Poremećaji zgrušavanja krvi
Blood clotting disorders
Poremećaji hemostaze obuhvataju stanja u kojima krv nedovoljno zaustavlja krvarenje i stanja u kojima se ugrušci stvaraju prekomerno. Ove dve grupe imaju različitu dijagnostiku i suprotne terapijske ciljeve.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Sadržaj je urednički proveren prema navedenim stručnim izvorima · 30. 10. 2026.. Nije zamena za pregled i savet zdravstvenog radnika.
Pregled
Normalna hemostaza zavisi od krvnih sudova, trombocita, faktora koagulacije i sistema koji razgrađuje ugrušak. Hemofilija i von Willebrandova bolest prvenstveno izazivaju krvarenje, dok trombofilije povećavaju rizik od tromboze; diseminovana intravaskularna koagulacija može izazvati oboje.
Simptomi
Na poremećaj krvarenja ukazuju lake modrice, česta krvarenja iz nosa, obilne menstruacije i produženo krvarenje posle povrede ili zahvata. Na trombozu mogu ukazati jednostrani otok i bol uda, nagli bol u grudima, nedostatak vazduha ili neurološki ispad.
Uzroci
Poremećaji mogu biti nasledni ili stečeni zbog bolesti jetre, manjka vitamina K, autoimune bolesti, maligniteta, teške infekcije ili lekova. Trombozu dodatno podstiču zastoj krvi i oštećenje krvnog suda, dok nizak broj ili poremećena funkcija trombocita pojačavaju krvarenje.
Faktori rizika
Porodična istorija, ranije neobjašnjivo krvarenje ili tromboza i određene genske varijante povećavaju rizik. Operacija, nepokretnost, trudnoća, hormonska terapija, malignitet, bolest jetre i antikoagulantna ili antiagregaciona terapija menjaju ravnotežu krvarenja i tromboze.
Dijagnoza
Procena počinje ličnom i porodičnom istorijom, pregledom, krvnom slikom sa trombocitima i testovima koagulacije. Analize faktora, von Willebrandovog faktora, fibrinogena, D-dimera, genetski testovi ili snimanje krvnih sudova biraju se prema kliničkoj sumnji.
Lečenje
Krvarenje se leči prema uzroku, na primer nadoknadom odgovarajućeg faktora, terapijom usmerenom na trombocite ili kontrolom osnovne bolesti. Tromboza se najčešće leči antikoagulantnom terapijom, a odluka mora uravnotežiti korist i rizik od krvarenja; terapiju ne treba samostalno uvoditi, menjati ili prekidati.
Prevencija
Osobe sa potvrđenim poremećajem treba da imaju individualni plan za operaciju, stomatološki zahvat, trudnoću i putovanja. Kretanje posle operacije kada je bezbedno, kontrola telesne mase, nepušenje i pravilna upotreba propisane terapije smanjuju neke trombotske rizike.
Moguće komplikacije
Prekomerno krvarenje može dovesti do anemije, krvarenja u zglob, organ ili mozak. Ugrušak može izazvati duboku vensku trombozu, plućnu emboliju, moždani ili srčani udar, dok DIC može istovremeno oštetiti organe i izazvati krvarenje.
Kada se obratiti lekaru
Pregled je potreban kod ponavljanih modrica ili krvarenja, obilnih menstruacija, tromboze bez jasnog povoda ili porodične istorije poremećaja. Procena pre planiranog zahvata važna je ako je ranije postojalo neuobičajeno krvarenje.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Hitnu pomoć zahtevaju krvarenje koje ne prestaje, povraćanje krvi, crna stolica, iznenadna jaka glavobolja, slabost jedne strane tela ili gubitak svesti. Nagli nedostatak vazduha, bol u grudima ili jednostrani veliki otok uda mogu značiti opasnu trombozu.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.