lenalidomid i levonorgestrel

Oralni kontraceptivi Nisu sprovedene studije interakcija sa oralnim kontraceptivima. Lenalidomid nije induktor enzima. U in vitro studiji na humanim hepatocitima, lenalidomid, u različitim testiranim koncentracijama nije indukovao CYP1A2, CYP2B6, CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4/5. Zbog toga se ne očekuje redukovana efikasnost lekova, uključujući oralne kontraceptive, ukoliko se lenalidomid primenjuje sam. Međutim, poznato je da je deksametazon slab do umeren induktor enzima CYP3A4 i verovatno može uticati i na druge enzime i transportere. Ne može se isključiti mogućnost da efikasnost oralnih kontraceptiva bude smanjena tokom terapije. Moraju se preduzeti efektivne mere za sprečavanje trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).

Kontracepcija Žene koje mogu da rađaju moraju koristiti jednu efektivnu metodu kontracepcije 4 nedelje pre početka terapije, tokom terapije i 4 nedelje nakon završetka terapije lenalidomidom čak i u slučaju prekida terapije, osim ako se pacijentkinja ne obaveže na apsolutnu i kontinuiranu apstinenciju koja se potvrđuje svakog meseca. Ukoliko pacijentkinja nije na efektivnoj kontracepciji, u svrhu započinjanja kontracepcije mora se za savet uputiti odgovarajućem zdravstvenom radniku kako bi dobila savet o kontracepciji I počela da primenjuje kontracepciju. Sledeće metode kontracepcije se mogu smatrati odgovarajućim:  Implant,  Intrauterini dostavni sistem sa levonorgestrelom (IUS),  Medroksiprogesteron-acetat depo,  Sterilizacija podvezivanjem jajovoda,  Seksualni odnos samo sa partnerom koji je imao vazektomiju; vazektomija mora potvrditi sa dve negativne analize sperme,  Tablete koje inhibiraju ovulaciju koje sadrže samo progesteron (npr. dezogestrel). Zbog povećanog rizika od venske tromboembolije kod pacijenata sa multiplim mijelomom koji su na terapiji lenalidomidom u kombinovanoj terapiji i u manjem obimu kod pacijenata sa multiplim mijelomom, mijelodisplastičnim sindromima koji primaju monoterapiju lenalidomidom, kombinovane tablete za oralnu kontracepciju se ne preporučuju (takođe videti odeljak 4.5). Ukoliko pacijent trenutno koristi kombinovane oralne kontraceptive, treba da pređe na jednu od gore navedenih efektivnih metoda kontracepcije. Rizik od venske tromboembolije postoji još 4-6 nedelja nakon prekida kombinovane oralne kontracepcije. Efikasnost kontraceptivnih steroida može biti smanjena tokom istovremenog tretmana deksametazonom (videti odeljak 4.5). Implanti i intrauterini dostavni sistemi sa levonorgestrelom su povezani sa povećanim rizikom od infekcije u momentu postavljanja kao i sa nepravilnim vaginalnim krvarenjem. Potrebno je razmotriti profilaktičku primenu antibiotika, naročito kod pacijentkinja sa neutropenijom. Intrauterini ulošci sa bakrom se generalno ne preporučuju zbog mogućeg povećanog rizika od infekcije u momentu postavljanja i gubitka krvi menstrualnim krvarenjem koje može ugroziti pacijente sa neutropenijom ili trombocitopenijom.

Орални контрацептиви Није спроведено испитивање интеракција са оралним контрацептивима. Леналидомид није индуктор ензима. У једној in vitro студији са хуманим хепатоцитима, леналидомид тестиран у различитим концентрацијама није индуковао CYP1А2, CYP2B6, CYP2C9, CYP2C19 и CYP3А4/5. Због тога се индукција која доводи до смањене ефикасности лекова, укључујући и хормонске контрацептиве, не очекује уколико се леналидомид примењује сам. Међутим, познато је да је дексаметазон слаби до умерени индуктор CYP3А4 па је вероватно да ће такође утицати на друге ензиме, као и транспортере. Не може се искључити могућност смањене ефикасности оралних контрацептива током лечења. Морају се предузети ефективне мере како би се избегла трудноћа (видети одељке 4.4 и 4.6).

