Perinatalna izloženost HIV-u i HIV kod dece
Perinatal HIV exposure and HIV infection in children
Dete rođeno od osobe koja živi sa HIV-om smatra se perinatalno izloženim, ali izloženost nije dijagnoza HIV infekcije. Potvrđena infekcija kod deteta zahteva zasebno praćenje i antiretrovirusno lečenje.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Sadržaj je urednički proveren prema navedenim stručnim izvorima · 30. 10. 2026.. Nije zamena za pregled i savet zdravstvenog radnika.
Pregled
Majčina antitela mogu ostati u krvi bebe, pa standardni test na antitela nije dovoljan za dijagnozu kod dece mlađe od 18 meseci. Pravovremena antiretrovirusna terapija u trudnoći, plan porođaja i nega novorođenčeta veoma smanjuju rizik prenosa.
Simptomi
Izložena beba najčešće nema simptome i samo prisustvo ili odsustvo tegoba ne određuje HIV status. Nelečena infekcija može izazvati slabije napredovanje, ponavljane ili teške infekcije, uvećane limfne čvorove, hroničnu dijareju i razvojne ili neurološke smetnje.
Uzroci
Prenos može nastati tokom trudnoće, porođaja ili dojenja, a ređe posle drugih kontakata sa zaraženom krvlju. HIV se ne prenosi uobičajenim porodičnim kontaktom, deljenjem pribora za jelo ili zagrljajem.
Faktori rizika
Najvažniji rizik je merljiva količina virusa kod trudnice ili dojilje, naročito uz novonastalu infekciju ili prekid terapije. Nepotpuno praćenje, kasna dijagnoza i nastavak izloženosti tokom dojenja menjaju plan testiranja deteta.
Dijagnoza
Kod dece mlađe od 18 meseci koriste se virološki NAT testovi koji direktno otkrivaju HIV, u više propisanih vremenskih tačaka; pozitivan nalaz se što pre potvrđuje novim uzorkom. Kod starije dece koriste se testovi primereni uzrastu i vrsti izloženosti, uz procenu stručnjaka.
Lečenje
Novorođenče sa izloženošću dobija antiretrovirusnu profilaksu ili pretpostavljenu terapiju prema procenjenom riziku, bez čekanja na pojavu simptoma. Potvrđena HIV infekcija leči se kombinovanom antiretrovirusnom terapijom i dugoročnim pedijatrijskim praćenjem rasta, imuniteta, vakcinacije i mogućih infekcija.
Prevencija
Testiranje u trudnoći, dosledna antiretrovirusna terapija i održavanje nemerljive količine virusa ključni su za sprečavanje perinatalnog prenosa. Plan porođaja, ishrane deteta, profilakse i virološkog testiranja treba prilagoditi lokalnim smernicama i individualnom riziku.
Kada se obratiti lekaru
Svako dete sa poznatom ili mogućom perinatalnom izloženošću treba odmah povezati sa pedijatrijskim HIV timom, čak i ako izgleda zdravo. Nejasan rezultat testa, propuštena doza propisane profilakse ili nova izloženost tokom dojenja zahtevaju brz savet stručnjaka.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Otežano disanje, napad, poremećaj svesti, znaci teške dehidracije, izrazita malaksalost ili visoka temperatura kod imunokompromitovanog deteta zahtevaju hitnu pomoć. Hitnost određuju trenutno stanje i moguća infekcija, ne samo HIV status.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.