paracetamol i topiramat

Mere opreza Paracetamol treba primenjivati uz oprez u stanjima koja su navedena u nastavku teksta (videti odeljak 4.2) : kod odraslih osoba koje imaju manje od 50 kg, kod blage do umerene insuficijencije jetre, kod hroničnog alkoholizma i nedavnog odvikavanja od alkohola kod oštećenja funkcije bubrega kod Žilberovog sindroma kod istovremene terapije lekovima koji utiču na funkciju jetre (npr. potencijalno hepatotoksični lekovi, induktori enzima citohroma P450 kao što su fenobarbital, fenitoin, karbamazepin, topiramat, rifampicin) kod deficita glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD) (koja može da dovede do hemolitičke anemije), kod dehidratacije, kod niskih rezervi ili nedostatka glutationa u jetri (npr. hronična pothranjenost, gladovanje, nedavni gubitak telesne mase, anoreksije, kaheksije), kod starije populacije.

Lekovi koji indukuju mikrozomalne enzime jetre, poput barbiturata, antiepileptika (npr. fenitoin, fenobarbital, karbamazepin, glutetimid) i lekova za lečenje tuberkuloze (npr. rifampicin i izoniazid), mogu povećati rizik od hepatotoksičnosti paracetamola.

Induktori mikrozomalnih enzima (npr. barbiturati, inhibitori monoaminooksidaze, triciklični antidepresivi, kantarion, antiepileptici (pored glutetimida, fenobarbitala, fenitoina, karbamazepina) i rifampicin) mogu povećati toksičnost paracetamola, formiranjem većeg udela toksičnog epoksida tokom njegove biotransformacije.

Samomedikaciju paracetamolom treba ograničiti tokom trajanja terapije antikonvulzivima, jer se istovremenom primenom povećava hepatotoksičnost

Antikonvulzivi (fenitoin, fenobarbiton, metilfenobarbiton, primidon): smanjenje bioraspoloživosti paracetamola, kao i pojačavanje hepatotoksičnosti usled predoziranja, zbog indukcije metabolizma u jetri.