lizinopril i torasemid

Diuretici Kada se pacijentima koji primaju lek Irumed u terapiju dodatno uključi i diuretik, postiže se aditvni antihipertenzivni efekat. Kod pacijenata koji su na terapiji diureticima, a posebno kod onih kojima je nedavno uvedena terapija diureticima, može se povremeno javiti izrazit pad krvnog pritiska kada se u terapiju doda lek Irumed. Kako bi se mogućnost pojave simptomatske hipotenzije uzrokovane lekom Irumed svela na minimum, preporučuje se prekid lečenja diureticima, pre uvođenja leka Irumed u terapiju (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pacijenti koji su na terapiji diureticima Na početku terapije lizinoprilom može doći do pojave simptomatske hipotenzije. Hipotenzija će se verovatnije javiti kod pacijenata koji uzimaju diuretike. Iz tog razloga preporučuje se oprez, s obzirom na to da ovi pacijenti mogu imati depleciju volumena i/ili soli. Ukoliko je moguće, primenu diuretika treba prekinuti 2 do 3 dana pre započinjanja terapije lizinoprilom. Kod hipertenzivnih pacijenata kod kojih primenu diuretika nije moguće prekinuti, početna doza leka Irumed, iznosi 5 mg. Potrebno je pratiti funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u serumu. Dalje doziranje, prilagođava se vrednostima krvnog pritiska. Ukoliko je potrebno, može se nastaviti sa primenom diuretika (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Simptomatska hipotenzija Kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom, simptomatska hipotenzija se retko javlja. Kod pacijenata sa hipertenzijom koji primenjuju lek Irumed, veća je verovatnoća pojave hipotenzije kod pacijenta sa deplecijom volumena (usled terapije diureticima, smanjene količine soli u ishrani, dijalize, proliva ili povraćanja), kao i kod pacijenata sa ozbiljnom renin-zavisnom hipertenzijom (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, sa udruženom insuficijencijom bubrega ili bez nje, zabeleženi su slučajevi simptomatske hipotenzije. To će se najverovatnije manifestovati kod pacijenata sa teškim stepenom srčane insuficijencije, što se pokazuje primenom visokih doza diuretika Henleove petlje, hiponatremijom ili oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata koji imaju povećan rizik od simptomatske hipotenzije, potreban je pažljiv nadzor pri početku terapije i prilagođavanju doze. Slično treba postupiti i sa pacijentima sa ishemijskom bolešću srca ili cerebrovaskularnom bolešću kod kojih prekomerni pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog insulta. Ukoliko se javi hipotenzija, pacijenta treba staviti u ležeći položaj, i ako je potrebno, primeniti intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzivna reakcija nije kontraindikacija za sledeće doze leka, koje se mogu primeniti na uobičajeni način, bez problema, kada se krvni pritisak uspostavi nakon povećanja volumena. Kod nekih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, može doći do dodatnog snižavanja krvnog pritiska nakon uzimanja leka Irumed. Ovaj efekat je očekivan i obično nije razlog za prekid lečenja. U slučaju kad hipotenzija postane simptomatska, može biti neophodno smanjiti dozu leka ili prekinuti terapiju lekom Irumed.

