dabigatraneteksilat i enoksaparin-natrijum

istovremena terapija sa bilo kojim drugim antikoagulansom npr. nefrakcionisani heparin (engl. unfractionated heparin, UFH), heparini niske molekulske mase (enoksaparin, dalteparin itd.), derivati heparina (fondaparinuks, itd.), oralni antikoagulansi (varfarin, rivaroksaban, apiksaban itd.), osim u specifičnim okolnostima. To su prelasci sa jedne na drugu antikoagulacionu terapiju (videti odeljak 4.2), kada se UFH primenjuje u dozi koja je neophodna za održavanje prohodnosti centralnog venskog ili arterijskog katetera ili kada se UFH daje tokom kateterske ablacije zbog atrijalne fibrilacije (videti odeljak 4.5), 

Antikoagulansi i inhibitori agregacije trombocita Nema iskustva, ili su ona samo ograničena, sa sledećim lekovima koji mogu da povećaju rizik od krvarenja kada se koriste istovremeno sa dabigatrineteksilatom: antikoagulansi kao što su nefrakcionisani heparini (engl. unfractionated heparin, UFH), niskomolekularni heparini (engl. low molecular weight heparins, LMWH) i heparinski derivati (fondaparinuks, desirudin), trombolitički lekovi i antagonisti vitamina K, rivaroksaban ili drugi oralni antikoagulansi (videti odeljak 4.3) i inhibitori agregacije trombocita kao što su antagonisti GPIIb/IIIa receptora, tiklopidin, prasugrel, tikagrelor, dekstran i sulfinpirazon (videti odeljak 4.4). Na osnovu podatka prikupljenih u fazi III RE-LY studije (videti odeljak 5.1) je primećeno da istovremena upotreba drugih oralnih ili parenteralnih antikoagulanasa povećava stope obilnijih krvarenja i sa dabigatraneteksilatom i sa varfarinom za približno 2,5 puta, i ovo je uglavnom bilo povezano sa situacijama kada se prelazilo sa jednog na drugi antikoagulans (videti odeljak 4.3). Pored toga, istovremena upotreba inhibitora agregacije trombocita, ASK ili klopidogrela približno je dvostruko povećavala stope obilnijih krvarenja i sa dabigatraneteksilatom i sa varfarinom (videti odeljak 4.4). UFH mogu da se primene u dozama neophodnim da se održi ugrađeni centralni venski ili arterijski kateter ili tokom kateterske ablacije zbog atrijalne fibrilacije (videti odeljak 4.3).

