klozapin i lapatinib

Lekovi koji izazivaju supresiju koštane srži (npr. karbamazapin, hloramfenikol), sulfonamidi (npr. kotrimoksazol), pirazolonski analgetici (npr. fenilbutazon), penicilamini, citotoksične supstance i dugo- delujuće depo injekcije antipsihotika Povećavaju rizik i/ili težinu supresije koštane srži. Klozapin se ne sme istovremeno uzimati sa drugim lekovima koji imaju već dobro poznat potencijal da izazovu supresiju funkcije koštane srži (videti odeljak 4.3).

Terapija klozapinom ne sme se započinjati istovremeno sa lekovima za koje se zna da imaju značajan potencijal da izazovu agranulocitozu; takođe se ne preporučuije istovremena upotreba antipsihotika u obliku depo preparata. 

Lekovi koji izazivaju supresiju koštane srži (npr. karbamazepin, hloramfenikol), sulfonamidi (npr. kotrimoksazol), pirazolonski analgetici (npr. fenilbutazon), penicilamini, citotoksične supstance i dugodelujući antipsihotici u obliku depo preparata Povećavaju rizik i/ili ozbiljnost supresije koštane srži. Klozapin se ne sme uzimati istovremeno sa ostalim lekovima za koje se zna da pojačavaju supresiju funkcije koštane srži (videti odeljak 4.3)

Terapija lekom Clozapin Sandoz ne sme se započeti istovremeno sa lekovima za koje je poznato da imaju izraženi potencijal da izazovu agranulocitozu; mora se izbegavati istovremena primena antipsihotika u obliku depo preparata. -

Lekovi koji izazivaju supresiju koštane srži (npr. karbamazepin, hloramfenikol), sulfonamidi (npr. kotrimoksazol), pirazolonski Povećavaju rizik i/ili težinu supresije koštane srži. Klozapin se ne sme istovremeno uzimati sa drugim lekovima koji imaju već dobro poznat potencijal da izazovu supresiju funkcije analgetici (npr. fenilbutazon), penicilamin, citotoksični lekovi i dugodelujuće depo injekcije antipsihotika. koštane srži (videti odeljak 4.3).

Terapija lekom Clozapine Remedica se ne sme započinjati istovremeno sa lekovima za koje se zna da imaju značajan potencijal da izazovu agranulocitozu; takođe, se ne preporučuje istovremena upotreba antipsihotika u obliku depo preparata. 

Lekovi koji izazivaju supresiju koštane srži (npr. karbamazepin, hloramfenikol), sulfonamidi (npr. Povećavaju rizik i/ili težinu supresije koštane srži. Klozapin se ne sme istovremeno uzimati sa drugim lekovima koji imaju već dobro poznat potencijal kotrimoksazol), pirazolonski analgetici (npr. fenilbutazon), penicilamin, citotoksični lekovi i dugodelujuće depo injekcije antipsihotika. da izazovu supresiju funkcije koštane srži (videti odeljak 4.3).

Lekovi koji izazivaju supresiju koštane srži (npr. karbamazapin, hloramfenikol), sulfonamidi (npr. kotrimoksazol), pirazolonski analgetici (npr. fenilbutazon), penicilamini, citotoksične supstance i dugo-delujuće depo Povećavaju rizik i/ili ozbiljnost supresije koštane srži. Leponex se ne sme istovremeno uzimati sa drugim lekovima koji imaju već dobro poznat potencijal da izazovu supresiju funkcije koštane srži (videti odeljak 4.3). injekcije antipsihotika

Terapija lekom Leponex ne sme se započinjati istovremeno sa lekovima za koje se zna da imaju značajan potencijal da izazovu agranulocitozu; mora se izbegavati istovremena primena antipsihotika u obliku depo preparata. 

