Trombofilije
Thrombophilias
Trombofilija je sklonost ka stvaranju krvnih ugrušaka zbog naslednih ili stečenih promena sistema koagulacije. Pozitivan laboratorijski nalaz ne znači da će osoba sigurno dobiti trombozu niti sam po sebi određuje terapiju.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Sadržaj je urednički proveren prema navedenim stručnim izvorima · 30. 10. 2026.. Nije zamena za pregled i savet zdravstvenog radnika.
Pregled
Klinički najvažnija posledica je venska tromboembolija, koja obuhvata duboku vensku trombozu i plućnu emboliju. Procena se zasniva na tome da li je ugrušak već nastao, gde se nalazi i da li je bio izazvan prolaznim faktorom rizika.
Simptomi
Trombofilija najčešće nema simptome dok se ne stvori ugrušak. Duboka venska tromboza može izazvati jednostrani otok, bol, toplotu i promenu boje noge, a plućna embolija naglo otežano disanje, bol u grudima, ubrzan puls ili iskašljavanje krvi.
Uzroci
Nasledni uzroci uključuju faktor V Leiden, varijantu gena za protrombin i nedostatak antitrombina, proteina C ili proteina S. Stečeni antifosfolipidni sindrom je posebna trombofilija, dok rak, trudnoća, estrogeni, operacija i nepokretnost dodatno povećavaju rizik od tromboze.
Faktori rizika
Na trombofiliju se više sumnja kod ponovljenih ili neizazvanih venskih tromboza, tromboze u neuobičajenom krvnom sudu i snažne porodične istorije u mlađem dobu. Trudnoća, hormonska terapija, rak, operacija ili duga nepokretnost povećavaju rizik od ugruška i bez dokazane trombofilije.
Dijagnoza
Ugrušak se potvrđuje odgovarajućim snimanjem, a ne testom za trombofiliju. Ciljano testiranje krvi razmatra specijalista kada rezultat može promeniti lečenje ili savetovanje, jer akutna tromboza, trudnoća i antikoagulantna terapija mogu uticati na pojedine nalaze.
Lečenje
Ako je tromboza potvrđena, izbor i trajanje antikoagulantne terapije zavise od mesta ugruška, prolaznih i trajnih faktora rizika, rizika od krvarenja i mogućeg antifosfolipidnog sindroma. Osobi bez tromboze često nije potrebna trajna terapija, ali može biti potreban plan zaštite u visokorizičnim situacijama.
Prevencija
Rizik se smanjuje kretanjem posle bolesti ili operacije, izbegavanjem duge nepokretnosti i individualnom procenom pre trudnoće, estrogenske terapije ili velikog zahvata. Aspirin ili antikoagulans ne treba uzimati preventivno bez preporuke lekara.
Moguće komplikacije
Moguće posledice su ponovljena duboka venska tromboza, plućna embolija, posttrombotički sindrom i hronična tromboembolijska plućna hipertenzija. Antifosfolipidni sindrom može biti povezan i sa arterijskom trombozom i komplikacijama trudnoće.
Kada se obratiti lekaru
Lekaru se treba javiti zbog jednostranog otoka i bola u nozi, prethodne neobjašnjene tromboze ili snažne porodične istorije ugrušaka, naročito pre trudnoće ili hormonske terapije. Odluka o testiranju treba da usledi posle razgovora o tome kako bi rezultat promenio postupak.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Hitnu pomoć zahtevaju iznenadno otežano disanje, bol u grudima, iskašljavanje krvi, kolaps ili veoma ubrzan puls zbog moguće plućne embolije. Nagla slabost jedne strane tela, poremećaj govora ili nov jak neurološki simptom takođe zahtevaju trenutnu procenu.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.