maravirok i metoprolol

Posturalna hipotenzija Prilikom primene maraviroka u dozama višim od preporučenih, u toku kliničkih ispitivanja na zdravim ispitanicima, učestalost simptomatske posturalne hipotenzije bila je veća u odnosu na placebo. Neophodan je oprez prilikom primene maraviroka kod pacijenata kod kojih se istovremeno primenjuju lekovi za koje je poznato da snižavaju krvni pritisak. Maravirok je takođe potrebno primenjivati uz oprez kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom, kao i kod pacijenata sa faktorima rizika za posturalnu hipotenziju ili posturalnom hipotenzijom u anamnezi. Pacijenti sa kardivaskularnim komorbiditetom se mogu nalaziti pod povećanim rizikom od kardiovaskularnih neželjenih reakcija iniciranih posturalnom hipotenzijom.

Na osnovu in vitro i kliničkih podataka, potencijal maraviroka da utiče na farmakokinetiku lekova koji se istovremeno upotrebljavaju je nizak. In vitro ispitivanja pokazala su da maravirok u klinički značajnim koncentracijama ne inhibira OATP1B1, MRP2 ili bilo koji od glavnih enzima P450 (CYP1A2, CYP2B6, CYP2C8, CYP2C9, CYP2C19, CYP2D6 i CYP3A4). Maravirok nije pokazao klinički značajano dejstvo na farmakokinetiku midazolama, oralnih kontraceptiva etinilestradiola i levonorgestrela, ili na odnos 6β- hidroksikortizola/kortizola u urinu, ukazujući na nepostojanje inhibicije ili indukcije CYP3A4 u uslovima in vivo. Pri većoj izloženosti maraviroku ne može se isključiti potencijalna inhibicija CYP2D6. Renalni klirens maraviroka iznosi približno 23% ukupnog klirensa maraviroka u slučaju kada maravirok nije istovremeno primenjen sa CYP3A4 inhibitorima. In vitro studije su pokazale da maravirok u klinički značajnim koncentracijama ne inhibira ni jedan od većih transportera renalnog preuzimanja (OAT1, OAT3, OCT2, OCTN1 i OCTN2). Dodatno, istovremena primena maraviroka sa tenofovirom (supstrat renalne eliminacije) i kotrimoksazolom (sadrži trimetoprim, inhibitor transporta katjona u bubrezima), nije pokazala uticaj na farmakokinetiku maraviroka. Dodatno, istovremena primena maraviroka sa lamivudinom/zidovudinom nije pokazala uticaj maraviroka na farmakokinetiku lamivudina ( primarno se eliminiše putem bubrega) ili zidovudina (ne metaboliše se preko P450 i eliminiše se putem bubrega). Maravirok inhibira P-glikoprotein u uslovima in vitro (IC50 iznosi 183 mikromola). Međutim, maravirok ne utiče značajno na farmakokinetiku digoksina u uslovima in vivo. Ne može se isključiti mogućnost da maravirok može povećati izloženost dabigatran eteksilatu, supstratu P-glikoproteina.