Antikoagulansi i inhibitori agregacije trombocita Nema iskustva, ili su ona samo ograničena, sa sledećim lekovima koji mogu da povećaju rizik od krvarenja kada se koriste istovremeno sa dabigatrineteksilatom: antikoagulansi kao što su nefrakcionisani heparini (engl. unfractionated heparin, UFH), niskomolekularni heparini (engl. low molecular weight heparins, LMWH) i heparinski derivati (fondaparinuks, desirudin), trombolitički lekovi i antagonisti vitamina K, rivaroksaban ili drugi oralni antikoagulansi (videti odeljak 4.3) i inhibitori agregacije trombocita kao što su antagonisti GPIIb/IIIa receptora, tiklopidin, prasugrel, tikagrelor, dekstran i sulfinpirazon (videti odeljak 4.4). Na osnovu podatka prikupljenih u fazi III RE-LY studije (videti odeljak 5.1) je primećeno da istovremena upotreba drugih oralnih ili parenteralnih antikoagulanasa povećava stope obilnijih krvarenja i sa dabigatraneteksilatom i sa varfarinom za približno 2,5 puta, i ovo je uglavnom bilo povezano sa situacijama kada se prelazilo sa jednog na drugi antikoagulans (videti odeljak 4.3). Pored toga, istovremena upotreba inhibitora agregacije trombocita, ASK ili klopidogrela približno je dvostruko povećavala stope obilnijih krvarenja i sa dabigatraneteksilatom i sa varfarinom (videti odeljak 4.4). UFH mogu da se primene u dozama neophodnim da se održi ugrađeni centralni venski ili arterijski kateter ili tokom kateterske ablacije zbog atrijalne fibrilacije (videti odeljak 4.3). Tabela 9: Interakcije sa antikoagulansima i inhibitorima agregacije trombocita NSAIL Pokazano je da NSAIL, kada se daju radi kratkotrajne analgezije, nisu povezani sa povećanim rizikom od krvarenja kada se daju uz dabigatraneteksilat. Pri hroničnoj upotrebi u studiji RE-LY, NSAIL su povećavali rizik od krvarenja za otprilike 50% i uz dabigatraneteksilat i uz varfarin. Klopidogrel Kod mladih, zdravih dobrovoljaca muškog pola, istovremena primena dabigatraneteksilata i klopidogrela nije dovela do daljeg produženja vremena kapilarnog krvarenja u poređenju sa monoterapijom klopidogrelom. Pored toga, vrednosti PIKτ,ss i Cmax,ss dabigatrana i testovi koagulacije kao mera dejstva dabigatrana ili inhibicija agregacije trombocita kao mera dejstva klopidogrela, ostaju suštinski neizmenjeni pri poređenju kombinovane terapije sa odgovarajućim monoterapijama. Pri primeni udarne doze od 300 mg ili 600 mg klopidogrela, vrednosti PIKτ,ss i Cmax,ss dabigratana povećali su se za oko 30-40% (videti odeljak 4.4). ASK Istovremena primena ASK i 150 mg dabigatraneteksilata dva puta dnevno može da poveća rizik od bilo kakvog krvarenja za 12% do 18% pri primeni 81 mg ASK, odnosno za 24% pri primeni 325 mg ASK (videti odeljak 4.4). LMWH Istovremena primena LMWH, kao što su enoksaparin i dabigatraneteksilat nije posebno ispitivana. Nakon prebacivanja sa trodnevne terapije u kojoj se daje jednom dnevno 40 mg enoksaparin s.c., 24 sata nakon poslednje doze enoksaparina izloženost dabigatranu je bila neznatno manja nego nakon davanja samo dabigatraneteksilata (jedna doza od 220 mg). Veća anti-FXa/FIIa aktivnost zabeležena je nakon primene dabigatraneteksilata sa pred-terapijom enoksaparinom u poređenju sa primenom samog dabigatraneteksilata. Ovo se smatra posledicom prenošenja dejstva (engl. carry-over effect) enoksaparina i nije klinički značajno. Rezultati drugih testova antikoagulantnog dejstva dabigatrana nisu bili značajnije promenjeni pod uticajem prethodne terapije enoksaparinom. Ostale interakcije

Istovremena terapija ma kojim drugim antikoagulansom npr. nefrakcionisani heparin, heparini niske molekulske težine (enoksaparin, dalteparin itd.), derivati heparina (fondaparinuks itd.), oralni antikoagulansi (varfarin, rivaroksaban, apiksaban itd.) izuzev u specifičnim okolnostima. To su prelaz sa jedne na drugu antikoagulacionu terapiju (videti odeljak 4.2), kada se NFH primenjuje u dozi koja je neophodna za održavanje prohodnosti centralnog venskog ili arterijskog katetera, ili kada se NFH daje tokom kateterske ablacije atrijalne fibrilacije (videti odeljak 4.5). -

Antikoagulansi i inhibitori agregacije trombocita Nema iskustava ili su ona ograničena sa sledećim lekovima koji mogu da povećaju rizik od krvarenja kada se primenjuju istovremeno sa dabigatraneteksilatom: antikoagulansi kao što su nefrakcionisani heparin (UFH), niskomolekularni heparini (low molecular weight heparin, LMWH) i derivati heparina (fondaparinuks, desirudin), trombolitici, zatim antagonisti vitamina K, rivaroksaban ili drugi oralni antikoagulansi (videti odeljak 4.3) i inhibitori agregacije trombocita kao što su antagonisti GPIIb/IIIa receptora, tiklopidin, prasugrel, tikagrelor, dekstran i sulfinpirazon (videti odeljak 4.4). Iz podataka prikupljenih u ispitivanju RE-LY faze III (videti odeljak 5.1), primećeno je da istovremena primena drugih oralnih ili parenteralnih antikoagulansa povećava stopu velikih krvarenja i uz dabigatraneteksilat i uz varfarin za oko 2,5 puta, uglavnom u vezi sa situacijama kada se prelazi sa terapije jednim antikoagulansom na drugi (videti odeljak 4.3). Osim toga, istovremena primena antitrombocitnih lekova, ASK ili klopidogrela približno je udvostručila stopu velikih krvarenja i uz dabigatraneteksilat i varfarin (videti odeljak 4.4). UFH se može primenjivati u dozama potrebnim za održavanje prohodnosti centralnog venskog ili arterijskog katetera ili tokom kateterske ablacije za atrijalnu fibrilaciju (videti odeljak 4.3).

