takrolimus i eritromicin

CYP3A4 inhibitori koji mogu povećati koncentraciju takrolimusa u krvi Klinički se pokazalo da sledeći lekovi povećavaju koncentraciju takrolimusa u krvi: Primećeno je da postoje snažne interakcije prilikom istovremene primene takrolimusa sa antimikoticima, kao što su ketokonazol, flukonazol, itrakonazol, vorikonazol i izavukonazol, sa makrolidnim antibiotikom eritromicinom, inhibitorima HIV-proteaze (npr. ritonavir, nelfinavir, sakvinavir), inhibitorima HCV-proteaze (npr. telaprevir, boceprevir i kombinacija ombitasvira i paritaprevira sa ritonavirom, primenjena sa ili bez dasabuvirom), ili antivirotikom za terapiju CMV infekcija letermovirom, farmakokinetičkim pojačivačem kobicistatom, i inhibitorima tirozin kinaze nilotinibom i imatinibom. Istovremena primena ovih lekova može zahtevati smanjenje doza takrolimusa kod skoro svih pacijenata.

Ukoliko se sledeći lekovi, koji se metabolišu putem citohroma P450, primenjuju istovremeno sa eritromicinom može doći do povećanja njihove koncentracije u serumu: acenokumarol, alfentanil, astemizol, bromokriptin, karbamazepin, cilostazol, ciklosporin, digoksin, dihidroergotamin, dizopiramid, ergotamin, heksobarbiton, metilprednizolon, midazolam, omeprazol, fenitoin, hinidin, rifabutin, sildenafil, takrolimus, terfenadin, domperidon, teofilin, triazolam, valproat, vinblastin i antimikotici, kao što su flukonazol, ketokonazol i itrakonazol. Neophodan je nadzor pacijenata i prilagođavanje doze po potrebi. Poseban oprez potreban je kod pacijenata koji su na terapiji lekovima koji produžavaju QTc interval.

Dejstva na koncentracije takrolimusa u krvi mogu ostati nekoliko dana nakon završetka istovremene primene ovih lekova. takrolimusa koje treba proceniti na samom početku lečenja i često pratiti sve vreme (počev od prvih nekoliko dana) i ponovo proceniti na dan i nakon završetka primene inhibitora CYP3A4.

Međutim, mogućnost interakcija se ne može u potpunosti isključiti, a istovremenu sistemsku primenu inhibitora CYP3A4 (kao što su eritromicin, itrakonazol, ketokonazol i diltiazem) kod pacijenata sa široko rasprostranjenom i/ili eritrodermalnom bolešću treba sprovoditi sa oprezom.

Takođe su primećene jake interakcije sa makrolidnim antibiotikom Mogu povećati najniže koncentracije takrolimusa u punoj krvi, kao i rizik od ozbiljnih neželjenih reakcija (npr. nefrotoksičnost, neurotoksičnost, produžetak QT-intervala), što zahteva pažljivo praćenje [videti odeljak 4.4].

Oprez je takođe neophodan i kod pacijenata sa dijagnostifikovanim ili suspektnim kongenitalnim ili stečenim sindromom produženog QT-intervala ili kod pacijenata na istovremenoj terapiji lekovima za koje je poznato da produžavaju QT-interval, izazivaju poremećaj elektrolita ili povećavaju izloženost takrolimusu (videti odeljak 4.5).

Klinički se pokazalo da sledeći lekovi povećavaju koncentraciju takrolimusa u krvi: Primećeno je da postoje snažne interakcije prilikom istovremene primene takrolimusa sa antimikoticima, kao što su ketokonazol, flukonazol, itrakonazol, vorikonazol i izavukonazol, sa makrolidnim antibiotikom eritromicinom, inhibitorima HIV-proteaze (npr. ritonavir, nelfinavir, sakvinavir), inhibitorima HCV-proteaze (npr. telaprevir, boceprevir i kombinacija ombitasvira i paritaprevira sa ritonavirom, primenjena sa ili bez dasabuvirom), ili antivirotikom za terapiju CMV infekcija letermovirom, farmakokinetičkim pojačivačem kobicistatom, i inhibitorima tirozin kinaze nilotinibom i imatinibom.

Farmakokinetičke studije su pokazale da povećanje koncentracije takrolimusa u krvi kada se primenjuje istovremeno sa inhibitorima CYP3A4 je uglavom rezultat povećanja oralne bioraspoloživosti takrolimusa, zahvaljujući inhibiciji gastrointestinalnog metabolizma.

Inhibitori CYP3A4 Istovremena primena leka Prograf sa inhibitorima CYP3A4 može povećati koncentraciju takrolimusa u krvi, što može dovesti do ozbiljnih neželjenih reakcija, uključujući nefrotoksičnost, neurotoksičnost ili produžetak QT-intervala.