Контрацепција Жене у репродуктивном периоду морају користити бар једну ефективну методу контрацепције најмање 4 недеље пре почетка терапије, током лечења и током 4 недеље након завршетка терапије леналидомидом, па чак у случају привременог прекида лечења, осим ако се пацијенткиња не обавеже на апсолутну и континуирану апстиненцију која ће се потврђивати сваког месеца. Ако пацијенткиња није на ефективној контрацепцији, треба је упутити одговарајућем обученом здравственом раднику како би добила савет у вези са контрацепцијом и почела да примењује контрацепцију. Следеће методе контрацепције се могу сматрати одговарајућим: - имплант, - интраутерини доставни систем са левоноргестрелом (IUS), - депо препарат медроксипрогестерон-ацетата, - стерилизација подвезивањем јајовода, - полни однос само са партнером који је подвргнут вазектомији; вазектомија се мора потврдити на основу две негативне анализе сперме, - таблете које инхибирају овулацију које садрже само прогестерон (тј. дезогестрел). Због повећаног ризика од венске тромбоемболије код пацијената са мултиплим мијеломом који узимају леналидомид у комбинованој терапији, а у мањој мери код пацијената са мултиплим мијеломом и мијелодиспластичним синдромима на монотерапији леналидомидом, не препоручују се комбиноване оралне таблете за контрацепцију (видети такође одељак 4.5). Ако пацијенткиња тренутно примењује комбиновану оралну контрацепцију, требало би је превести на неку од претходно наведених ефективних метода. Ризик од венске тромбоемболије постоји наредних 4 до 6 недеља након прекида примене комбиноване оралне контрацепције. Ефикасност стероидних контрацептива може бити смањена током истовремене терапије дексаметазоном (видети одељак 4.5). Импланти и интраутерини доставни системи са левоноргестрелом, повезани су са повећаним ризиком од инфекције у време постављања као и са неправилним вагиналним крварењем. Треба узети у обзир профилактичку примену антибиотика, посебно код пацијенткиња са неутропенијом. Интраутерини улошци са бакром се генерално не препоручују због могућих ризика од инфекције у време постављања и губитка крви менструалним крварењем, што може угрозити пацијенткиње са неутропенијом или тромбоцитопенијом.

Oralni kontraceptivi Nisu rađene studije interakcija sa oralnim kontraceptivima. Lenalidomid ne indukuje enzime. U in vitro studiji na humanim hepatocitima, lenalidomid testiran u različitim koncentracijama nije indukovao CYP1A2, CYP2B6, CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4/5. Zbog toga se ne očekuje redukovana efikasnost lekova, uključujući hormonske kontraceptive, ukoliko se lenalidomid primenjuje sam. Međutim, poznato je da je deksametazon slab do umeren induktor enzima CYP3A4 i verovatno može uticati i na druge enzime i transportere. Ne može se isključiti mogućnost da efikasnost oralnih kontraceptiva bude smanjena tokom lečenja. Moraju se preduzeti efikasne mere za sprečavanje trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).

