Lek za prehladu Deda Jove sa Romanije – 7 tradicionalnih narodnih recepata

Lek za prehladu Deda Jove sa Romanije jedan je od tradicionalnih zapisa o narodnom lečenju koji su sačuvani u knjigama čuvenog romanijskog travara Jove Mijatovića.

Deda Jovo, poznat po poznavanju lekovitog bilja i narodnih načina lečenja, tokom života je sakupljao brojne recepte za različite bolesti i tegobe.

Među njima nalazi se i zapis pod nazivom „Recept za lečenje prehlade, gripa i kijavice“, koji obuhvata sedam tradicionalnih postupaka. U njima se koriste korenje različitih biljaka, žalfija, ren, borovnice, vino, med, rakija i obloge.

U nastavku prenosimo svih sedam recepata, prilagođenih latinici i ekavskom izgovoru, uz očuvanje sastojaka, količina i opisanih postupaka.

Važna napomena: Recepti predstavljaju istorijski zapis narodne medicine, a ne medicinsku preporuku. Njihova efikasnost nije naučno potvrđena. Neki sastojci, posebno ruta i rusa trava, mogu biti otrovni, dok alkoholni pripravci i pojedini oblozi mogu biti štetni. Navedene količine i načini upotrebe ne treba da se primenjuju kao uputstvo za samolečenje.

1. Narodni lek za prehladu od žalfije, rena i lekovitog bilja

Prvi recept Deda Jove sadrži mešavinu pet biljaka pripremanih u prirodnom belom vinu.

Sastojci

• Koren zečijeg trna (gladišike) – 10 grama

• Koren srčanika – 3 grama

• Koren rena – 5 grama

• Koren rosopadi (rusa trava) – 3 grama

• List žalfije – 5 grama

• Prirodno belo vino – 1 litar

Priprema prema izvornom receptu

Napraviti mešavinu od navedenih biljaka.

Ovu mešavinu staviti u sud i naliti 1 litar prirodnog belog vina. Zatim zagrejati i pustiti da vri 10 minuta u poklopljenom sudu.

Ostaviti da se hladi 10 minuta, a zatim procediti.

Način upotrebe prema zapisu Deda Jove

Ujutru, na prazan stomak, pila se jedna kafena šoljica, a uveče pre spavanja dve supene kašike ove tečnosti.

2. Narodni recept od rute, betonike, vina i meda

Drugi recept sastoji se od dve biljke koje se pripremaju sa vinom i medom.

Sastojci

• Trava ruta – 15 grama

• Trava betonika – 5 grama

• Belo ili crveno vino – 1 litar

• Med – 3 kašike

Priprema prema izvornom receptu

Rutu i betoniku zajedno istucati, staviti u nov sud i naliti 1 litar belog ili crvenog vina.

Dodati 3 kašike meda i sud poklopiti.

Zagrejati i pustiti da vri 5 minuta.

Ostaviti da se hladi 15 minuta, a zatim procediti.

Način upotrebe prema zapisu Deda Jove

U originalnom zapisu navodi se uzimanje po dve supene kašike ove tečnosti na prazan stomak.

Deda Jovo posebno navodi da se ovaj čaj sa vinom pripremao i pio tokom maja i juna.

3. Borovnice u vinu i šljivovoj rakiji – tradicionalni recept

Treći recept Deda Jove zasniva se na zrelim plodovima borovnice, prirodnom vinu, šećeru i šljivovoj rakiji.

Sastojci

• Zreli plodovi borovnice

• Jako prirodno vino

• Jedna šaka istucanog šećera u kockama

• Jaka šljivova rakija

Priprema prema izvornom receptu

Bocu od 1 litra napuniti do polovine zrelim plodovima borovnice, a zatim naliti do vrha što jače prirodno vino.

Sve ostaviti da stoji 24 sata.

Posle toga procediti vino u drugu bocu.

U bocu sa oceđenim borovnicama dodati jednu šaku istucanog šećera u kockama i dopuniti je jakom šljivovom rakijom.

Sve dobro izmešati.

Način upotrebe prema zapisu Deda Jove

U izvornom receptu navodi se da se svakog jutra i večeri uzimalo po osam zrna borovnice iz boce sa rakijom.

Borovnice je trebalo što bolje sažvakati i progutati.

Odmah posle uzimanja borovnica pila se polovina kafene šoljice ranije oceđenog vina.

Borovnice i vino uzimali su se dva dana, a zatim je sledio jedan dan pauze.

Ovaj postupak ponavljao se tokom dužeg vremena.

