ciprofloksacin i triamcinolon

Tendinitis i ruptura tetive Generalno, ciprofloksacin ne bi trebalo koristiti kod pacijenata koji su ranije imali poremećaj/obolenje tetiva povezano sa lečenjem hinolonima. Međutim, u veoma retkim slučajevima, nakon mikrobiološke potvrde uzročnika i procene odnosa koristi i rizika, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima za lečenje težih oblika infekcija, posebno u slučaju neuspeha standardne terapije ili bakterijske rezistencije, kada mikrobiološki podaci opravdavaju upotrebu ciprofloksacina. Tendinitis i ruptura tetive (naročito ali ne i isključivo se odnosi na Ahilovu tetivu), ponekad bilateralni, mogu se pojaviti već u prvih 48 sati terapije sa hinolonima i fluorohinolonima a prijavljeno je da se javljaju čak i do nekoliko meseci nakon prekida terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetiva povećan je kod starijih pacijenata sa oštećenjem bubrega, pacijenata sa transplantiranim čvrstim organima i kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu kortikosteroida.

Zapaljenje tetiva i rupture tetiva Generalno, ciprofloksacin ne bi trebalo primeniti kod pacijenata koji su ranije imali poremećaj/oboljenje tetiva povezano sa lečenjem hinolonima. Međutim, u veoma retkim slučajevima, nakon mikrobiološke potvrde uzročnika i procene odnosa koristi i rizika, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima za lečenje određenih teških oblika infekcija, posebno u slučaju neuspeha standardne terapije ili bakterijske rezistencije, kada mikrobiološki podaci opravdavaju upotrebu ciprofloksacina. Prilikom primene ciprofloksacina, čak i u prvih 48 sati od početka terapoije, može doći do pojave tendinitisa i rupture tetive (posebno Ahilove, ali ne samo kod nje), ponekad i obostrane. Do zapaljenja i ruptura tetiva može doći čak i nekoliko meseci nakon završetka terapije ciprofloksacinom (videti odeljak 4.8). Rizik od tendinitisa i rupture tetiva može biti povećan kod pacijenata starije životne dobi, pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, pacijenata kod kojih je izvršena transplantacija organa ili pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Stoga bi trebalo izbegavati istovremenu upotrebu sa kortikosteroidima.

Tendinitis i ruptura tetive U principu, ciprofloksacin ne treba koristiti kod pacijenata sa bolestima tetiva/poremećaja povezanih sa primenom hinolona u anamnezi. Međutim, u veoma retkim situacijama, nakon mikrobiološke potvrde izazivača i evaluacije odnosa korist/rizik, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima za terapiju određenih teških infekcija, naročito posle neuspeha standardne terapije ili bakterijske rezistencije, kada mikrobiološki podaci opravdavaju upotrebu ciprofloksacina. Tendinitis i ruptura tetive (naročito Ahilove tetive, ali i drugih), ponekad bilateralne, mogu nastati već u prvih 48 sati od započinjanja terapije hinolonima i fluorohinolonima. Do zapaljenja i ruptura tetiva može doći čak i nekoliko meseci nakon završetka terapije ciprofloksacinom (videti odeljak 4.8). Rizik od nastanka tendinitisa i rupture tetiva je povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa insuficijencijom bubrega, pacijenata sa transplantiranim solidnim organima i kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zbog toga treba izbegavati istovremenu upotrebu sa kortikosteroidima. Na prvi znak tendinitisa (npr. bolno oticanje, inflamacija), terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti i razmotriti alternativni tretman. Potrebno je adekvatno zbrinuti zahvaćeni(e) ekstremitet(e) (npr. imobilizacija). Kortikosteroide ne treba upotrebljavati u slučaju pojave znakova tendinopatije.

