ibuprofen i prasugrel

Inhibitori agregacije trombocita: NSAIL ne treba kombinovati sa inhibitorima agregacije trombocita kao što je tiklopidin zbog dodatne inhibicije funkcije trombocita (videti u nastavku teksta).

Hematološka dejstva Ibuprofen može inhibirati agregaciju trombocita i produžiti vreme krvarenja.

Hematološki efekti Ibuprofen može inhibirati agregaciju trombocita i tako produžiti vreme krvarenja.

Inhibitori agregacije trombocita: NSAIL ne treba kombinovati sa inhibitorima agregacije trombocita kao što je tiklopidin jer može doći do dodatne inhibicije funkcije trombocita (videti u nastavku).

Inhibitori agregacije trombocita: povećan je rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti prethodno).

Zbog mogućeg povećanog rizika od krvarenja, istovremena primena prasugrela u kombinaciji sa hroničnom primenom lekova iz grupe NSAIL (uključujući i COX-2 inhibitore) mora se oprezno vršiti (videti odeljak 4.4).

Inhibitori agregacije trombocita i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin reuptake inhibitors, SSRI): povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja sa NSAIL (videti odeljak 4.4).

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije ili perforacije, koje mogu biti sa smrtnim ishodom, a prijavljene su pri upotrebi svih NSAIL, mogu se javiti u bilo kom trenutku za vreme terapije, sa ili bez simptoma upozorenja ili ranije istorije gastrointestinalnih stanja. Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija je veći sa povećanjem doze NSAIL, kod pacijenata sa istorijom ulkusne bolesti, posebno sa komplikacijama krvarenja ili perforacijom (videti odeljak 4.3), kao i kod starijih pacijenata. Kod ovih pacijenta terapiju treba početi najmanjom mogućom dozom leka. Treba razmotriti kombinovanu terapiju sa lekovima za zaštitu želudačne sluzokože (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe) kod ovih pacijenta, kao i kod pacijenta koji istovremeno koriste male doze acetilsalicilne kiseline ili druge lekove koji povećavaju rizik od gastrointestinalnih komplikacija (videti tekst u nastavku i odeljak 4.5). Pacijenti sa istorijom gastrointestinalnih oboljenja, pogotovu stariji pacijenti, treba da prijave sve neuobičajene abdominalne simptome (posebno gastrointestinalno krvarenje), naročito ako su ove pojave primećene u početnim fazama terapije. Preporučuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji mogu povećati rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su kortikosteroidi za oralnu primenu, antikoagulansi (npr. varfarin), selektivni inhibitori preuzimanja serotonina ili antiagregacijski lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije ili perforacije, koje mogu biti sa smrtnim ishodom, a prijavljene su pri upotrebi svih NSAIL, mogu se javiti u bilo kom trenutku za vreme terapije, sa ili bez simptoma upozorenja ili ranije istorije gastrointestinalnih stanja. Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija je veći sa povećanjem doze NSAIL, kod pacijenata sa istorijom ulkusne bolesti posebno sa komplikacijama krvarenja ili perforacijom (videti odeljak 4.3), kao i kod starijih pacijenata. Kod ovih pacijenata terapiju treba početi najmanjom mogućom dozom leka. Treba razmotriti kombinovanu terapiju sa lekovima za zaštitu želudačne sluzokože (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe) kod ovih pacijenata, kao i kod pacijenata koji istovremeno koriste male doze acetilsalicilne kiseline ili druge lekove koji povećavaju rizik od gastrointestinalnih komplikacija (videti tekst u nastavku i odeljak 4.5). Pacijenti sa istorijom gastrointestinalnih oboljenja, pogotovo stariji pacijenti, treba da prijave sve neuobičajene abdominalne simptome (posebno gastrointestinalno krvarenje), naročito ako su ove pojave primećene u početnim fazama lečenja. Savetuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji mogu povećati rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su kortikosteroidi za oralnu primenu, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina ili antiagregacijski lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Антиагрегационим лековима и селективним инхибиторима поновног преузимања серотонина: Повећан ризик од појаве гастроинтестиналног крварења (видети одељак 4.4).

Безбедност примене за гастроинтестинални тракт Гастроинтестинално крварење, улцерације или перфорације, које могу имати смртан исход, забележене су приликом примене НСАИЛ и могу се појавити у било ком тренутку током лечења са или без појаве симптома упозорења и претходне историје озбиљних гастроинтестиналних догађаја. Ризик од појаве гастроинтестиналног крварења, улцерација или перфорација је већи са повећањем дозе НСАИЛ и код пацијената са историјом улкусне болести, посебно са компликацијама крварења или перфорацијом (видети одељак 4.3) и код старијих пацијената. Код ових пацијената терапију треба започети најмањом доступном дозом. Код ових пацијената чија стања захтевају истовремено примену мале дозе ацетилсалицилне киселине или других лекова који могу повећати ризик од настанка нежељених гастроинтестиналних догађаја треба размотрити комбиновану терапију са заштитним лековима (нпр. мисопростол или инхибитори протонске пумпе) (видети у наставку текста и одељак 4.5). Пацијенти са историјом гастроинтестиналних обољења, нарочито старији пацијенти, треба да пријаве сваки неуобичајен абдоминални симптом (нарочито гастроинтестинално крварење), посебно на почетку примене лека. Потребан је опрез код пацијената који истовремено примењују лекове који могу повећати ризик од појаве улцерација или крварења, попут кортикостероида за оралну употребу, антикоагуланаса као што је варфарин, селективних инхибитора поновног преузимања серотонина или антиагрегационих лекова, као што је ацетилсалицилна киселина (видети одељак 4.5). Уколико се код пацијената који примају ибупрофен јаве гастроинтестинално крварење или улцерације, лечење се мора прекинути. НСАИЛ треба пажљиво примењивати код пацијената са историјом гастроинтестиналних обољења (улцерозни колитис, Кронова болест), јер се та стања могу погоршати (видети одељак 4.8).

Антиагрегациони лекови и селективни инхибитори преузимања серотонина (ССРИ): повећани ризик од гастроинтестиналног крварења (видети одељак 4.4).