Povišen holesterol – LDL, HDL i trigliceridi

Šta znači povišen holesterol i zašto je važan nalaz

Holesterol je masna supstanca koja je telu potrebna za stvaranje hormona, ćelijskih membrana i vitamina D. Problem nastaje kada ga ima previše u krvi ili kada je odnos između različitih tipova masnoća nepovoljan. Tada raste rizik da se masnoće talože u krvnim sudovima i da se oni vremenom sužavaju.

Povišen holesterol najčešće ne daje jasne simptome. Zbog toga se otkriva slučajno, kroz laboratorijsku analizu krvi. Iako nalaz može izgledati zabrinjavajuće, on ne znači isto za svaku osobu. Tumačenje zavisi od uzrasta, drugih bolesti, porodične istorije i ukupnog kardiovaskularnog rizika.

LDL holesterol: „loš“ holesterol

LDL je skraćenica za lipoprotein male gustine. On prenosi holesterol iz jetre ka tkivima, ali kada ga ima previše, može da doprinese stvaranju naslaga na zidovima arterija. Zbog toga se LDL često naziva „lošim“ holesterolom, iako je to pojednostavljen naziv za važnu laboratorijsku vrednost.

Kod tumačenja nalaza važno je gledati LDL kao deo šire slike, a ne kao jedini broj. Rizik raste posebno kada su prisutni i drugi faktori, kao što su gojaznost, sedentarni način života, povišen krvni pritisak, šećerna bolest ili pušenje. Zato isti nalaz kod dve osobe ne mora imati isto značenje.

• LDL prenosi holesterol do tkiva.

• Povećane vrednosti mogu doprineti stvaranju naslaga u arterijama.

• Nema tipične simptome, pa se otkriva analizom krvi.

• Tumači se zajedno sa ostalim masnoćama i faktorima rizika.

• Nije dovoljno gledati samo ukupni holesterol.

HDL holesterol: „dobri“ holesterol

HDL je skraćenica za lipoprotein visoke gustine. Njegova uloga je da preuzima višak holesterola iz krvi i tkiva i vraća ga u jetru na preradu. Zbog toga se često naziva „dobrim“ holesterolom. Više HDL vrednosti obično se smatra povoljnijim, ali i ovde je važno posmatrati ukupnu sliku.

Nizak HDL se često povezuje sa nezdravim navikama, manjkom fizičke aktivnosti, pušenjem i viškom telesne mase. Ipak, nije dovoljno pokušavati da se izdvojen broj popravi bez razumevanja uzroka. Najkorisniji pristup je rad na celokupnom načinu života, zajedno sa praćenjem nalaza i savetom lekara kada je to potrebno.

• HDL pomaže u uklanjanju viška holesterola iz krvi.

• Niže vrednosti mogu biti povezane sa većim kardiovaskularnim rizikom.

• Pušenje i fizička neaktivnost često su povezani sa nižim HDL-om.

• Telesna masa i ishrana mogu uticati na njegov nivo.

• HDL se ne posmatra odvojeno od LDL-a i triglicerida.

Trigliceridi i njihov odnos sa holesterolom

Trigliceridi su najčešći oblik masti u organizmu i služe kao energetska rezerva. Njihov porast u krvi može biti posledica preobilne ishrane, viška kalorija, gojaznosti, alkohola, slabije kontrole šećera u krvi ili pojedinih bolesti. Kada su trigliceridi povišeni, to često govori da metabolizam masti nije uravnotežen.

Važno je znati da povišeni trigliceridi često idu zajedno sa niskim HDL-om i nepovoljnim LDL-om. Zato se nalaz ne tumači kao izolovana stavka. Lekar obično gleda celokupan lipidni status, odnosno skup vrednosti koji pomažu da se proceni rizik i odluči da li su potrebne promene navika ili dodatna obrada.

Kako se tumači laboratorijski nalaz

Lipidni status obično uključuje ukupni holesterol, LDL, HDL i trigliceride. Ponekad se traže i dodatni parametri, u zavisnosti od zdravstvenog stanja i razloga zbog kog se analiza radi. Nalaz se tumači u odnosu na to da li je uzorak uzet natašte, jer to može uticati naročito na trigliceride i na ukupnu procenu masti u krvi.

Ako je jedna vrednost odstupila, to ne znači automatski da postoji ozbiljan problem. Kod nekih osoba dovoljno je pratiti nalaz kroz vreme i menjati navike. Kod drugih, naročito ako već postoji srčano-oboljenje, dijabetes ili visok pritisak, lekar može proceniti da je potrebno intenzivnije lečenje. Zbog toga je važno da se nalaz ne tumači bez konteksta.

• Ukupni holesterol pokazuje zbirnu količinu holesterola u krvi.

• LDL je ključan za procenu rizika od ateroskleroze.

• HDL daje dodatnu informaciju o zaštitnom transportu holesterola.

• Trigliceridi govore o stanju metabolizma masti i energije.

• Nalaz natašte i nalaz bez posta ne tumače se uvek isto.