Tendinitis i ruptura tetive U principu, ciprofloksacin ne treba koristiti kod pacijenata sa istorijom bolesti tetiva/poremećaja povezanih sa primenom hinolona. Međutim, u veoma retkim situacijama, nakon mikrobiološke potvrde i evaluacije odnosa korist/rizik, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima za terapiju određenih teških infekcija, naročito posle neuspeha standardne terapije ili bakterijske rezistencije, kada mikrobiološki podaci mogu opravdati primenu ciprofloksacina. Tendinitis i ruptura tetive (naročito, ali ne isključivo Ahilove tetive), ponekad bilateralne, mogu nastati u prvih 48 sati od započinjanja terapije hinolonima ili fluorohinolonima i mogu se javiti čak i nekoliko meseci nakon prestanka terapije (videti odeljak 4.8). Rizik od nastanka tendinitisa i rupture tetive je povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, pacijenata sa transplantiranim organima i kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zbog navedenog, istovremenu primenu kortikosteroida treba izbegavati. Na prvi znak tendinitisa (npr. bolno oticanje, inflamacija), terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti i razmotriti primenu druge odgovarajuće terapije. Potrebno je adekvatno tretiranje zahvaćenog ekstremiteta (npr. imobilizacija). U slučaju pojave znakova tendinopatije, kortikosteroide ne treba primenjivati.

Tendinitis i ruptura tetive Tendinitis i ruptura tetive (naročito Ahilove, ali i drugih), ponekad bilateralni, mogu se javiti već u roku od 48 sati od započinjanja terapije hinolonima i fluorohinolonima, a njihova pojava je zabeležena čak i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetive povećan je kod starijih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa presađenim solidnim organima i onih koji su na istovremenoj terapiji kortikosteroidima. Zbog toga se istovremena primena kortikosteroida mora izbegavati. Kod prvog znaka tendinitisa (npr. bolnog oticanja, zapaljenja) treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom i razmotriti primenu alternativne terapije. Zahvaćeni(e) ekstremitet(e) treba tretirati na odgovarajući način (npr. imobilizacijom). Ukoliko se pojave znakovi tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Tendinitis i ruptura tetiva Generalno, ciprofloksacin ne bi trebalo koristiti kod pacijenata koji su ranije imali poremećaj/oboljenje tetiva povezano sa lečenjem hinolonima. Međutim, u veoma retkim slučajevima, nakon mikrobiološke potvrde uzročnika i procene odnosa koristi i rizika, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima za lečenje određenih teških oblika infekcija, posebno u slučaju neuspeha standardne terapije ili bakterijske rezistencije, kada mikrobiološki podaci opravdavaju upotrebu ciprofloksacina. Prilikom upotrebe ciprofloksacina, čak i u prvih 48 sati od početka lečenja, može doći do pojave tendinitisa i rupture tetive (posebno, ali ne i isključivo Ahilove), ponekad i obostrane. Do upala i ruptura tetiva može doći čak i nekoliko meseci nakon završetka terapije ciprofloksacinom. Rizik od tendinopatije je povećan kod pacijenata starije životne dobi, pacijenata sa poremećenom funkcijom bubrega, pacijenata sa transplantiranim organima i pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima (videti odeljak 4.8). tako da istovremenu upotrebu kortikosteroida treba izbegavati. Na prvi znak tendinitisa (npr. bolni otok, upala), terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti i razmotriti alternativnu terapiju. Voditi računa da zahvaćen ekstremitet bude adekvatno tretiran (imobilisan). Kortikosteroide ne primenjivati ukoliko se pojave znaci tendinopatije.

