maribavir i rosuvastatin

Inhibitori HMG-CoA reduktaze Atorvastatin Fluvastatin Simvastatin Interakcija nije ispitivana. Očekivano: ↑inhibitori HMG-CoA reduktaze (inhibicija BCRP) Nije potrebno prilagođavanje doze. Rosuvastatina Interakcija nije ispitivana. Očekivano: ↑rosuvastatin (inhibicija BCRP) Pacijenta treba pažljivo pratiti radi moguće pojave događaja povezanih sa rosuvastatinom, posebno pojave miopatije i rabdomiolize.

Dejstvo maribavira na druge lekove Istovremena primena maribavira sa valganciklovirom i ganciklovirom je kontraindikovana (videti odeljak 4.3). Maribavir može antagonizovati antivirusno dejstvo ganciklovira i valganciklovira inhibiranjem humane CMV UL97 serin/treonin kinaze, koja je potrebna za aktivaciju/fosforilaciju ganciklovira i valganciklovira (videti odeljke 4.3 i 5.1). Pri terapijskim koncentracijama se ne očekuju klinički značajne interakcije kad se maribavir primenjuje istovremeno sa supstratima enzima CYP1A2, 2A6, 2B6, 2C8, 2C9, 2C19, 2E1, 2D6 i 3A4; UGT1A1, 1A4, 1A6, 1A9, 2B7; pumpama za eksport žučnih soli (engl. bile salt export pump, BSEP); proteinima za izlučivanje više lekova i toksina (engl. multidrug and toxin extrusion, MATE)/2K; transporterima organskih anjona (engl. organic anion transporter, OAT)1; transporterima organskih katjona (engl. organic cation transporters, OCT)1 i OCT2; polipeptidima za transport organskih anjona (engl. organic anion transporting polypeptide, OATP)1B1 i OATP1B3 na osnovu rezultata in vitro i kliničkih interakcija (Tabela 1 i odeljak 5.2). Maribavir je in vitro delovao kao induktor enzima CYP1A2. Nema dostupnih kliničkih podataka na osnovu kojih bi se mogao isključiti rizik od interakcije putem indukcije enzima CYP1A2 in vivo. Stoga se istovremena primena maribavira i lekova koji su osetljivi supstrati enzima CYP1A2 i imaju usku terapijsku širinu (npr. tizanidin i teofilin) mora izbegavati zbog rizika od izostanka efikasnosti supstrata CYP1A2. Istovremena primena maribavira povećala je koncentracije takrolimusa u plazmi (videti Tabelu 1). Pri istovremenoj primeni imunosupresiva takrolimusa, ciklosporina, everolimusa ili sirolimusa sa maribavirom treba često pratiti nivoe imunosupresiva, a posebno nakon početka i nakon prekida primene maribavira, i po potrebi prilagoditi dozu (videti odeljak 4.4 i Tabelu 1). Maribavir je pri klinički relevantnim koncentracijama in virto inhibirao P-gp transporter. U jednoj kliničkoj studiji, istovremena primena sa maribavirom povećala je koncentracije digoksina u plazmi (videti Tabelu 1). Pri istovremenoj primeni maribavira i osetljivih supstrata proteina P-gp (npr. digoksina, dabigatrana) treba biti oprezan. Koncentracije digoksina u serumu treba pratiti i po potrebi smanjiti dozu digoksina (videti Tabelu 1). Maribavir je pri klinički značajnim koncentracijama in vitro inhibirao transporter BCRP. Očekuje se da će istovremena primena maribavira sa osetljivim supstratima BCRP, poput rosuvastatina, povećati njihovu izloženost i dovesti do neželjenih reakcija. Maribavir in vitro inhibira OAT3, pa se u plazmi mogu povećati koncentracije lekova koje transportuje OAT3 (npr. ciprofloksacina, imipenema i cilastina). Maribavir in vitro inhibira protein MATE1. Nisu dostupni klinički podaci da li istovremena primena maribavira sa osetljivim supstratima proteina MATE1 (npr. metforminom) može dovesti do klinički značajnih interakcija.