Interakcije: triamcinolon

potencijalnog ometanja farmakodinamske aktivnosti i efikasnosti atezolizumaba

Rizik od tendinitisa i rupture tetiva povećan je

Kušingov sindrom i nadbubrežnu supresiju

povećan je rizik od gastrointestinalne ulceracije ili krvarenja

Lekovi koja uzrokuju hipokalemiju ili intracelularni nedostatak kalijuma mogu uzrokovati povećanu osetljivost na digoksin. Ovi lekovi uključuju soli litijuma, kortikosteroide, karbenoksolon i neke diuretike.

Doksorubicin ne treba mešati sa drugim lekovima

Epirubicin ne treba mešati sa drugim lekovima

Neutropenija/agranulocitoza, depresija koštane srži, trombocitopenija i anemija

napad mogao pogoršati ili izazvati

ibuprofen može povećati rizik od gastrointestinalnog krvarenja

ne preporučuje se mešati ga sa drugim lekovima

Lek Praxbind se ne sme mešati sa drugim lekovima

zbog mogućeg uticaja na farmakodinamsko delovanje i efikasnost ipilimumaba

Rizik od tendinitisa i rupture tetiva povećan je

Ukoliko se jave znaci tendinopatije, ne treba koristiti kortikosteroide.

Sistemska imunosupresija Treba izbegavati primenu sistemskih kortikosteroida i drugih imunosupresiva na početku terapije, pre uvođenja nivolumaba, jer ti lekovi mogu da utiču na njegovu farmakodinamiku.

Treba izbegavati primenu sistemskih kortikosteroida ili imunosupresiva pre uvođenja pembrolizumaba u terapiju, jer ti lekovi mogu da utiču na farmakodinamsku aktivnost i efikasnost pembrolizumaba.

Prema tome, istovremena primena ritonavira, primenjenog kao antiretrovirusni lek ili kao farmakokinetički pojačivač sa navedenim glukokortikoidima se ne preporučuje, osim ukoliko potencijalna korist terapije prevazilazi rizik od sistemskih dejstava kortikoste…

Upotreba sistemskih kortikosteroida ili imunosupresiva pre početka primene tremelimumaba, osim fiziološke doze sistemskih kortikosteroida (≤ 10 mg prednizona ili ekvivalenta dnevno) ne preporučuje se zbog njihove potencijalne interferencije sa farmakodinamsko…

Prebacivanje sa druge terapije steroidima može kao posledicu imati simptome koji su povezani s promenama u nivoima sistemskih steroida

kako bi se izbeglo prekomerno povećanje broja trombocita tokom terapije eltrombopagom

mogu povećati farmakološki efekat određenih lekova

mogućom pojavom ketoze

U toku lečenja lekom REMSIMA, treba prilagoditi istovremenu terapiju drugim lekovima, npr. kortikosteriodima i imunosupresivima

Sledeći lekovi mogu povećati potrebe za insulinom

Sledeće supstance mogu povećati potrebe za insulinom

Sledeće supstance mogu povećati potrebe pacijenta za insulinom

smanje dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi

smanje hipoglikemijsku aktivnost

mogu povećati potrebe pacijenta za insulinom

Na povećanje potreba za insulinom mogu da utiču lekovi sa hiperglikemijskom aktivnošću

intrinzičnu hiperglikemijsku aktivnost

Uticaj na testove Preporučuje se da se terapija naproksenom privremeno prekine 48 sati pre izvođenja funkcionalnih testova nadbubrežne žlezde, zato što naproksen može uticati na neke od testova za 17-ketogene steroide.

Potrebno je pratiti pacijente sa poznatim hipoadrenalizmom zbog smanjenja koncentracije kortizola u serumu i/ili zbog potrebe za povećanjem doza glukokortikoida, videti odeljak 4.5.

Pacijente treba nadzirati zbog moguće pojave smanjenja koncentracije kortizola u serumu i/ili potrebe za povećanjem doze glukokortikoida kod onih sa poznatim hipoadrenalizmom (videti odeljak 4.5).

Lekovi koji smanjuju klirens teofilina što može zahtevati smanjenje doze da bi se izbegla neželjena dejstva su: alopurinol, cimetidin, kortikosteroidi, diltiazem, makrolidni antibiotici (npr. eritromicin), furosemid, izoprenalin, oralni kontraceptivi, tiabend…