Lekovi koji izazivaju supresiju koštane srži (npr. karbamazapin, hloramfenikol), sulfonamidi (npr. kotrimoksazol), pirazolonski analgetici (npr. fenilbutazon), penicilamini, citotoksične supstance i dugodelujuće depo injekcije antipsihotika Povećavaju rizik i/ili ozbiljnost supresije koštane srži. Neozapin se ne sme istovremeno uzimati sa drugim lekovima koji imaju već dobro poznat potencijal da izazovu supresiju funkcije koštane srži (videti odeljak 4.3).

Terapija lekom Neozapin ne sme se započinjati istovremeno sa lekovima za koje se zna da imaju značajan potencijal da izazovu agranulocitozu; mora se izbegavati istovremena primena antipsihotika u obliku depo preparata. 

Kardiološka toksičnost Primena lapatiniba bila je udružena sa prijavljenim slučajevima sniženja vrednosti ejekcione frakcije leve komore (LVEF) (videti odeljak 4.8). Lapatinib nije procenjivan kod pacijenata sa simptomatskom srčanom insuficijencijom. Savetuje se oprez pri primeni leka Lapatinib STADA kod pacijenata sa stanjima koja mogu dovesti do oštećenja funkcije leve komore (uključujući istovremenu primenu sa potencijalno kardiotoksičnim lekovima). Pre početka lečenja lekom Lapatinib STADA kod svih pacijenata je potrebno ispitati srčanu funkciju, uključujući i određivanje LVEF, kako bi se utvrdilo da li se osnovna vrednost LVEF kod pacijenta nalazi unutar utvrđenih granica normalnih vrednosti. Tokom lečenja lekom Lapatinib STADA, potrebno je nastaviti sa praćenjem vrednosti LVEF, kako bi se obezbedilo da vrednost LVEF ne padne na neprihvatljiv nivo (videti odeljak 4.2). U nekim slučajevima, sniženje vrednosti LVEF može biti ozbiljno i može voditi u srčanu insuficijenciju. Zabeležni su slučajevi sa smrtnim ishodom, uzrok smrti nije utvrđen sa sigurnošću. U ispitivanjima sprovođenim tokom celog programa kliničkog razvoja lapatiniba, kardiološki događaji uključujući sniženje vrednosti LVEF prijavljeni su kod oko 1% pacijenata. Simptomatsko sniženje vrednosti LVEF zabeleženo je kod oko 0,3% pacijenata koji su primali lapatinib. Međutim, u pivotalnom ispitivanju, kada se lapatinib primenjivao u kombinaciji s trastuzumabom kod metastatske bolesti, učestalost kardioloških događaja uključujući sniženje vrednosti LVEF je bila viša (7%) u odnosu na grupu koja je primala samo lapatinib (2%). Kardiološki događaji zabeleženi u ovom ispitivanju po vrsti i težini se mogu uporediti s događajima prethodno zabeleženim kod lapatiniba. Dozno-zavisno povećanje QTc intervala je pokazano u posebnom placebom-kontrolisanom, ukrštenom („crossover“) ispitivanju kod osoba sa uznapredovalim solidnim tumorima. Potreban je oprez ukoliko se lek Lapatinib STADA primenjuje kod pacijenata sa stanjima koja mogu dovesti do produžetka QTc intervala (uključujući hipokalemiju, hipomagnezemiju, kongenitalni sindrom produženog QT intervala), kod istovremene primene sa lekovima za koje se zna da mogu dovesti do produženja QT intervala ili kod pacijenata sa stanjima koja povećavaju izloženost lapatinibu, kao što je istovremena primena inhibitora CYP3A4. Hipokalemiju ili hipomagnezemiju je potrebno korigovati pre početka terapije. Elektrokardiogram sa merenjem QT inervala treba uraditi pre uvođenja terapije lekom Lapatinib STADA i nakon jedne do dve nedelje nakon početka terapije lekom Lapatinib STADA. Potrebno je takođe razmotriti EKG merenja kada je klinički indikovano, npr. nakon započinjanja istovremenog lečenja koje može da utiče na QT ili koje može da intereaguje sa lapatinibom.