Istovremena terapija ma kojim drugim antikoagulansom npr. nefrakcionisani heparin, heparini niske molekulske težine (enoksaparin, dalteparin itd.), derivati heparina (fondaparinuks itd.), oralni antikoagulansi (varfarin, rivaroksaban, apiksaban itd.) izuzev u specifičnim uslovima. To su prelaz sa jedne na drugu antikoagulacionu terapiju (videti odeljak 4.2), kada se NFH primenjuje u dozi koja je neophodna za održavanje prohodnosti centralnog venskog ili arterijskog katetera, ili kada se NFH daje tokom kateterske ablacije atrijalne fibrilacije (videti odeljak 4.5). -

Antikoagulansi i inhibitori agregacije trombocita Nema iskustava ili su ona ograničena sa sledećim lekovima koji mogu da povećaju rizik od krvarenja kada se primenjuju istovremeno sa dabigatraneteksilatom: antikoagulansi kao što su nefrakcionisani heparin (UFH), niskomolekularni heparini (low molecular weight heparin, LMWH) i derivati heparina (fondaparinuks, desirudin), trombolitici, zatim antagonisti vitamina K, rivaroksaban ili drugi oralni antikoagulansi (videti odeljak 4.3) i inhibitori agregacije trombocita kao što su antagonisti GPIIb/IIIa receptora, tiklopidin, prasugrel, tikagrelor, dekstran i sulfinpirazon (videti odeljak 4.4). UFH se može primenjivati u dozama potrebnim za održavanje prohodnosti centralnog venskog ili arterijskog katetera ili tokom kateterske ablacije za atrijalnu fibrilaciju (videti odeljak 4.3). Tabela 8: Interakcije s antikoagulansima i inhibitorima agregacije trombocita NSAIL Pokazalo se da lekovi NSAIL grupe koji se daju radi kratkotrajne analgezije nisu povezani sa povećanim rizikom od krvarenja kada se daju istovremeno sa dabigatraneteksilatom. U kliničkom ispitivanju faze III u kom su se poredili dabigatran i varfarin u prevenciji moždanog udara kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom (RE-LY), hronična primena lekova NSAIL grupe povećala je rizik od krvarenja za oko 50% i za dabigatraneteksilat i za varfarin. Klopidogr Kod mladih zdravih dobrovoljaca muškog pola, istovremena primena dabigatraneteksilata el i klopidogrela nije dovela do dodatnog produžetka vremena kapilarnog krvarenja u poređenju sa monoterapijom klopidogrelom. Osim toga, vrednosti PIKτ,ss i Cmax,ss za dabigatran i analize koagulacije kao mera dejstva dabigatrana ili testovi inhibicije agregacije trombocita kao mera dejstva klopidogrela ostali su u osnovi nepromenjeni kada se poredilo kombinovano lečenje u odnosu na odgovarajuće monoterapije. Sa udarnom dozom od 300 mg ili 600 mg klopidogrela, vrednosti PIKτ,ss i Cmax,ss za dabigatran bile su povećane oko 30-40% (videti odeljak 4.4) . Acetilsalic Istovremena primena ASK i 150 mg dabigatraneteksilata dva puta dnevno može da poveća ilna rizik od krvarenja sa 12% na 18% i 24% sa 81 mg i 325 mg ASK, tim redosledom (videti kiselina odeljak 4.4). LMWH Istovremena primena lekova LMWH grupe, kao što su enoksaparin i dabigatraneteksilat nije posebno ispitivana. Nakon prelaza sa trodnevne terapije enoksaparinom od 40 mg/dan s.c., 24 sata nakon poslednje doze enoksaparina, izloženost dabigatranu bila je malo niža nego nakon primene samog dabigatraneteksilata (pojedinačna doza od 220 mg). Veća anti- FXa/FIIa aktivnost primećena je sa primenom dabigatraneteksilata nakon ranijeg lečenja enoksaparinom nego kada je davan sam dabigatraneteksilat. Smatra se da je to posledica efekta prenosa terapije enoksaparinom i ne smatra se klinički značajnim. Drugi testovi antikoagulacije povezani sa dabigatranom nisu bili značajno izmenjeni ranijom terapijom enoksaparinom. Ostale interakcije

Istovremena terapija bilo kojim drugim antikoagulansom npr. nefrakcionisani heparin, niskomolekularni heparini (enoksaparin, dalteparin, itd.), derivati heparina (fondaparinuks, itd.), oralni antikoagulansi (varfarin, rivaroksaban, apiksaban, itd.), izuzev u specifičnim uslovima. To su prelazak sa jedne na drugu antikoagulantnu terapiju (videti odeljak 4.2), kada se NFH primenjuje u dozi koja je neophodna za održavanje prohodnosti centralnog venskog ili arterijskog katetera, ili kada se NFH daje tokom kateterske ablacije atrijalne fibrilacije (videti odeljak 4.5). 

