desvenlafaksin i dekstrometorfan

Serotoninski sindrom Kao i kod primene drugih serotoninergičkih lekova, primena desvenlafaksina može dovesti do pojave ovog, životno ugrožavajućeg sindroma, naročito pri istovremenoj primeni drugih lekova koji deluju na serotoninergički sistem npr triptani, SSRI, ostali SNRI, amfetamin, litijum, sibutramin, opioidi (kao što je fentanil i njegovi analozi, tramadol, deksmetorfan, tapentadol, meperidin, metadon, pentazocin) ili kantarion, lekova koji utiču na metabolizam serotonina (kao što su MAOI uključujući linezolid – antibiotik koji pripada reverzibilnim MAOI, metilensko plavo) ili prekursora serotonina (kao što su suplementi triptofana) (videti odeljke 4.2 4.3 i 4.4). Ukoliko je ipak klinički opravdana istovremena primena desvenlafaksina i lekova iz grupe SSRI, SNRI ili agonista 5-HT receptora (triptan), neophodan je pažljiv nadzor nad ovim pacijentima, posebno na početku lečenja i nakon povećanja doze.

Serotoninski sindrom ili reakcije slične neuroleptičkom malignom sindromu (NMS) Kao i kod primene ostalih serotoninergičkih lekova i kod primene desvenlafaksina može doći do nastanka serotoninskog sindroma sa potencijalno smrtnim ishodom i neuroleptičkog malignog sindroma. Mogućnost za nastanak ovih sindroma je veća ukoliko se desvenlafaksin primenjuje zajedno sa ostalim serotoninergičkim lekovima (uključujući triptane, SSRI, ostale SNRI, amfetamin, litijum, sibutramin, opioide (kao što su fentanil i njegove analoge, tramadol, dekstrometorfan, tapentadol, meperidin, metadon, pentazocin) ili kantarion - Hypericum perforatum), sa lekovima koji utiču na metabolizam serotonina (kao što su MAOI, uključujući i linezolid – antibiotik koji strukturno odgovara neselektivnim reverzibilnim MAOI), intravenski primenjenim metilen plavim, sa antipsihoticima ili ostalim antagonistima dopamina (videti odeljke 4.2 4.3 i 4.5). Simptomi serotoninskog sindroma uključuju izmene mentalnog statusa (npr agitacija, halucinacije, koma), nestabilnost autonomnog nervnog sistema (npr tahikardija, nestabilan krvni pritisak, hipertermija), neuromuskularne simptome (hiperrefleksija, gubitak koordinacije pokreta) i/ili gastrointestinalne simptome (npr mučnina, povraćanje i dijareja). U težem obliku, serotoninski sindrom se manifestuje kao NMS sa hipertermijom, ukočenošću mišića, nestabilnošću autonomnih funkcija sa brzim fluktuacijama vitalnih znakova i izmenjenim mentalnim statusom (videti odeljak 4.5). Ukoliko kliničko stanje zahteva istovremenu primenu desvenlafaksina sa drugim lekovima koji utiču na serotoninske /dopaminske neurotransmitere, neophodan je pažljiv nadzor nad ovim pacijentima, posebno na početku lečenja i prilikom povećanja doze. Istovremena primena desvenlafaksina sa prekursorima serotonina (npr suplementi triptofana) se ne preporučuje.

Lekovi koje se metabolišu putem enzima CYP2D6 Primena desvenlafaksina u dozi od 100 mg dnevno, sa lekom despiramin u dozi od 50 mg (koji je supstrat za enzim CYP2D6), dovodi do povećanja PIK despiramina za približno 17%. Primena desvenlafaksina u dozi od 400 mg, povećava PIK despiramina za oko 90%. Istovremena primena desvenlafaksina sa lekovima koji se metabolišu preko izoenzima CYP2D6 može dovesti do značajnog povećanja koncentracije ovih lekova. Ipak, kliničke studije su potvrdile da desvenlafaksin, primenjen u dozi od 100 mg dnevno, nema klinički značajan uticaj na metabolizam putem CYP2D6. Kada je desvenlafaksin primenjen u dozi od 100 mg sa jednom dozom kodeina od 60 mg, supstratom CYP2D6 koji se metaboliše u morfin, PIK kodeina je bio nepromenjen, a PIK morfina se smanjio za približno 8%. Istovremena primena desvenlafaksina sa lekom koji se metaboliše putem CYP2D6 može dovesti do povećanja koncentracije tog leka i smanjenja koncentracije njegovih metabolita.