doksorubicin i lapatinib

Ukoliko se doksorubicin primenjuje u kombinaciji sa drugim antitumorskim lekovima, koji imaju slična toksična dejstva, preporučena doza po ciklusu doksorubicina je od 30 do 60 mg/m2.

Ukoliko se doksorubicin primenjuje u kombinaciji sa drugim antitumorskim lekovima, koji imaju slična toksična dejstva, može biti potrebno smanjenje doze doksorubicina na 30 do 60 mg/m2 na svake trinedelje. Ukoliko se doza izračunava na osnovu telesne mase, pokazano je da primena doksorubicina u obliku pojedinačne doze na svake tri nedelje u velikoj meri smanjuje neprijatno neželjeno dejstvo, mukozitis. Ipak, postoji uverenje da se primenom ukupne doze podeljene na tri uzastopna dana (0,4-0,8 mg/kg ili 20-25 mg/m2 svakog dana) postiže veća efektivnost na račun povećane toksičnosti. Ukoliko se doza izračunava na osnovu telesne mase, treba primenjivati pojedinačnu dozu od 1,2-2,4 mg/kg na svake tri nedelje. Primena doksorubicina jednom nedeljno pokazala se podjednako efikasnom kao i primena jednom u tri nedelje. Kada se lek primenjuje jedanput nedeljno, preporučuje se doza od 20 mg/m2, iako je adekvatan odgovor moguće postići i sa dozom od 16 mg/m2. Primenom leka jednom nedeljno postiže se smanjenje kardiotoksičnosti. Može biti potrebno smanjenje doze kod dece, gojaznih i starijih pacijenata. Lek treba primenjivati u manjim početnim dozama ili sa dužim intervalima između terapijskih ciklusa kod pacijenata koji su prethodno lečeni velikim dozama ili kod pacijenata sa neoplastičnom infiltracijom koštane srži (videti odeljak 4.4).

Kardiološka toksičnost Primena lapatiniba bila je udružena sa prijavljenim slučajevima sniženja vrednosti ejekcione frakcije leve komore (LVEF) (videti odeljak 4.8). Lapatinib nije procenjivan kod pacijenata sa simptomatskom srčanom insuficijencijom. Savetuje se oprez pri primeni leka Lapatinib STADA kod pacijenata sa stanjima koja mogu dovesti do oštećenja funkcije leve komore (uključujući istovremenu primenu sa potencijalno kardiotoksičnim lekovima). Pre početka lečenja lekom Lapatinib STADA kod svih pacijenata je potrebno ispitati srčanu funkciju, uključujući i određivanje LVEF, kako bi se utvrdilo da li se osnovna vrednost LVEF kod pacijenta nalazi unutar utvrđenih granica normalnih vrednosti. Tokom lečenja lekom Lapatinib STADA, potrebno je nastaviti sa praćenjem vrednosti LVEF, kako bi se obezbedilo da vrednost LVEF ne padne na neprihvatljiv nivo (videti odeljak 4.2). U nekim slučajevima, sniženje vrednosti LVEF može biti ozbiljno i može voditi u srčanu insuficijenciju. Zabeležni su slučajevi sa smrtnim ishodom, uzrok smrti nije utvrđen sa sigurnošću. U ispitivanjima sprovođenim tokom celog programa kliničkog razvoja lapatiniba, kardiološki događaji uključujući sniženje vrednosti LVEF prijavljeni su kod oko 1% pacijenata. Simptomatsko sniženje vrednosti LVEF zabeleženo je kod oko 0,3% pacijenata koji su primali lapatinib. Međutim, u pivotalnom ispitivanju, kada se lapatinib primenjivao u kombinaciji s trastuzumabom kod metastatske bolesti, učestalost kardioloških događaja uključujući sniženje vrednosti LVEF je bila viša (7%) u odnosu na grupu koja je primala samo lapatinib (2%). Kardiološki događaji zabeleženi u ovom ispitivanju po vrsti i težini se mogu uporediti s događajima prethodno zabeleženim kod lapatiniba. Dozno-zavisno povećanje QTc intervala je pokazano u posebnom placebom-kontrolisanom, ukrštenom („crossover“) ispitivanju kod osoba sa uznapredovalim solidnim tumorima. Potreban je oprez ukoliko se lek Lapatinib STADA primenjuje kod pacijenata sa stanjima koja mogu dovesti do produžetka QTc intervala (uključujući hipokalemiju, hipomagnezemiju, kongenitalni sindrom produženog QT intervala), kod istovremene primene sa lekovima za koje se zna da mogu dovesti do produženja QT intervala ili kod pacijenata sa stanjima koja povećavaju izloženost lapatinibu, kao što je istovremena primena inhibitora CYP3A4. Hipokalemiju ili hipomagnezemiju je potrebno korigovati pre početka terapije. Elektrokardiogram sa merenjem QT inervala treba uraditi pre uvođenja terapije lekom Lapatinib STADA i nakon jedne do dve nedelje nakon početka terapije lekom Lapatinib STADA. Potrebno je takođe razmotriti EKG merenja kada je klinički indikovano, npr. nakon započinjanja istovremenog lečenja koje može da utiče na QT ili koje može da intereaguje sa lapatinibom.

