Interakcije: ritonavir

Inhibitori proteaza kao što su lopinavir i ritonavir, dovode do smanjenja koncentracije valproata u plazmi kada se upotrebljavaju istovremeno.

Jedinjenja koja inhibiraju određene enzime jetre (posebno citohrom P 450) mogu pojačati dejstvo benzodiazepina.

Istovremena primena ketokonazola kao snažnog P-gp i CYP3A4 inhibitora povećala je sistemsku izloženost olodaterolu za približno 70%.

Fosamprenavir/ritonavir Istovremena primena fosamprenavira/ritonavira 700/100 mg dva puta dnevno sa paroksetinom u dozi od 20 mg dnevno, kod zdravih dobrovoljaca tokom perioda od 10 dana, značajno je smanjila koncentraciju paroksetina u plazmi za otprilike 55…

Zbog istovremene upotrebe posakonazola sa atazanavirom, odnosno atazanavirom i ritonavirom, došlo je do povećanja koncentracije bilirubina u plazmi.

Ketokonazol i drugi inhibitori enzima citohrom P450-3A4 mogu da povećaju bioraspoloživost progesterona.

Lekovi koji uzrokuju jaku indukciju citohroma CYP3A4 i/ili P-glikoproteina, kao što su antikonvulzivi (npr. karbamazepin, topiramat, fenitoin, fenobarbital, primidon, okskarbazepin, felbamat), antiinfektivni lekovi (npr. rifampicin, rifabutin, grizeofulvin);…

U ispitivanjima interakcija kod zdravih dobrovoljaca, istovremena primena 250 mg klaritromicina, snažnog inhibitora CYP3A4, blago povećava vrednost PIK repaglinida (1,4 puta) i Cmax (1,7 puta), kao i srednju inkrementalnu vrednost PIK insulina u serumu (1,5 p…

Ritonavir najverovatnije inhibira CYP2D6 i posledično se očekuje povećanje koncentracija haloperidola, risperidona i tioridazina.

Istovremena primena saksagliptina sa snažnim inhibitorom CYP3A4/5 ketokonazolom, povećala je vrednosti Cmax i PIK saksagliptina za 62% odnosno 2,5 puta, a odgovarajuće vrednosti aktivnom metabolitu su bile smanjene za 95% odnosno 88%.

Inhibitori transportera (lopinavir/ritonavir) Pri primeni lopinavira/ritonavira, snažnih inhibitora OATP (OATP1B1 i OATP1B3) i P-gp, u dozama od 400 mg/100 mg dva puta dnevno, izloženost seleksipagu se povećala približno 2 puta,

Aktivne supstance koje mogu da povećaju koncentraciju selumetiniba u plazmi Istovremena primena snažnih inhibitora CYP3A4 (doza od 200 mg itrakonazola dva puta dnevno tokom 4 dana) kod zdravih odraslih ispitanika povećala je Cmax vrednost selumetiniba za 19%…

mogu da izmene farmakokinetiku sitagliptina

Inhibitori CYP3A4 Ketokonazol, snažan inhibitor CYP3A4, primenjen jednom dnevno tokom 7 dana kod zdravih muških dobrovoljaca, nije menjao prosečni PIK pojedinačne doze od 50 mg sorafeniba.

Populacionom farmakokinetičkom analizom pokazano je da istovremena primena snažnih inhibitora P-glikoproteina povećava izloženost talazoparibu za 45%, u odnosu na samostalnu primenu talazopariba.

Istovremena primena sa inhibitorima P- glikoproteina (npr. ketokonazol ili ciklosporin) ili induktorima P-glikoproteina (npr. rifampicin) može uticati na farmakokinetiku tigeciklina (videti odeljak 5.2).

ne očekuju se klinički značajne interakcije ukoliko se flutikazonfuroat/umeklidinijum/vilanterol istovremeno primenjuje sa inhibitorima P-glikoproteina

Inhibitori proteaza Inhibitori proteaza kao što su lopinavir i ritonavir, dovode do smanjenja nivoa valproata u plazmi kada se primenjuju istovremeno.

OAT1 (na primer: tenofovirom, cidofovirom) ili MRP2 (npr: ritonavirom) može da poveća sistemsku izloženost LBQ657 ili valsartanu.

Lekovi koji pojačavaju dejstvo varfarina alopurinol, kapecitabin, erlotinib, disulfiram, azolni antimikotici (ketokonazol, flukonazol itd.) omeprazol, paracetamol (produžena redovna primena), propafenon, amjodaron, tamoksifen, metilfenidat zafirlukast, fibrat…

Ritonavir može indukovati glukuronidaciju zidovudina, dovodeći do neznatno smanjenih koncentracija zidovudina.