Kontracepcija Žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste barem jednu efikasnu metodu kontracepcije najmanje 4 nedelje pre započinjanja terapije, tokom terapije i tokom najmanje 4 nedelje nakon prestanka primene terapije lenalidomidom, čak i u slučajevima prekida lečenja, osim ako se pacijentkinja obaveže na apsolutnu i kontinuiranu apstinenciju koja će se potvrđivati svakog meseca. Ako za pacijentkinju nije utvrđena efikasna mera kontracepcije, pacijentkinju je potrebno uputiti odgovarajuće obučenom zdravstvenom radniku za savet o kontracepciji kako bi mogla da počne da je primenjuje. Sledeće metode kontracepcije se mogu smatrati odgovarajućim:  Implant,  Intrauterini dostavni sistem (IUS) sa levonorgestrelom,  Depo preparati medroksiprogesteron-acetata,  Sterilizacija podvezivanjem jajovoda,  Polni odnos samo sa partnerom koji je podvrgnut vazektomiji; vazektomija mora biti potvrđena dvema negativnim analizama semene tečnosti,  Tablete za inhibiciju ovulacije koje sadrže samo progesteron (npr. dezogestrel). Zbog povećanog rizika od venske tromboembolije kod pacijenata sa multiplim mijelomom koji uzimaju lenalidomid u kombinovanoj terapiji, i u manjoj meri kod pacijenata sa multiplim mijelomom i mijelodisplastičnim sindromima, koji primaju monoterapiju lenalidomidom, ne preporučuju se kombinovane tablete za oralnu kontracepciju (videti takođe odeljak 4.5). Ukoliko pacijentkinja trenutno koristi kombinovane oralne kontraceptive, treba je prevesti na neku od prethodno navedenih efektivnih metoda kontracepcije. Rizik od venske tromboembolije postoji narednih 4-6 nedelja nakon prekida primene kombinovane oralne kontracepcije. Efikasnost steroidnih kontraceptiva može biti smanjena tokom istovremene terapije deksametazonom (videti odeljak 4.5). Implanti i intrauterini dostavni sistemi sa levonorgestrelom su povezani sa povećanim rizikom od infekcije u vreme postavljanja, kao i sa neredovnim vaginalnim krvarenjem. Potrebno je razmotriti profilaktičku primenu antibiotika, posebno kod pacijentkinja sa neutropenijom. Intrauterini ulošci koji oslobađaju bakar se generalno ne preporučuju zbog povećanog rizika od infekcije u vreme postavljanja i zbog gubitka krvi menstrualnim krvarenjem, što može ugroziti pacijentkinju sa neutropenijom ili trombocitopenijom.

Oralni kontraceptivi Nisu rađene studije interakcija sa oralnim kontraceptivima. Lenalidomid ne indukuje enzime. U in vitro studiji na humanim hepatocitima, lenalidomid testiran u različitim koncentracijama nije indukovao CYP1A2, CYP2B6, CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4/5. Zbog toga se ne očekuje da smanjuje efikasnost lekova, uključujući oralne kontraceptive, ukoliko se lenalidomid primenjuje sam. Međutim, poznato je da je deksametazon slab do umeren induktor enzima CYP3A4 i verovatno može uticati i na druge enzime i transportere. Ne može se isključiti mogućnost da efikasnost oralnih kontraceptiva bude smanjena tokom lečenja. Moraju se preduzeti efikasne mere za sprečavanje trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).

Kontracepcija Žene koje mogu da rađaju moraju koristiti bar jedan efikasan metod kontracepcije 4 nedelje pre početka terapije, tokom terapije i tokom 4 nedelje nakon završetka lečenja lenalidomidom, čak i u slučajevima prekida lečenja, osim ako se pacijentkinja obaveže na apsolutnu i neprekidnu apstinenciju koja će se potvrđivati mesečno. Ako za pacijentkinju nije utvrđena efikasna kontracepcija, pacijentkinju je potrebno uputiti odgovarajuće obučenom zdravstvenom radniku za savet o kontracepciji kako bi mogla da počne da je primenjuje. Sledeći primeri se mogu smatrati pogodnim metodama kontracepcije:  Implant  Intrauterini dostavni sistem sa levonorgestrelom  Depo preparati medroksiprogesteron-acetata  Sterilizacija podvezivanjem jajovoda  Seksualni odnos samo sa muškim partnerom koji je imao vazektomiju; vazektomija mora biti potvrđena dvema negativnim analizama sperme  Pilule za inhibiciju ovulacije koje sadrže samo progesteron (npr. dezogestrel) Zbog povećanog rizika od venske tromboembolije kod pacijenata sa multiplim mijelomom koji uzimaju lenalidomid u kombinovanoj terapiji, i u manjoj meri kod pacijenata sa multiplim mijelomom, mijelodisplastičnim sindromima i mantl ćelijskim limfomom koji primaju monoterapiju lenalidomidom, ne preporučuju se kombinovane pilule za oralnu kontracepciju (takođe videti odeljak 4.5). Ukoliko pacijentkinja trenutno koristi kombinovane oralne kontraceptive, treba da pređe na jedan od prethodno navedenih efikasnih metoda kontracepcije. Rizik od venske tromboembolije postoji narednih 4 do 6 nedelja nakon prekida primene kombinovane oralne kontracepcije. Efikasnost steroidnih kontraceptiva može biti smanjena tokom istovremene terapije deksametazonom (videti odeljak 4.5). Implanti i intrauterini dostavni sistemi sa levonorgestrelom su povezani sa povećanim rizikom od infekcije u momentu postavljanja i sa iregularnim vaginalnim krvarenjem. Potrebno je razmotriti profilaksu antibioticima, naročito kod pacijenata sa neutropenijom. Intrauterini ulošci sa bakrom se generalno ne preporučuju usled povećanog rizika od infekcije u momentu postavljanja i zbog menstrualnog gubitka krvi, što može ugroziti pacijentkinju sa neutropenijom ili trombocitopenijom.