Šta utiče na povišen holesterol i trigliceride

Na vrednosti masnoća u krvi utiču i genetika i svakodnevne navike. Neke osobe imaju naslednu sklonost ka višem holesterolu, dok kod drugih prevladavaju uticaji ishrane, kretanja i telesne mase. Često se više faktora sabira, pa nalaz postaje posledica više uzroka, a ne jedne greške ili jedne namirnice.

Pojedina stanja, kao što su dijabetes, hipotireoza i bolesti bubrega, takođe mogu doprineti lošijem lipidnom profilu. Određeni lekovi mogu uticati na masnoće u krvi, ali to nikada ne treba menjati na svoju ruku. Ako postoji sumnja da neki lek ili bolest utiču na nalaz, potrebno je da to proceni lekar koji prati opšte stanje.

• Nasledna sklonost može imati važnu ulogu.

• Ishrana bogata zasićenim mastima može nepovoljno uticati na nalaz.

• Manjak fizičke aktivnosti često prati viši LDL i trigliceridi.

• Višak telesne mase može pogoršati lipidni profil.

• Dijabetes i neki hormonski poremećaji mogu promeniti vrednosti.

Kako se ponašati kada je holesterol povišen

Prvi korak je obično promena navika koje utiču na masnoće u krvi. To podrazumeva uravnoteženu ishranu, više kretanja, smanjenje pušenja i pažnju prema telesnoj masi. Male, održive promene često su korisnije od kratkotrajnih i strogo ograničavajućih režima, jer se lakše održavaju tokom vremena i lakše uklapaju u svakodnevni život.

Ako su vrednosti značajno izmenjene ili ako već postoji povećan rizik za srce i krvne sudove, lekar može predložiti dodatne korake. To može uključiti kontrolu drugih faktora rizika, ponavljanje analize ili terapiju prema proceni. Važno je da se odluka ne donosi samo na osnovu jednog broja, već na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja.

Navike koje obično pomažu

• Birajte više povrća, integralnih žitarica i namirnica sa vlaknima.

• Ograničite unos hrane bogate zasićenim i trans mastima.

• Krećite se redovno, u skladu sa mogućnostima i savetima lekara.

• Prestanite sa pušenjem ako pušite.

• Vodite računa o telesnoj masi i obimu struka.

• Smanjite preteran unos alkohola, posebno ako su trigliceridi povišeni.

Česta pitanja

Da li povišen holesterol uvek daje simptome?

Ne. Povišen holesterol najčešće nema jasne simptome, zbog čega se često otkriva tek laboratorijskom analizom. To je i razlog zašto se preventivne kontrole preporučuju osobama koje imaju faktore rizika ili porodičnu istoriju srčanih bolesti. Odsustvo tegoba ne znači da su vrednosti uredne.

Šta je važnije, LDL ili ukupni holesterol?

U proceni rizika LDL obično ima veći značaj od ukupnog holesterola. Ukupni holesterol može biti povišen zbog različitih razloga i ne govori dovoljno o odnosu „lošeg“ i „dobrog“ holesterola. Zbog toga lekar najčešće gleda čitav lipidni status, a ne samo jednu stavku iz nalaza.

Da li su trigliceridi isto što i holesterol?

Ne. Trigliceridi su druga vrsta masti u krvi i imaju drugačiju ulogu od holesterola. Ipak, često se mere zajedno jer zajedno daju bolju sliku o metabolizmu masti i kardiovaskularnom riziku. Povišene vrednosti jednih često se javljaju uz promene drugih.

Može li ishrana da promeni nalaz?

Ishrana može imati značajan uticaj, posebno ako su loše navike prisutne duže vreme. Promena izbora hrane, smanjenje viška kalorija i redovniji obroci često pomažu da se poboljša lipidni profil. Efekat zavisi od uzroka povišenih vrednosti i od toga koliko su druge okolnosti prisutne.

Koliko često treba kontrolisati masnoće u krvi?

Učestalost kontrole zavisi od rezultata prethodnog nalaza, uzrasta, faktora rizika i toga da li postoji poznata bolest srca, dijabetes ili druga stanja. Neko će raditi kontrolu povremeno, a neko češće, prema planu koji odredi lekar. Najvažnije je da se praćenje radi redovno i u istoj laboratorijskoj logici kada je moguće.

Kada se obratiti lekaru

Lekaru se obratite kada nalaz pokaže povišen LDL, trigliceride ili nizak HDL, naročito ako već imate druge faktore rizika ili porodičnu istoriju srčanih bolesti. Pregled je potreban i kada niste sigurni kako da tumačite rezultat, kada su vrednosti više puta odstupile ili kada želite plan kontrole koji odgovara vašem zdravstvenom stanju.

• Ako su masnoće u krvi više puta povišene.

• Ako imate dijabetes, visok krvni pritisak ili bolest srca.

• Ako postoji porodična istorija ranih srčanih događaja.

• Ako pušite ili imate višak telesne mase.

• Ako niste sigurni da li je nalaz rađen natašte.

• Ako treba da se proceni da li su potrebne dalja obrada ili terapija.