Risagal i alkohol

Interakcije sa lekovima za lečenje gljivičnih infekcija (flukonazol, itrakonazol, vorikonazol, posakonazol), ketokonazolom, antibioticima (klaritromicin, eritromicin), antivirusnim lekovima za HIV/AIDS (ritonavir), drugim antikoagulansima (enoksaparin, klopidogrel, varfarin, acenokumarol), antiinflamatornim lekovima i lekovima za ublažavanje bola (naproksen, acetilsalicilna kiselina), dronedaronom, lekovima za depresiju (SSRI, SNRI), lekovima za epilepsiju (fenitoin, karbamazepin, fenobarbiton), kantarionom i rifampicinom. Ove interakcije mogu pojačati dejstvo leka Risagal i povećati rizik od krvarenja.

Posebna pažnja kod pacijenata sa povećanim rizikom od krvarenja, uključujući teška oboljenja bubrega, poremećaje krvarenja, visok krvni pritisak, oboljenja želuca ili creva, probleme sa krvnim sudovima oka, bronhiektaziju, veštački srčani zalistak, antifosfolipidni sindrom, nestabilan krvni pritisak, planirane hirurške intervencije, i kod dece sa telesnom težinom ispod 30 kg. Potrebno je obavestiti lekara o svim lekovima koje pacijent koristi, naročito antifungalnim, antibioticima, antivirusnim lekovima, antikoagulansima, antiinflamatornim lekovima, lekovima za poremećaje srčanog ritma, depresiju, epilepsiju i biljnim preparatima kao što je kantarion. Neophodno je pridržavati se uputstava lekara u vezi sa uzimanjem leka pre i posle operacija i procedura koje uključuju katetere ili injekcije u kičmeni stub.

- Alergija na rivaroksaban ili pomoćne supstance. - Obilno krvarenje. - Oboljenja ili poremećaji koji povećavaju rizik od ozbiljnog krvarenja (npr. čir na želucu, povrede mozga, nedavne hirurške intervencije na mozgu, kičmenoj moždini ili očima). - Istovremena primena drugih lekova za sprečavanje zgrušavanja krvi osim u specifičnim slučajevima. - Oboljenje jetre koje povećava rizik od krvarenja. - Trudnoća i dojenje.