Diuretici Kada se pacijentima koji primaju lek Irumed u terapiju dodatno uključi i diuretik, postiže se aditvni antihipertenzivni efekat. Kod pacijenata koji su na terpiji diureticima, a posebno kod onih kojima je nedavno uvedena terpija diureticima, može se povremeno javiti izrazit pad krvnog pritiska kada se u terapiju doda lek Irumed. Kako bi se mogućnost pojave simptomatske hipotenzije uzrokovane lekom Irumed svela na minimum, preporučuje se prekid lečenja diureticima, pre uvođenja leka Irumed u terapiju (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Simptomatska hipotenzija Kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom, simptomatska hipotenzija se retko javlja. Kod pacijenata sa hipertenzijom koji primenjuju lek Irumed, veća je verovatnoća pojave hipotenzije kod pacijenta sa deplecijom volumena (usled terapije diureticima, smanjene količine soli u ishrani, dijalize, proliva ili povraćanja), kao i kod pacijenata sa ozbiljnom renin-zavisnom hipertenzijom (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, sa udruženom insuficijencijom bubrega ili bez nje, zabeleženi su slučajevi simptomatske hipotenzije. To će se najverovatnije manifestovati kod pacijenata sa teškim stepenom srčane insuficijencije, što se pokazuje primenom visokih doza diuretika Henleove petlje, hiponatremijom ili oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata koji imaju povećan rizik od simptomatske hipotenzije,potreban je pažljiv nadzor pri početku terapije i prilagođavanju doze. Slično treba postupiti i sa pacijentima sa ishemijskom bolešću srca ili cerebrovaskularnom bolešću kod kojih prekomerni pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog insulta. Ukoliko se javi hipotenzija, pacijenta treba staviti u ležeći položaj, i ako je potrebno, primeniti intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzivna reakcija nije kontraindikacija za sledeće doze leka, koje se mogu primeniti na uobičajeni način, bez problema, kada se krvni pritisak uspostavi nakon povećanja volumena. Kod nekih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, može doći do dodatnog snižavanja krvnog pritiska nakon uzimanja leka Irumed. Ovaj efekat je očekivan i obično nije razlog za prekid lečenja. U slučaju kad hipotenzija postane simptomatska, može biti neophodno smanjiti dozu leka ili prekinuti terapiju lekom Irumed.

Diuretici Kada se diuretik doda pacijentima koji su na terapiji lekom Lizinopril Atb obično se javlja aditivni antihipertenzivni efekat. Kod pacijenta koji su na terapiji diureticima i posebno kod onih kojima je nedavno uvedena terapija diureticima, može se povremeno javiti izrazit pad krvnog pritiska kada se u terapiju dodatno uključi i lek Lizinopril Atb. Mogućnost pojave simptomatske hipotenzije uzrokovane lekom Lizinopril Atb se može dovesti na minimum ukidanjem diuretika pre započinjanja terapije lekom Lizinopril Atb (videti odeljke 4.4 i 4.2).

Pacijenti koji su na terapiji diureticima Na početku terapije lizinoprilom može doći do pojave simptomatske hipotenzije. Ona će se verovatnije ispoljiti kod pacijenata koji uzimaju diuretike. Zbog toga preporučuje se oprez, s obzirom na to da ovi pacijenati mogu imati depleciju volumena i/ili soli. Ukoliko je moguće, primenu diuretika treba prekinuti 2 do 3 dana pre započinjanja terapije lekom Lizinopril. Kod hipertenzivnih pacijenata kod kojih primenu diuretika nije moguće prekinuti, početna doza leka Lizinopril Atb iznosi 5 mg. Potrebno je pratiti funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u serumu. Dalje doziranje prilagođava se vrednostima krvnog pritiska. Ukoliko je potrebno, može se nastaviti sa primenom diuretika (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Simptomatska hipotenzija Kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom, simptomatska hipotenzija se retko javlja. Kod pacijenata sa hipertenzijom koji primaju lek Lizinopril Atb, veća je verovatnoća pojave hipotenzije kod pacijenata sa deplecijom volumena npr. usled terapije diureticima , restrikcije unosa soli u ishrani, dijalize, dijareje ili povraćanja, ili ako pacijent ima tešku renin-zavisnu hipertenziju (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom sa udruženom bubrežnom insuficijencijom ili bez nje, zabeležena je simptomatska hipotenzija. To će se najverovatnije manifestovati kod pacijenata sa teškim stepenom srčane insuficijencije, što se pokazuje upotrebom visokih doza diuretika Henleove petlje, hiponatremijom ili oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata koji imaju povećan rizik od simptomatske hipotenzije, potreban je pažljiv nadzor pri početku terapije i prilagođavanju doze. Slično treba postupati i sa pacijentima koji imaju ishemijsku bolest srca ili cerebrovaskularno oboljenje kod kojih prekomerni pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog insulta. Ukoliko se javi hipotenzija, pacijenta treba staviti u ležeći položaj i ako je potrebno, primeniti intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzivna reakcija nije kontraindikacija daljim dozama, koje se obično mogu dati na uobičajeni način, bez problema, kada se krvni pritisak uspostavi nakon povećanja volumena. Kod nekih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalni ili nizak krvni pritisak, može doći do dodatnog snižavanja sistemskog krvnog pritiska nakon uzimanja leka Lizinopril Atb. Ovaj efekat je očekivan i obično ne predstavlja razlog za prekid terapije. Ako hipotenzija postane simptomatska, smanjenje doze ili ukidanje leka Lizinopril Atb može biti neophodno.