Тендинитис и руптура тетива Генерално, ципрофлоксацин не би требало користити код пацијената који су раније имали поремећај/обољење тетива повезано са лечењем хинолонима. Међутим, у веома ретким случајевима, након микробиолошке потврде узрочника и процене односа користи и ризика, ципрофлоксацин се може прописати овим пацијентима за лечење тежих облика инфекција, посебно у случају неуспеха стандардне терапије или бактеријске резистенције, када микробиолошки подаци оправдавају употребу ципрофлоксацина. Тендинитис и руптура тетиве (посебно, али не и искључиво Ахилове), понекад и билатерални, могу се јавити већ у првих 48 сати тeрапије хинолонима и флуорохинолонима а пријављено је да се јављају чак и до неколико месеци након завршетка терапије ципрофлоксацином. Ризик од настанка тендинитиса и руптуре тетиве повећан је код старијих пацијената са оштећењем бубрега, пацијената са трансплантираним чврстим органима и код пацијената који су истовремено на терапији кортикостероидима. Због тога треба избегавати истовремену примену кортикостероида. Koд првог знака тендинитиса (нпр. болно отицање, инфламација) треба прекинути лечење ципрофлоксацином и размотрити алтернативну терапију. Захваћени ектремитет треба третирати на одговарајући начин (нпр. имобилизација). Кортикостероиде не треба узимати у случају појаве знакова тендинопатије.

Тендинитис и руптура тетива Генерално, ципрофлоксацин не би требало користити код пацијената који у анамнези имају поремећај/обољење тетива повезано са лечењем хинолонима. Међутим, у веома ретким случајевима, након микробиолошке потврде узрочника и процене односа користи и ризика, ципрофлоксацин се може прописати овим пацијентима за лечење тежих облика инфекција, посебно у случају неуспеха стандардне терапије или бактеријске резистенције, када микробиолошки подаци оправдавају употребу ципрофлоксацина. Тендинитис и руптура тетиве (посебно, али не и искључиво Ахилове тетиве), понекад и билатерални, могу се јавити већ у првих 48 сати тeрапије хинолонима и флуорохинолонима а пријављено је да се јављају чак и до неколико месеци након прекида терапије. Ризик од тендинитиса и руптуре тетиве повећан је код старијих пацијената, пацијената са оштећењем функције бубрега, пацијената са трансплантираним чврстим органима и код пацијената који су истовремено на терапији кортикостероидима. Због тога треба избегавати истовремену примену кортикостероида. Koд првог знака тендинитиса (нпр. болно отицање, инфламација) треба прекинути лечење ципрофлоксацином и размотрити другу терапијску опцију. Захваћени ектремитет треба збринути на одговарајући начин (нпр. имобилизација). Кортикостероиди се не смеју користити у случају појаве знакова тендинопатије.

