maprotilin i lurasidon

antipsihotici i antibiotici). Treba proveriti informacije o drugim primenjenim lekovima i njihovom uticaju na QTc interval. Preporučuje se oprez pri primeni lekova koji produžavaju QT interval, posebno kod pacijenata kod kojih postoje faktori rizika. MAO inhibitori Inhibitori monoaminooksidaze (MAO) koji su potentni CYP2D6 inhibitori in vivo, kakav je moklobemid, kontraindikovani su tokom primene leka Maprotilin Zdravlje (videti odeljak 4.3). Maprotilin se ne sme davati najmanje 14 dana nakon prekida primene MAO inhibitora kako bi se izbegao rizik od ozbiljnih neželjenih reakcija, kakve su hiperpireksija, tremor, generalizovan klonički konvulzivni napad i delirijum, sa mogućim smrtnim ishodom. Isto važi i kada se MAO inhibitor uvodi u terapiju nakon prethodne terapije maprotilinom (videti odeljak 4.3). Antiaritmici Antiaritmici koji su potentni inhibitori CYP2D6 enzima, kao što su hinidin i propafenon, ne smeju se koristiti u kombinaciji sa maprotilinom. Antiholinergički efekti hinidina mogu da ispolje dozno-zavisni sinergizam sa maprotilinom. Antidijabetici Istovremena primena sa derivatima sulfoniluree ili insulinom može potencirati hipoglikemijske efekte antidijabetika. Pacijenti koji boluju od dijabetesa bi trebalo da redovnije kontrolišu glikemiju prilikom započinjanja ili prestanka lečenja maprotilinom (videti odeljak 4.4). Antipsihotici Istovremena primena antipsihotika (npr. fenotiazini, risperidon), može dovesti do povećanja koncentracije maprotilina u plazmi, sniženog praga konvulzivnog nadražaja i konvulzija. Istovremena primena sa inhibitorom CYP2D6 enzima tioridazinom može uzrokovati teške srčane aritmije. Stoga može biti neophodno prilagođavanje doza.

Konvulzije Postoje retki izveštaji o pojavi konvulzija pri primeni terapijskih doza maprotilina kod pacijenata bez konvulzija u anamnezi. U pojedinim slučajevima su utvrđeni drugi faktori rizika, kao što je uporedna primena lekova koji snižavaju prag konvulzivne aktivnosti. Rizik od pojave konvulzija se može povećati kada se istovremeno primenjuju antipsihotici (npr. fenotiazini, risperidon, videti odeljak 4.5), kada se istovremena primena benzodiazepina naglo obustavi, ili kada se preporučena doza maprotilina brzo prekorači. Dok uzročno-posledična veza nije utvrđena, rizik od konvulzija se može smanjiti: primenom niske inicijalne doze; održavanjem inicijalne doze tokom 2 nedelje, a zatim postepenim i malim povećanjima doze; podešavanjem doze održavanja na minimalni efektivni nivo; opreznim prilagođavanjem ili izbegavanjem istovremene primene lekova koji snižavaju prag konvulzija (npr. fenotiazini, risperidon); izbegavanjem naglog obustavljanja benzodiazepina. Potreban je brižljiv nadzor u slučaju odluke za sprovođenje uporedne elektrokonvulzivne terapije.

Komedikacija sa antipsihoticima (npr. fenotiazinima, risperidonom) može rezultirati povećanjem koncentracija maprotilina, sniženim pragom konvulzivnog nadražaja i konvulzijama (videti odeljak 4.5). Kombinacija sa inhibitorom CYP2D6 tioridazinom može dovesti do teških srčanih aritmija. Stoga može biti neophodno prilagođavanje doza.

Kao lek koji deluje prvenstveno na centralni nervni sistem (CNS), lurasidon treba koristiti uz oprez u kombinaciji sa drugim lekovima koji deluju na CNS i sa alkoholom.