Antikoagulansi i inhibitori agregacije trombocita Nema iskustva, ili su veoma ograničena, u pogledu istovremene primene dabigatraneteksilata i sledećih lekova koji mogu povećati rizik od krvarenja: antikoagulansi kao što su nefrakcionisani heparin (NFH), niskomolekularni heparini (NMH), derivati heparina (fondaparinuks, desirudin), trombolitički lekovi i antagonisti vitamina K, rivaroksaban ili drugi oralni antikoagulansi (videti odeljak 4.3) i inhibitori agregacije trombocita kao što su antagonisti GPIIb/IIIa receptora, tiklopidin, prasugrel, tikagrelor, dekstran i sulfinpirazon (videti odeljak 4.4). Podaci prikupljeni u fazi III studije RE-LY (videti odeljak 5.1), su pokazali da istovremena primena drugih oralnih ili parenteralnih antikoagulanasa povećava stope većih krvarenja sa dabigatraneteksilatom i sa varfarinom približno 2,5 puta, uglavnom prilikom prelaska sa jednog na drugi antikoagulans (videti odeljak 4.3). Štaviše, istovremena primena inhibitora agregacije trombocita, ASK ili klopidogrela približno je udvostručila stope većih krvarenja sa dabigatraneteksilatom i varfarinom videti odeljak 4.4). NFH može da se primeni u dozama neophodnim za održavanje prohodnosti centralnog venskog ili arterijskog katetera tokom kateterske ablacije za atrijalnu fibrilaciju (videti odeljak 4.3).

Istovremena terapija bilo kojim drugim antikoagulansom npr. nefrakcionisani heparin, niskomolekularni heparini (enoksaparin, dalteparin, itd.), derivati heparina (fondaparinuks, itd.), oralni antikoagulansi (varfarin, rivaroksaban, apiksaban, itd.) izuzev u specifičnim uslovima. To su prelazak sa jedne na drugu antikoagulantnu terapiju (videti odeljak 4.2), kada se NFH primenjuje u dozi koja je neophodna za održavanje prohodnosti centralnog venskog ili arterijskog katetera, ili kada se NFH daje tokom kateterske ablacije atrijalne fibrilacije (videti odeljak 4.5). 

Istovremena terapija bilo kojim drugim antikoagulansom, npr. nefrakcionisani heparin, niskomolekularni heparini (enoksaparin, dalteparin, itd.), derivati heparina (fondaparinuks, itd.), oralni antikoagulansi (varfarin, rivaroksaban, apiksaban, itd.), izuzev u specifičnim uslovima. To su prelazak sa jedne na drugu antikoagulantnu terapiju (videti odeljak 4.2), kada se NFH primenjuje u dozi koja je neophodna za održavanje prohodnosti centralnog venskog ili arterijskog katetera, ili kada se NFH daje tokom kateterske ablacije atrijalne fibrilacije (videti odeljak 4.5). 

Antikoagulansi i inhibitori agregacije trombocita Nema iskustva, ili su veoma ograničena, u pogledu istovremene primene dabigatraneteksilata i sledećih lekova koji mogu povećati rizik od krvarenja: antikoagulansi kao što su nefrakcionisani heparin (NFH), niskomolekularni heparini (NMH), derivati heparina (fondaparinuks, desirudin), trombolitički lekovi i antagonisti vitamina K, rivaroksaban ili drugi oralni antikoagulansi (videti odeljak 4.3) i inhibitori agregacije trombocita kao što su antagonisti GPIIb/IIIa receptora, tiklopidin, prasugrel, tikagrelor, dekstran i sulfinpirazon (videti odeljak 4.4). NFH može da se primeni u dozama neophodnim za održavanje prohodnosti centralnog venskog ili arterijskog katetera (videti odeljak 4.3).