4. Narodni recept od bibera, maslinovog ulja i šljivove rakije

Četvrti recept podrazumeva mešavinu bibera, maslinovog ulja i dvaput prepečene šljivove rakije.

Sastojci

• Samleveni biber – na vrh noža

• Maslinovo ulje – 1 kašičica

• Šljivova rakija (dva puta prepečena) – 250 grama

Priprema prema izvornom receptu

Sve sastojke dobro izmešati.

Pripremljenu mešavinu sipati u bocu i hermetički zatvoriti.

Način upotrebe prema zapisu Deda Jove

Prema originalnom receptu, ova tečnost pila se više puta dnevno, po dve supene kašike.

5. Tradicionalna masaža sirćetom, uljem i kamforom

Peti postupak iz zapisa Deda Jove odnosi se na masažu tela obolele osobe.

Prema originalnom receptu, bolesnika je trebalo masirati vunenim krpama natopljenim mešavinom:

• Sirćeta

• Jestivog ulja

• Male količine kamfora

Ovaj postupak u izvornom zapisu navodi se kao dopuna prethodnim narodnim pripravcima.

6. Narodni oblozi od rena i mekinja

Šesti tradicionalni postupak podrazumeva spoljašnju primenu rena i mekinja.

Prema zapisu Deda Jove:

Potiljak obolele osobe oblagao se izrendanim renom, a na noge su se navlačile torbe, odnosno kese, sa ugljenim mekinjama.

Ovakvi postupci predstavljaju deo tradicionalnog narodnog lečenja.

7. Redovna probava tokom prehlade

Sedma i poslednja preporuka Deda Jove izuzetno je kratka.

U originalnom zapisu navodi se:

„Voditi računa da bolesnik ima urednu stolicu.“

Time se završava njegov recept za lečenje prehlade, gripa i kijavice.

Ko je bio Deda Jovo sa Romanije?

Jovo Mijatović, poznat kao Deda Jovo sa Romanije (1886–1986), bio je jedan od najpoznatijih narodnih travara u bivšoj Jugoslaviji.

Poznavanje lekovitog bilja počeo je da stiče još u detinjstvu, pomažući svojoj babi Staniji, poznatoj romanijskoj vidarki.

Tokom Prvog svetskog rata služio je kao bolničar u austrougarskoj vojsci, a po povratku na Romaniju nastavio je da sakuplja biljke i priprema tradicionalne narodne lekove.

Svoje iskustvo, sticano tokom više od šest decenija, nastojao je da sačuva kroz pisane recepte.

Njegovi zapisi danas predstavljaju deo istorije narodne medicine i tradicije poznavanja lekovitog bilja na prostoru Romanije.

Da li je tradicionalni lek za prehladu Deda Jove bezbedan?

Iako su stari narodni recepti zanimljivi kao deo kulturnog nasleđa, ne znači da je svaki tradicionalni pripravak bezbedan.

U ovim receptima nalaze se biljke kao što su ruta i rusa trava, koje mogu imati ozbiljne neželjene efekte. Rusa trava povezuje se sa oštećenjem jetre, a ruta može izazvati trovanje i posebno je opasna u trudnoći.

Kamfor može biti toksičan, a direktno stavljanje izrendanog rena na kožu može izazvati jaku iritaciju ili opekotine. Alkoholni pripravci nisu dokazano lečenje virusnih infekcija.

Prehlada i grip su virusne bolesti, a tradicionalni recepti iz ovog zapisa nemaju potvrđenu kliničku efikasnost u njihovom lečenju.

Zbog toga ih treba posmatrati kao istorijsko svedočanstvo, a ne kao zamenu za savremenu medicinsku pomoć.

Zaključak

Lek za prehladu Deda Jove sa Romanije predstavlja zanimljiv primer tradicionalnog narodnog lečenja.

Sedam sačuvanih postupaka obuhvata različite biljne mešavine, borovnice, med, vino, rakiju, tradicionalne masaže i obloge.

Ovi zapisi pokazuju na koji način su se nekada pripremali narodni lekovi za prehladu, grip i kijavicu.

Iako njihove medicinske koristi nisu naučno potvrđene, recepti Jove Mijatovića ostaju deo narodnog nasleđa i istorije travarstva.

Izvor: Jovo Mijatović – Travar ( trave i melemi ), „Recept za lečenje prehlade, gripa i kijavice“, tekst iz knjige koji je poslužio kao osnova članka.

Napomena LekZa: Članak je istorijskog i informativnog karaktera. Objavljeni recepti ne predstavljaju medicinsku preporuku. Zbog potencijalno toksičnih sastojaka, nije preporučljivo samostalno pripremati i koristiti opisane pripravke.