Tendinitis i ruptura tetiva Generalno, ciprofloksacin ne bi trebalo koristiti kod pacijenata koji u anamnezi imaju poremećaj/oboljenje tetiva povezano sa lečenjem hinolonima. Međutim, u veoma retkim slučajevima, nakon mikrobiološke potvrde uzročnika i procene odnosa koristi i rizika, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima za lečenje određenih težih oblika infekcija, posebno u slučaju neuspeha standardne terapije ili bakterijske rezistencije, kada mikrobiološki podaci opravdavaju upotrebu ciprofloksacina. Prilikom upotrebe ciprofloksacina, čak i tokom prvih 48 sati od početka lečenja, može doći do pojave tendinitisa i rupture tetive (posebno Ahilove, ali i drugih), ponekad i obostrano. Zapaljenje i ruptura tetive se nekad mogu javiti i nekoliko meseci nakon prekida upotrebe ciprofloksacina. Rizik od tendinitisa i rupture tetive može biti povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata nakon transplantacije čvrstih (solidnih) organima i pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zato se istovremena terapija kortikosteroidima mora izbegavati (videti odeljak 4.8). Ukoliko se javi bilo koji znak tendinitisa (npr. bolni otok, zapaljenje), terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti i razmotriti drugu mogućnost lečenja. Voditi računa da zahvaćen ekstremitet bude na odgovarajući način zbrinut (npr. imobilizacija). Ako se pojave znaci tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Tendinitis i ruptura tetive Prilikom upotrebe hinolona i fluorohinolona, čak i tokom prvih 48 sati od početka lečenja, može doći do pojave tendinitisa i rupture tetive (posebno Ahilove, ali i drugih), ponekad i obostrane. Zapaljenje i ruptura tetive se nekad mogu javiti i nekoliko meseci nakon prekida terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetive je povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa presađenim čvrstim organima i pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zato istovremenu terapiju kortikosteroidima treba izbegavati. Ukoliko se javi bilo koji znak tendinitisa (npr. bolni otok, zapaljenje), terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti i razmotriti drugu mogućnost lečenja. Voditi računa da zahvaćen ekstremitet bude u stanju mirovanja (npr. imobilizacija). Ako se pojave znaci tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Aneurizma aorte, disekcija aorte i regurgitacija/insuficijencija srčanog zaliska Epidemiološke studije beleže porast rizika za nastanak aneurizme i disekcije aorte, posebno kod starijih pacijenata i regurgitaciju aortnog i mitralnog zaliska, nakon uzimanja fluorohinolona. Slučajevi disekcije i aneurizme aorte, nekada komplikovane rupturom (uključujući smrtonosne) i regurgitacija/insuficijencija bilo kog srčanog zaliska su prijavljeni kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Zbog toga, fluorohinolone treba upotrebljavati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapeutskih opcija kod pacijenata sa porodičnom istorijom aneurizama ili kongenitalnih oboljenja srčanih zalistaka ili kod pacijenata kod kojih je dijagnostikovana već postojeća aneurizma aorte i/ili disekcija ili oboljenje srčanih zalistaka, ili prisustvo drugih faktora rizika ili predisponirajući faktori: - za aneurizmu i disekciju aorte i regurgitacija/insuficijencija srčanog zaliska (npr. oboljenja vezivnog tkiva, kao što je Marfanov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Tarner-ov sindrom, Behčetova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno; - za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vakskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija ili arteroskleroza ili Sjogren-ov sindrom) ili dodatno; - za regurgitaciju/insuficijenciju srčanog zaliska (npr. infektivni endocarditis) Rizik za nastanak disekcije i aneurizme aorte i njene rupture takođe može biti povećan kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sistemskim kortikosteroidima. U slučaju iznenadnog abdominalnog bola u grudima ili leđima, pacijentu treba savetovati da odmah zatraži medicinsku pomoć. Pacijentima treba savetovati da odmah potraže medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, pojavu srčanih palpitacija ili razvoj edema abdomena ili donjih ekstremiteta.

Aneurizma i disekcija aorte i regurgitacija/oboljenje srčanih zalistaka Epidemiološke studije pokazuju povećanje rizika od aneurizme i disekcije aorte, posebno kod starijih pacijenata i regurgitaciju aortnog i mitralnog zalistka nakon uzimanja fluorohinolona. Prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad komplikovane rupturom (uključujući i one sa smrtnim ishodom), i regurgitacije/insuficijencije bilo kog srčanog zalistka kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Zbog toga, fluorohinolone treba uzimati samo nakon pažljive procene koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa pozitivnom porodičnom anamnezom aneurizme ili urođene bolesti srčanih zalistaka, ili kod pacijenata sa dijagnozom već postojeće aneurizme aorte i/ili disekcije aorte ili bolesti srčanih zalistaka, ili u prisustvu drugih faktora rizika ili predisponirajućih faktora: • za aneurizmu i disekciju aorte i regurgitaciju/nekompetentnost srčanih zalistaka (npr. oboljenje vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Behcet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno • za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što je Takayasu arteritis ili arteritis gigantskih ćelija, ili poznata ateroskleroza, ili Sjogren-ov sindrom) ili dodatno • za regurgitaciju/nekompetentnost srčanih zalistaka (npr. infektivni endokarditis). Rizik od aneurizme i disekcije aorte i njihove rupture takođe može biti povećan kod pacijenata koji se istovremeno leče sistemskim kortikosteroidima. U slučaju iznenadnog bola u stomaku, grudima ili leđima, pacijentima treba savetovati da se odmah jave lekaru i zatraže hitnu medicinsku pomoć. Pacijente treba savetovati da hitno potraže medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novonastale palpitacije ili razvoj edema abdomena ili donjih ekstremiteta.