Oralni kontraceptivi Nisu sprovođene studije interakcija sa oralnim kontraceptivima. Lenalidomid ne indukuje enzime. U in vitro studiji na humanim hepatocitima, lenalidomid testiran u različitim koncentracijama nije indukovao CYP1A2, CYP2B6, CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4/5. Zbog toga se ne očekuje redukovana efikasnost lekova, uključujući oralne kontraceptive, ukoliko se lenalidomid primenjuje sam. Međutim, poznato je da je deksametazon slab do umeren induktor enzima CYP3A4 i verovatno može uticati i na druge enzime i transportere. Ne može se isključiti mogućnost da efikasnost oralnih kontraceptiva bude smanjena tokom lečenja. Moraju se preduzeti efikasne mere za sprečavanje trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).

Kontracepcija Žene koje su u reproduktivnom periodu i mogu da rađaju moraju koristiti jedan efikasan metod kontracepcije najmanje 4 nedelje pre započinjanja terapije, tokom terapije i tokom najmanje 4 nedelje nakon završetka lečenja lenalidomidom, čak i u slučajevima prekida lečenja, osim ako se pacijentkinja obaveže na apsolutnu i neprekidnu apstinenciju koja će se potvrđivati mesečno. Ako za pacijentkinju nije utvrđena efikasna kontracepcija, pacijentkinju je potrebno uputiti odgovarajuće obučenom zdravstvenom radniku za savet o kontracepciji kako bi mogla da počne da je primenjuje. Sledeće metode kontracepcije se mogu smatrati odgovarajućim:  Implant  Intrauterini dostavni sistem sa levonorgestrelom  Depo preparati medroksiprogesteron-acetata  Sterilizacija podvezivanjem jajovoda  Seksualni odnos samo sa muškim partnerom koji je imao vazektomiju; vazektomija mora biti potvrđena dvema negativnim analizama sperme  Pilule za inhibiciju ovulacije koje sadrže samo progesteron (npr. dezogestrel) Zbog povećanog rizika od venske tromboembolije kod pacijenata sa multiplim mijelomom koji uzimaju lenalidomid u kombinovanoj terapiji i u manjoj meri kod pacijenata sa multiplim mijelomom, mijelodisplastičnim sindromima i mantl ćelijskim lifomom koji primaju monoterapiju lenalidomidom, ne preporučuju se kombinovane pilule za oralnu kontracepciju (takođe videti odeljak 4.5). Ukoliko pacijentkinja trenutno koristi kombinovane oralne kontraceptive, treba da pređe na jedan od gore navedenih efikasnih metoda kontracepcije. Rizik od venske tromboembolije postoji narednih 4-6 nedelja nakon prekida kombinovane oralne kontracepcije. Efikasnost kontraceptivnih steroida može biti smanjena tokom istovremene terapije deksametazonom (videti odeljak 4.5). Implanti i intrauterini dostavni sistemi sa levonorgestrelom su udruženi sa povećanim rizikom od infekcije u momentu postavljanja i sa iregularnim vaginalnim krvarenjem. Potrebno je razmotriti profilaksu antibioticima, naročito kod pacijenata sa neutropenijom. Intrauterini ulošci sa bakrom se generalno ne preporučuju usled povećanog rizika od infekcije u momentu postavljanja i zbog menstrualnog gubitka krvi, što može ugroziti pacijentkinju sa neutropenijom ili trombocitopenijom.

