doksorubicin i arsen-trioksid

Doksorubicin ne treba mešati sa drugim lekovima.

Ukoliko se doksorubicin primenjuje u kombinaciji sa drugim antitumorskim lekovima, koji imaju slična toksična dejstva, preporučena doza po ciklusu doksorubicina je od 30 do 60 mg/m2.

Ukoliko se doksorubicin primenjuje u kombinaciji sa drugim antitumorskim lekovima, koji imaju slična toksična dejstva, može biti potrebno smanjenje doze doksorubicina na 30 do 60 mg/m2 na svake trinedelje. Ukoliko se doza izračunava na osnovu telesne mase, pokazano je da primena doksorubicina u obliku pojedinačne doze na svake tri nedelje u velikoj meri smanjuje neprijatno neželjeno dejstvo, mukozitis. Ipak, postoji uverenje da se primenom ukupne doze podeljene na tri uzastopna dana (0,4-0,8 mg/kg ili 20-25 mg/m2 svakog dana) postiže veća efektivnost na račun povećane toksičnosti. Ukoliko se doza izračunava na osnovu telesne mase, treba primenjivati pojedinačnu dozu od 1,2-2,4 mg/kg na svake tri nedelje. Primena doksorubicina jednom nedeljno pokazala se podjednako efikasnom kao i primena jednom u tri nedelje. Kada se lek primenjuje jedanput nedeljno, preporučuje se doza od 20 mg/m2, iako je adekvatan odgovor moguće postići i sa dozom od 16 mg/m2. Primenom leka jednom nedeljno postiže se smanjenje kardiotoksičnosti. Može biti potrebno smanjenje doze kod dece, gojaznih i starijih pacijenata. Lek treba primenjivati u manjim početnim dozama ili sa dužim intervalima između terapijskih ciklusa kod pacijenata koji su prethodno lečeni velikim dozama ili kod pacijenata sa neoplastičnom infiltracijom koštane srži (videti odeljak 4.4).

Arsen-trioksid može da izazove produženje QT intervala i potpuni atrioventrikularni blok. Produženje QT intervala može da dovede do ventrikularne aritmije tipa torsade de pointes koja može biti sa smrtnim ishodom. Prethodna terapija antraciklinima može povećati rizik od produženja QT intervala. Rizik od torsade de pointes povezan je sa znatnim produženjem QT intervala, istovremenom primenom lekova koji produžavaju QT interval (kao što su antiaritmici klase Ia i III (hinidin, amiodaron, sotalol, dofetilid), antipsihotika (tioridazin), antidepresiva (amitriptilin), nekih makrolida ( eritromicin), nekih antihistaminika (terfenadin i astemizol), nekih hinolonskih antibiotika (sparfloksacin) i drugih individualnih lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (cisaprid)), prisustvom torsade de pointes u anamnezi, već postojećim produženjem QT intervala, kongestivnom srčanom insuficijencijom, primenom diuretika koji troše kalijum, amfotericina B ili sa drugim stanjima koja dovode do hipokalemije ili hipomagnezemije.

Pre početka terapije lekom Trisenox treba uraditi 12-kanalni EKG i odrediti koncentraciju elektrolita u serumu (kalijum, kalcijum i magnezijum) i kreatinin; postojeći poremećaji koncentracije elektrolita se moraju korigovati i ukoliko je moguće, prekinuti terapiju lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval. Pacijente sa faktorima rizika za produženje QTc intervala ili javljanje torsade de pointes treba nadgledati kontinuiranim praćenjem kardiološkog statusa (EKG).

Doksorubicin se uglavnom primenjuje u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima. Može se javiti aditivna toksičnost, naročito s obzirom na to da deluje na koštanu srž/hematološke i gastrointestinalne efekte (videti odeljak 4.4).

Doksorubicin može potencirati toksičnost drugih antineoplastičnih lekova. Prijavljeno je pogoršanje ciklofosfamidom izazvanog hemoragijskog cistitisa i povećanje hepatotoksičnosti 6-merkaptopurina. Takođe je prijavljena toksičnost uzrokovana zračenjem (na nivou miokarda, sluzokože, kože i jetre).

Doksorubicin se uglavnom primenjuje u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima. Može se javiti aditivna toksičnost, naročito s obzirom na to deluje na koštanu srž/hematološke i gastrointestinalne efekte (videti odeljak 4.4).

Potreban je oprez prilikom istovremene primene bilo kojih drugih citotoksičnih sredstava, posebno mijelotoksičnih sredstava.