Perinatalna izloženost HIV-u
Perinatal HIV exposure
Perinatalna izloženost znači da je beba tokom trudnoće, porođaja ili dojenja mogla biti u kontaktu sa HIV-om; ona ne znači da je infekcija potvrđena. Pravovremena antiretrovirusna zaštita i planirano virološko testiranje smanjuju rizik i omogućavaju rano razjašnjenje statusa.
⚠ Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta. Izbor terapije uvek mora odrediti zdravstveni radnik.
Sadržaj je urednički proveren prema navedenim stručnim izvorima · 30. 10. 2026.. Nije zamena za pregled i savet zdravstvenog radnika.
Pregled
Majčina HIV antitela prolaze kroz posteljicu, zato standardni test na antitela kod male bebe može odražavati izloženost, a ne infekciju. Dijagnoza ili isključivanje infekcije u uzrastu mlađem od 18 meseci oslanja se na testove koji neposredno otkrivaju virus i na više rezultata u propisanim vremenskim tačkama.
Simptomi
Sama izloženost nema specifične simptome i većina izloženih beba izgleda zdravo. Izgled, napredovanje ili odsustvo infekcija ne mogu zameniti predviđeni raspored laboratorijskog testiranja.
Uzroci
Izloženost nastaje ako osoba koja nosi trudnoću ima HIV tokom trudnoće ili porođaja, ili ako se virus može preneti tokom dojenja. Rizik prenosa zavisi pre svega od količine virusa u krvi majke, vremena infekcije i primene delotvorne antiretrovirusne terapije.
Faktori rizika
Rizik je veći uz merljivu ili nepoznatu viremiju pred porođaj, novu HIV infekciju tokom trudnoće ili dojenja, prekide terapije i izostanak pravovremene zaštite novorođenčeta. Trajna virusna supresija tokom trudnoće i odgovarajuća perinatalna nega veoma snažno smanjuju rizik.
Dijagnoza
Kod izložene dece mlađe od 18 meseci koriste se HIV testovi nukleinske kiseline u više vremenskih tačaka, a svaki pozitivan rezultat potvrđuje se novim uzorkom što je pre moguće. Konačno isključivanje infekcije zahteva odgovarajuće negativne rezultate u propisanom uzrastu i procenu kasnije izloženosti, uključujući dojenje.
Lečenje
Svako perinatalno izloženo novorođenče treba što pre da dobije antiretrovirusnu zaštitu koju tim bira prema procenjenom riziku; to nije isto što i doživotno lečenje potvrđene infekcije. Ako virološki test ukaže na HIV, započinje se terapijski režim bez odlaganja uz hitnu potvrdu nalaza i praćenje pedijatrijskog HIV tima.
Prevencija
Rano testiranje u trudnoći, dosledna terapija i virusna supresija majke, plan porođaja, zaštita novorođenčeta i dogovor o ishrani prema lokalnim smernicama smanjuju prenos. Plan se pravi sa timom za perinatalni HIV, jer preporuke o dojenju zavise od kliničkog i zdravstvenog okruženja.
Moguće komplikacije
Najvažnija posledica propuštenog praćenja je kasno otkrivanje infekcije i odlaganje terapije. Neželjena dejstva kratkotrajne zaštite i druge infekcije prate se prema planu, ali ne treba prekidati propisane lekove bez tima koji leči dete.
Kada se obratiti lekaru
Roditelj ili staratelj treba odmah po rođenju da potvrdi plan lekova, testiranja i kontrola sa pedijatrijskim timom. Propuštena doza, propušten test, promena načina ishrane ili nova moguća izloženost zahtevaju brz kontakt sa stručnim timom.
Znaci za hitno javljanje lekaru
Hitnu procenu odojčeta zahtevaju otežano disanje, izrazita pospanost ili slaba reakcija, napad, uporno odbijanje hrane, znaci teške dehidratacije ili ozbiljne infekcije. Ovi znaci nisu specifični za HIV, ali se kod novorođenčeta ne sme čekati redovna kontrola.
Izvori informacija
Sadržaj je strukturisan na osnovu dostupnih medicinskih izvora i namenjen je informisanju korisnika.