Provera interakcije aktivnih supstanci

vemurafenib i rifampicin

Sažetak potvrđenih podataka iz dostupne SmPC dokumentacije.

Kratak odgovor

Istovremena primena se ne preporučuje

Ozbiljna interakcija

Ovu kombinaciju treba izbegavati osim ako lekar ne proceni drugačije.

Zašto je važno?

Efekti drugih lekova na vemurafenib Istovremena primena snažnih induktora CYP3A4, P-gp i glukuronidacije (npr. rifampicin, rifabutin, karbamazepin, fenitioin ili kantarion [hipericin]) može dovesti do smanjene izloženosti vemurafenibu, te je treba izbegavati kada je to moguće (videti odeljak 4.5).

Šta uraditi?

Pre zajedničke primene obratite se lekaru ili farmaceutu. Ako ste već uzeli oba leka, javite im se što pre i nemojte samostalno menjati terapiju.

Deo izvora važi samo za određene proizvode, doze ili puteve primene. Ta ograničenja su sačuvana u stručnim detaljima; proveru konkretnog pakovanja uradite kroz glavni alat.

Važno: Informacije ne zamenjuju procenu lekara ili farmaceuta. Nemojte samostalno menjati ili prekidati terapiju.

Stručni detalji

Prikazane su jedinstvene, izvorno podržane tvrdnje. Kada više SmPC dokumenata navodi isti nalaz, sadržaj se ne ponavlja.

Zapis 1

Mogući efekat: Efekti drugih lekova na vemurafenib Istovremena primena snažnih induktora CYP3A4, P-gp i glukuronidacije (npr. rifampicin, rifabutin, karbamazepin, fenitioin ili kantarion [hipericin]) može dovesti do smanjene izloženosti vemurafenibu, te je treba izbegavati kada je to moguće (videti odeljak 4.5).
Preporuka iz SmPC-a: Efekti drugih lekova na vemurafenib Istovremena primena snažnih induktora CYP3A4, P-gp i glukuronidacije (npr. rifampicin, rifabutin, karbamazepin, fenitioin ili kantarion [hipericin]) može dovesti do smanjene izloženosti vemurafenibu, te je treba izbegavati kada je to moguće (videti odeljak 4.5).

SmPC izvori

Citati ispod su originalni evidence tekstovi povezani sa objavljenim interaction zapisima.

Odeljak 4.4Zelboraf

Efekti drugih lekova na vemurafenib Istovremena primena snažnih induktora CYP3A4, P-gp i glukuronidacije (npr. rifampicin, rifabutin, karbamazepin, fenitioin ili kantarion [hipericin]) može dovesti do smanjene izloženosti vemurafenibu, te je treba izbegavati kada je to moguće (videti odeljak 4.5).

Otvori ALIMS dokument ↗

Odeljak 4.5Zelboraf

U jednoj kliničkoj studiji, istovremena primena jedne doze od 960 mg vemurafeniba sa rifampicinom značajno je smanjila izloženost vemurafeniba u plazmi, za približno 40%.

Otvori ALIMS dokument ↗

Povezane stranice

Sve interakcije: vemurafenib Sve interakcije: rifampicin Lekovi sa supstancom vemurafenib Lekovi sa supstancom rifampicin