natrijum cirkonijum ciklosilikat i ritonavir

Natrijum cirkonijum ciklosilikat može privremeno povećati pH vrednost u želucu resorpcijom jona vodonika i može dovesti do izmene rastvorljivosti i resorpcione kinetike istovremeno primenjenih lekova čija bioraspoloživost zavisi od vrednosti pH. U kliničkom ispitivanju interakcija između lekova sprovedenom kod zdravih ispitanika, istovremena primena natrijum cirkonijum ciklosilikata sa amlodipinom, klopidogrelom, atorvastatinom, furosemidom, glipizidom, varfarinom, losartanom ili levotiroksinom nije dovela do klinički značajnih interakcija između lekova. Kao i kod istovremene primene dabigatrana sa drugim modifikatorima želudačne kiseline, vrednosti Cmax i PIK dabigatrana bile su otprilike 40% manje pri istovremenoj primeni sa natrijum cirkonijum ciklosilikatom. Ni za jedan od tih lekova nije potrebno podešavati dozu, niti vremenski razdvajati njihovu primenu. Ipak, natrijum cirkonijum ciklosilikat treba primeniti najmanje 2 sata pre ili 2 sata nakon primene oralnih lekovitih proizvoda čija bioraspoloživost u klinički značajnoj meri zavisi od pH vrednosti u želucu.

Primeri lekova koje treba primeniti 2 sata pre ili nakon uzimanja natrijum cirkonijum ciklosilikata kako bi se izbegla moguća interakcija zbog povećane pH vrednosti želuca su azolni antimikotici (ketokonazol, itrakonazol i posakonazol), anti-HIV lekovi (atazanavir, nelfinavir, indinavir, ritonavir, sakvinavir, raltegravir, ledipasvir i rilpivirin) i inhibitori tirozin kinaze (erlotinib, dasatinib i nilotinib).