doksorubicin i verapamil

Doksorubicin ne treba mešati sa drugim lekovima.

Primena doksorubicina u kombinovanoj hemioterapiji sa drugim potencijalno kardiotoksičnim lekovima, kao i istovremena primena drugih kardioaktivnih komponenti (npr. blokatora kalcijumskih kanala), zahteva praćenje srčane funkcije tokom kompletne terapije.

Faktori rizika za kardiotoksičnost uključuju aktivnu ili prikrivenu kardiovaskularnu bolest, prethodnu ili istovremenu radioterapiju u predelu medijastinuma/perikarda, prethodnu terapiju drugim antraciklinima ili antracendionima i istovremenu primenu lekova koji imaju sposobnost da suprimiraju kontraktilnost srca ili kardiotoksičnih supstanci (npr. trastuzumab), kao i starost iznad 70 godina.

Faktori rizika za kardiotoksičnost uključuju aktivnu ili prikrivenu kardiovaskularnu bolest, prethodnu ili istovremenu radioterapiju u predelu medijastinuma/perikarda, prethodnu terapiju drugim antraciklinima ili antracendionima i istovremenu primenu lekova koji imaju sposobnost da suprimiraju kontraktilnost srca ili kardiotoksičnih lekova (npr. trastuzumab), kao i pacijenti starost iznad 70 godina.

Kardiotoksičnost doksorubicina pojačana je prethodnom ili istovremenom upotrebom drugih antraciklina ili drugih potencijalno kardiotoksičnih lekova (npr. 5-fluorouracil, ciklofosfamid ili paklitaksel) ili sa proizvodima koji utiču na funkciju srca (poput antagonista kalcijuma). Kada se doksorubicin koristi zajedno sa gore pomenutim lekovima, mora se pažljivo pratiti srčana funkcija.

Ako pacijent ima i druge potencijalne faktore rizika od kardiotoksičnosti (istorija kardiovaskularnih bolesti, prethodna terapija drugim antraciklinima ili antracenedionima, prethodna ili istovremena radioterapija u oblasti medijastinuma/perikarda, kao i istovremena primena lekova sa sposobnošću suzbijanja srčane kontraktilnosti, uključujući ciklofosfamid i 5-fluoruracil), kardiotoksičnost doksorubicinom može se pojaviti pri nižim kumulativnim dozama, zbog čega je neophodno pažljivo pratiti srčanu funkciju.

U pokušaju da se prevaziđe ćelijska rezistencija na doksorubicin, razmatrana je upotreba antagonista kalcijuma, poput verapamila, jer je glavni cilj ćelijska membrana. Verapamil inhibira spori transport kalcijuma i može poboljšati ćelijsko preuzimanje doksorubicina. Kombinacija doksorubicina i verapamila povezana je sa teškim kardiotoksičnim efektima.

Doksorubicin je glavni supstrat izoenzima citohrom P450 CYP3A4 i CYP2D6 i P-glikoproteina (P-gp). Klinički značajne interakcije prijavljene su sa inhibitorima citohrom P450 CYP3A4, CYP2D6 i/ili P-gp (npr. verapamil), što dovodi do povećanja koncentracije i kliničkog efekta doksorubicina.