку дијареју треба лечити на пример лоперамидом. У неким случајевима може бити неопходно смањење дозе. У клиничким студијама дозе су постепено смањиване за по 50 mg. Постепено смањивање дозе за по 25 mg није испитивано. У случају тешке или упорне дијареје, мучнине, анорексије или повраћања удружено са дехидратацијом, терапију ерлотинибом треба прекинути и предузети одговарајуће мере у циљу лечења дехидратације (видети одељак 4.8). Пријављени су ретки случајеви хипокалемије и инсуфицијенције бубрега (укључујући оне са смртним исходом). Неки случајеви били су последица тешке дехидратације услед дијареје, повраћања и/или анорексије, док је у другим случајевима истовремена хемиотерапија била доприносећи фактор. У случајевима теже или упорније дијареје, или стањима која воде дехидратацији, посебно у групама пацијената са отежавајућим факторима ризика (поготово истовремена хемиотерапија и примена других лекова, симптоми или обољења или друга предиспонирајућа стања, укључујући и старије животно доба) терапију ерлотинибом треба прекинути и спровести адекватне мере у циљу интензивне рехидратације пацијената интравенским путем. Додатно, код пацијената који су под ризиком од дехидратације потребно је пратити функцију бубрега и електролите у серуму, укључујући калијум.
Хепатотоксичност
Током примене ерлотиниба пријављени су озбиљни случајеви оштећења функције јетре урокованих применом лека, укључујући хепатитис, акутни хепатитис и инсуфицијенцију јетре (укључујућу оне са смртним исходом). Фактори ризика могу укључивати већ постојеће обољење
јетре или истовремену примену хепатотоксичних лекова. Препоручује се периодично испитивање функције јетре током терапије ерлотинибом. Учесталост праћења функције јетре треба повећати код пацијената са већ постојећим оштећењем јетре или билијарном опструкцијом. Требало би обавити хитну клиничку процену и испитати функцију јетре код пацијената који пријављују симптоме који могу указивати на оштећење јетре. Дозирање ерлотиниба треба прекинути уколико су промене функције јетре озбиљне (видети одељак 4.8). Примена ерлотиниба се не препоручује код пацијената са тешком дисфункцијом јетре.
Гастроинтестинална перфорација
Пацијенти на терапији ерлотинибом имају повећан ризик од развоја гастроинтестиналне перфорације, која је уочена повремено (укључујући неке случајеве са смртним исходом). Повећан ризик имају пацијенти који истовремено примају антиангиогене лекове, кортикостероиде, НСАИЛ и/или хемиотерапију засновану на таксанима или они који у анамнези имају пептички улкус или дивертикуларну болест. Терапију ерлотинибом треба трајно прекинути код пацијената код којих дође до развоја гастроинтестиналне перфорације (видети одељак 4.8).
Булозне и ексфолијативне промене на кожи
Пријављени су случајеви булозних, везикуларних и ексфолијативних стања коже, укључујући и
веома ретке случајеве који указују на Stevens-Johnson-ов
синдром/токсичну епидермалну
некролизу, који су у неким случајевима били фатални (видети одељак 4.8). Терапију ерлотинибом треба трајно или привремено прекинути уколико код пацијента дође до развоја тешких булозних, везикуларних или ексфолијативних стања. Пацијенте са булозним и ексфолијативним променама на кожи требало би тестирати на кожне инфекције и лечити у складу са локалним терапијским смерницама.
Поремећаји ока
Пацијенте са знацима и симптомима који указују на кератитис, акутно стање или погоршање постојећег: запаљење ока, лакримација, осетљивост на светлост, замагљен вид, бол у оку и/или црвенило ока треба одмах упутити офталмологу. Уколико се потврди дијагноза улцерозног кератитиса, потребно је привремено или трајно обуставити терапију ерлотинибом. У случају дијагнозе кератитиса, треба темељно проценити однос између користи и ризика од даље терапије. Ерлотиниб треба примењивати са опрезом код пацијената који у анамнези имају кератитис, улцерозни кератитис или тежак облик сувог ока. Употреба контактних сочива је такође фактор ризика за појаву кератитиса и улцерација. Током терапије ерлотинибом веома ретко су пријављени случајеви перфорације или улцерације рожњаче (видети одељак 4.8).
Интеракције са другим лековима
Снажни индуктори CYP3A4 могу смањити ефикасност ерлотиниба, док снажни инхибитори CYP3A4 могу довести до повећања токсичности. Истовремену примену лекова овог типа и ерлотиниба треба избегавати (видети одељак 4.5).
Друге врсте интеракција
Ерлотиниб одликује смањена растворљивост при pH вредностима изнад 5. Лекови који мењају pH
вредност
у горњим деловима гастроинтестиналног тракта, као што су инхибитори протонске пумпе, H2 антагонисти и антациди, могу променити растворљивост ерлотиниба, а тиме и његову биолошку расположивост. Повећање дозе ерлотиниба током истовремене примене са овим лековима, вероватно неће надокнадити смањену изложеност ерлотинибу. Треба избегавати комбинацију ерлотиниба и инхибитора протонске пумпе. Мада ефекти истовремене примене ерлотиниба са H2 антагонистима и антацидима нису сасвим познати, смањење биолошке расположивости је вероватно. Стога, овакве комбинације треба избегавати (видети одељак 4.5).
Уколико се употреба антацида сматра неопходном током терапије ерлотинибом, треба је спровести најмање 4 сата пре или 2 сата после примене дневне дозе ерлотиниба. Филм таблете садрже лактозу, монохидрат. Пацијенти са ретким наследним обољењем интолеранције на галактозу, недостатком лактазе или глукозно-галактозном малапсорпцијом, не смеју да узимају овај лек.
Podaci su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet zdravstvenog radnika. Zvanični dokumenti su dostupni preko ALIMS linkova.
Informacije o leku Fokleros u trudnoći
Fokleros je lek koji sadrži aktivnu supstancu erlotinib. Na ovoj stranici prikazane su informacije o primeni tokom trudnoće, dojenja i plodnosti, kada su dostupne u dokumentaciji za lek.
Za kompletnu dokumentaciju pogledajte zvanično uputstvo za lek i stručne informacije.