Oralni kontraceptivi Nije sprovedeno istraživanje interakcija sa oralnim kontraceptivima. Lenalidomid nije induktor enzima. U jednoj in vitro studiji sa humanim hepatocitima, lenalidomid testiran u različitim koncentracijama nije indukovao CYP1A2, CYP2B6, CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4/5. Zbog toga se pri primeni samog lenalidomida ne očekuje indukcija koja bi dovela do smanjene efikasnosti lekova, uključujući i hormonske kontraceptive. Međutim, poznato je da deksametazon deluje kao slabi do umereni induktor CYP3A4, i verovatno može uticati i na druge enzime, kao i na transportere. Ne može se isključiti mogućnost da efikasnost oralnih kontraceptiva bude smanjena tokom lečenja. Moraju se preduzeti efikasne mere za sprečavanje trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).

Kontracepcija Žene koje mogu da rađaju moraju koristiti jednu delotvornu metodu kontracepcije najmanje 4 nedelje pre početka lečenja, tokom lečenja, kao i tokom 4 nedelje nakon završetka lečenja lenalidomidom, čak i u slučaju prekida lečenja, osim ako se pacijentkinja ne obaveže na apsolutnu i kontinuiranu apstinenciju koja će se potvrđivati svakog meseca. Ako u slučaju neke pacijentkinje nije utvrđen delotvoran način kontracepcije, pacijentkinju bi trebalo uputiti odgovarajuće obučenom zdravstvenom radniku kako bi dobila savet u vezi sa kontracepcijom i počela da primenjuje kontracepciju. Sledeće metode kontracepcije mogu se smatrati odgovarajućim: • Implant. • Intrauterini dostavni sistem sa levonorgestrelom (IUS). • Depo preparat medroksiprogesteron-acetata. • Sterilizacija podvezivanjem jajovoda. • Polni odnos samo sa partnerom koji je podvrgnut vazektomiji; vazektomija se mora potvrditi na osnovu dve negativne analize sperme. • Tablete koje inhibiraju ovulaciju koje sadrže samo progesteron (tj. dezogestrel). Zbog povećanog rizika od venske tromboembolije kod pacijenata sa multiplim mijelomom koji uzimaju lenalidomid u okviru kombinovane terapije, a u manjoj meri kod pacijenata sa multiplim mijelomom koji su podvrgnuti monoterapiji lenalidomidom, ne preporučuju se kombinovane oralne tablete za kontracepciju (takođe videti odeljak 4.5). Ukoliko pacijentkinja trenutno primenjuje kombinovanu oralnu kontracepciju, trebalo bi je prevesti na neku od prethodno navedenih efikasnih metoda kontracepcije. Rizik od venske tromboembolije postoji i tokom 4 do 6 nedelja nakon prekida primene kombinovane oralne kontracepcije. Delotvornost steroidnih kontraceptivnih sredstava može da bude smanjena tokom istovremene terapije deksametazonom (videti odeljak 4.5). Implanti i intrauterini dostavni sistemi sa levonorgestrelom povezani su sa povećanim rizikom od infekcije u vreme postavljanja, kao i sa nepravilnim vaginalnim krvarenjem. Trebalo bi uzeti u obzir profilaktičku primenu antibiotika, posebno kod pacijentkinja sa neutropenijom. Intrauterini ulošci sa bakrom se generalno ne preporučuju zbog mogućih rizika od infekcije u vreme postavljanja i gubitka krvi menstrualnim krvarenjem, što može da ugrozi pacijentkinje koje pate od neutropenije ili trombocitopenije. Testiranje na trudnoću U skladu sa lokalnom praksom, kod žena u reproduktivnom periodu moraju se sprovesti