Diuretici Kada se pacijentima koji primaju lek Lizopril u terapiju dodatno uključi i diuretik, postiže se aditvno antihipertenzivno dejstvo. Kod pacijenata koji već primaju diuretike, a posebno kod onih koji su nedavno počeli da ih primenjuju, ponekad može doći do izrazitog pada krvnog pritiska kada se u terapiju dodatno uključi lek Lizopril. Kako bi se mogućnost pojave simptomatske hipotenzije uzrokovane lizinoprilom svela na minimum, preporučuje se prekid terapije diureticima, pre uvođenja leka Lizopril u terapiju (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pacijenti koji su na terapiji diureticima Na početku terapije lizinoprilom može doći do pojave simptomatske hipotenzije. Hipotenzija će se verovatnije javiti kod pacijenata koji uzimaju diuretike. Iz tog razloga preporučuje se oprez, s obzirom na to da ovi pacijenti mogu imati depleciju volumena i/ili soli. Ukoliko je moguće, primenu diuretika treba prekinuti 2 do 3 dana pre započinjanja terapije lizinoprilom. Kod hipertenzivnih pacijenata kod kojih primenu diuretika nije moguće prekinuti, inicijalna doza iznosi 5 mg. Potrebno je kontrolisati funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u serumu. Dalje doziranje, prilagođava se u skladu sa postignutim vrednostima krvnog pritiska. Ukoliko je potrebno, može se nastaviti sa primenom diuretika (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Simptomatska hipotenzija Kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom, simptomatska hipotenzija se retko javlja. Kod hipertenzivnih pacijenata koji primenjuju lek Lizopril, veća je verovatnoća pojave hipotenzije kod pacijenata sa deplecijom volumena (usled terapije diureticima, smanjene količine soli u ishrani, dijalize, proliva ili povraćanja), kao i kod pacijenata sa teškom renin-zavisnom hipertenzijom (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, sa pridruženom insuficijencijom bubrega ili bez nje, zabeleženi su slučajevi simptomatske hipotenzije. To će se najverovatnije manifestovati kod pacijenata sa teškim stepenom srčane insuficijencije, što se pokazuje primenom velikih doza diuretika Henleove petlje, hiponatremijom ili oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata koji imaju povećan rizik od simptomatske hipotenzije, treba pažljivo nadzirati započinjanje terapije i prilagođavanje doze. Slično treba postupiti i sa pacijentima sa ishemijskom bolešću srca ili cerebrovaskularnom bolešću kod kojih prekomerni pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog insulta. U slučaju da se javi hipotenzija, pacijenta treba staviti u ležeći položaj, i ukoliko je potrebno, primeniti intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzivna reakcija nije kontraindikacija za sledeće doze leka, koje se mogu primeniti na uobičajeni način, bez problema, kada se krvni pritisak uspostavi povećanjem volumena. Kod nekih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, može doći do dodatnog sniženja krvnog pritiska pri primeni leka Lizopril. Ovo dejstvo se može predvideti i obično nije razlog za prekid terapije. U slučaju kad hipotenzija postane simptomatska, može biti neophodno smanjiti dozu leka ili prekinuti terapiju lekom Lizopril.

Диуретици Када се диуретик дода пацијентима који су на терапији леком Skopryl обично се јавља адитивни антихипертензивни ефекат. Код пацијента који су на терапији диуретицима и посебно код оних којима је недавно уведена терапија диуретицима, може се повремено јавити изразит пад крвног притиска када се у терапију додатно укључи и лек Skopryl. Могућност појаве симптоматске хипотензије узроковане леком Skopryl се може довести на минимум укидањем диуретика пре започињања терапије леком Skopryl (видети одељке 4.4 и 4.2).