takrolimus i posakonazol

Preporučuje se izbegavanje istvoremene primene snažnih inhibitora CYP3A4 (kao što su ritonavir, kobicistat, ketokonazol, itrakonazol, posakonazol, vorikonazol, telitromicin, klaritromicin ili jozamicin) sa takrolimusom.

Kada se započinje lečenje posakonazolom kod pacijenata koji već primaju takrolimus, dozu takrolimusa treba smanjiti (npr. na jednu trećinu trenutne doze).

Nakon toga treba pažljivo pratiti koncentracije takrolimusa u krvi tokom i po prestanku istovremenog lečenja posakonazolom i po potrebi prilagoditi dozu takrolimusa.

CYP3A4 inhibitori koji mogu povećati koncentraciju takrolimusa u krvi Klinički se pokazalo da sledeći lekovi povećavaju koncentraciju takrolimusa u krvi: Primećeno je da postoje snažne interakcije prilikom istovremene primene takrolimusa sa antimikoticima, kao što su ketokonazol, flukonazol, itrakonazol, vorikonazol i izavukonazol, sa makrolidnim antibiotikom eritromicinom, inhibitorima HIV-proteaze (npr. ritonavir, nelfinavir, sakvinavir), inhibitorima HCV-proteaze (npr. telaprevir, boceprevir i kombinacija ombitasvira i paritaprevira sa ritonavirom, primenjena sa ili bez dasabuvirom), ili antivirotikom za terapiju CMV infekcija letermovirom, farmakokinetičkim pojačivačem kobicistatom, i inhibitorima tirozin kinaze nilotinibom i imatinibom. Istovremena primena ovih lekova može zahtevati smanjenje doza takrolimusa kod skoro svih pacijenata.

Dejstva na koncentracije takrolimusa u krvi mogu ostati nekoliko dana nakon završetka istovremene primene ovih lekova. takrolimusa koje treba proceniti na samom početku lečenja i često pratiti sve vreme (počev od prvih nekoliko dana) i ponovo proceniti na dan i nakon završetka primene inhibitora CYP3A4.

Međutim, mogućnost interakcija se ne može u potpunosti isključiti, a istovremenu sistemsku primenu inhibitora CYP3A4 (kao što su eritromicin, itrakonazol, ketokonazol i diltiazem) kod pacijenata sa široko rasprostranjenom i/ili eritrodermalnom bolešću treba sprovoditi sa oprezom.

Takrolimus Posakonazol je povećao Cmax takrolimusa (primenjenog u pojedinačnoj dozi od 0,05 mg/kg telesne mase) za 121%, a PIK za 358%.

Farmakokinetičke studije su pokazale da povećanje koncentracije takrolimusa u krvi kada se primenjuje istovremeno sa inhibitorima CYP3A4 je uglavom rezultat povećanja oralne bioraspoloživosti takrolimusa, zahvaljujući inhibiciji gastrointestinalnog metabolizma.

Inhibitori CYP3A4 Istovremena primena leka Prograf sa inhibitorima CYP3A4 može povećati koncentraciju takrolimusa u krvi, što može dovesti do ozbiljnih neželjenih reakcija, uključujući nefrotoksičnost, neurotoksičnost ili produžetak QT-intervala.

Klinički se pokazalo da sledeći lekovi povećavaju koncentraciju takrolimusa u krvi: Primećeno je da postoje snažne interakcije prilikom istovremene primene takrolimusa sa antimikoticima, kao što su ketokonazol, flukonazol, itrakonazol, vorikonazol i izavukonazol, sa makrolidnim antibiotikom eritromicinom, inhibitorima HIV-proteaze (npr. ritonavir, nelfinavir, sakvinavir), inhibitorima HCV-proteaze (npr. telaprevir, boceprevir i kombinacija ombitasvira i paritaprevira sa ritonavirom, primenjena sa ili bez dasabuvirom), ili antivirotikom za terapiju CMV infekcija letermovirom, farmakokinetičkim pojačivačem kobicistatom, i inhibitorima tirozin kinaze nilotinibom i imatinibom.