Kardiološka toksičnost Primena lapatiniba bila je udružena sa prijavljenim slučajevima sniženja vrednosti ejekcione frakcije leve komore (LVEF) (videti odeljak 4.8). Lapatinib nije procenjivan kod pacijenata sa simptomatskom srčanom insuficijencijom. Savetuje se oprez pri primeni leka Tyverb kod pacijenata sa stanjima koja mogu dovesti do oštećenja funkcije leve komore (uključujući istovremenu primenu sa potencijalno kardiotoksičnim lekovima). Pre početka lečenja lekom Tyverb kod svih pacijenata je potrebno ispitati srčanu funkciju, uključujući i određivanje LVEF, kako bi se utvrdilo da li se osnovna vrednost LVEF kod pacijenta nalazi unutar utvrđenih granica normalnih vrednosti. Tokom lečenja lekom Tyverb, potrebno je nastaviti sa praćenjem vrednosti LVEF, kako bi se obezbedilo da vrednost LVEF ne padne na neprihvatljiv nivo (videti odeljak 4.2). U nekim slučajevima, sniženje vrednosti LVEF može biti ozbiljno i može voditi u srčanu insuficijenciju. Zabeležni su slučajevi sa smrtnim ishodom, uzrok smrti nije utvrđen sa sigurnošću. U ispitivanjima sprovođenim tokom celog programa kliničkog razvoja lapatiniba, kardiološki događaji uključujući sniženje vrednosti LVEF prijavljeni su kod oko 1% pacijenata. Simptomatsko sniženje vrednosti LVEF zabeleženo je kod oko 0,3% pacijenata koji su primali lapatinib. Međutim, u pivotalnom ispitivanju, kada se lapatinib primenjivao u kombinaciji s trastuzumabom kod metastatske bolesti, učestalost kardioloških događaja uključujući sniženje vrednosti LVEF je bila viša (7%) u odnosu na grupu koja je primala samo lapatinib (2%). Kardiološki događaji zabeleženi u ovom ispitivanju po vrsti i težini se mogu uporediti s događajima prethodno zabeleženim kod lapatiniba. Dozno-zavisno povećanje QTc intervala je pokazano u posebnom placebom-kontrolisanom, ukrštenom („crossover“) ispitivanju kod osoba sa uznapredovalim solidnim tumorima. Potreban je oprez ukoliko se lek Tyverb primenjuje kod pacijenata sa stanjima koja mogu dovesti do produžetka QTc intervala (uključujući hipokalemiju, hipomagnezemiju, kongenitalni sindrom produženog QT intervala), k o d istovremene primene sa lekovima za koje se zna da mogu dovesti do produženja QT intervala ili kod pacijenata sa stanjima koja povećavaju izloženost lapatinibu, kao što je istovremena primena inhibitora CYP3A4. Hipokalemiju ili hipomagnezemiju je potrebno korigovati pre početka terapije. Elektrokardiogram sa merenjem QT inervala treba uraditi pre uvođenja terapije lekom Tyverb i nakon jedne do dve nedelje nakon početka terapije lekom Tyverb. Potrebno je takođe razmotriti EKG merenja kada je klinički indikovano, npr. nakon započinjanja istovremenog lečenja koje može da utiče na QT ili koje može da intereaguje sa lapatinibom.

Doksorubicin se uglavnom primenjuje u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima. Može se javiti aditivna toksičnost, naročito s obzirom na to da deluje na koštanu srž/hematološke i gastrointestinalne efekte (videti odeljak 4.4).

Doksorubicin može potencirati toksičnost drugih antineoplastičnih lekova. Prijavljeno je pogoršanje ciklofosfamidom izazvanog hemoragijskog cistitisa i povećanje hepatotoksičnosti 6-merkaptopurina. Takođe je prijavljena toksičnost uzrokovana zračenjem (na nivou miokarda, sluzokože, kože i jetre).

Doksorubicin se uglavnom primenjuje u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima. Može se javiti aditivna toksičnost, naročito s obzirom na to deluje na koštanu srž/hematološke i gastrointestinalne efekte (videti odeljak 4.4).

Potreban je oprez prilikom istovremene primene bilo kojih drugih citotoksičnih sredstava, posebno mijelotoksičnih sredstava.