maprotilin i klozapin

antipsihotici i antibiotici). Treba proveriti informacije o drugim primenjenim lekovima i njihovom uticaju na QTc interval. Preporučuje se oprez pri primeni lekova koji produžavaju QT interval, posebno kod pacijenata kod kojih postoje faktori rizika. MAO inhibitori Inhibitori monoaminooksidaze (MAO) koji su potentni CYP2D6 inhibitori in vivo, kakav je moklobemid, kontraindikovani su tokom primene leka Maprotilin Zdravlje (videti odeljak 4.3). Maprotilin se ne sme davati najmanje 14 dana nakon prekida primene MAO inhibitora kako bi se izbegao rizik od ozbiljnih neželjenih reakcija, kakve su hiperpireksija, tremor, generalizovan klonički konvulzivni napad i delirijum, sa mogućim smrtnim ishodom. Isto važi i kada se MAO inhibitor uvodi u terapiju nakon prethodne terapije maprotilinom (videti odeljak 4.3). Antiaritmici Antiaritmici koji su potentni inhibitori CYP2D6 enzima, kao što su hinidin i propafenon, ne smeju se koristiti u kombinaciji sa maprotilinom. Antiholinergički efekti hinidina mogu da ispolje dozno-zavisni sinergizam sa maprotilinom. Antidijabetici Istovremena primena sa derivatima sulfoniluree ili insulinom može potencirati hipoglikemijske efekte antidijabetika. Pacijenti koji boluju od dijabetesa bi trebalo da redovnije kontrolišu glikemiju prilikom započinjanja ili prestanka lečenja maprotilinom (videti odeljak 4.4). Antipsihotici Istovremena primena antipsihotika (npr. fenotiazini, risperidon), može dovesti do povećanja koncentracije maprotilina u plazmi, sniženog praga konvulzivnog nadražaja i konvulzija. Istovremena primena sa inhibitorom CYP2D6 enzima tioridazinom može uzrokovati teške srčane aritmije. Stoga može biti neophodno prilagođavanje doza.

Konvulzije Postoje retki izveštaji o pojavi konvulzija pri primeni terapijskih doza maprotilina kod pacijenata bez konvulzija u anamnezi. U pojedinim slučajevima su utvrđeni drugi faktori rizika, kao što je uporedna primena lekova koji snižavaju prag konvulzivne aktivnosti. Rizik od pojave konvulzija se može povećati kada se istovremeno primenjuju antipsihotici (npr. fenotiazini, risperidon, videti odeljak 4.5), kada se istovremena primena benzodiazepina naglo obustavi, ili kada se preporučena doza maprotilina brzo prekorači. Dok uzročno-posledična veza nije utvrđena, rizik od konvulzija se može smanjiti: primenom niske inicijalne doze; održavanjem inicijalne doze tokom 2 nedelje, a zatim postepenim i malim povećanjima doze; podešavanjem doze održavanja na minimalni efektivni nivo; opreznim prilagođavanjem ili izbegavanjem istovremene primene lekova koji snižavaju prag konvulzija (npr. fenotiazini, risperidon); izbegavanjem naglog obustavljanja benzodiazepina. Potreban je brižljiv nadzor u slučaju odluke za sprovođenje uporedne elektrokonvulzivne terapije.

Komedikacija sa antipsihoticima (npr. fenotiazinima, risperidonom) može rezultirati povećanjem koncentracija maprotilina, sniženim pragom konvulzivnog nadražaja i konvulzijama (videti odeljak 4.5). Kombinacija sa inhibitorom CYP2D6 tioridazinom može dovesti do teških srčanih aritmija. Stoga može biti neophodno prilagođavanje doza.

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena klozapina je povezana sa različitim stepenom poremećaja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije i paralitičkog ileusa, megakolona i infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji se završavaju smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onim sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili hiruršku intervenciju donjeg dela abdomena u anamnezi, jer to može pogoršati stanje. Izuzetno je važno da se konstipacija prepozna i aktivno leči.

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena klozapina je povezana sa različitim stepenom poremećaja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije, paralitičkog ileusa, megakolona i intestinalnog infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji se završavaju smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onih sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili hiruršku intervenciju donjeg dela trbuha u anamnezi, jer to može pogoršati stanje. Najvažnije je da se konstipacija prepozna i aktivno leči.

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena klozapina je povezana sa različitim stepenom pogoršanja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije, paralitičkog ileusa, megakolona i infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji su se završavali smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onih sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili hiruršku intervenciju donjeg dela abdomena u anamnezi, jer to može pogoršati stanje. Izuzetno je značajno da se konstipacija prepozna i aktivno leči.

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena klozapina je povezana sa različitim stepenom poremećaja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije, paralitičkog ileusa, megakolona i infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji su se završavali smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onih sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili hiruršku intervenciju donjeg dela abdomena u anamnezi, jer to može pogoršati stanje. Izuzetno je značajno da se konstipacija prepozna i aktivno leči.

Verovatno zahvaljujući svojim antiholinergičkim svojstvima, primena leka Leponex je povezan sa različitim stepenom poremećaja crevne peristaltike, koje varira od konstipacije do crevne opstrukcije, fekalne impakcije, paralitičkog ileusa, megakolona i intestinalnog infarkta/ishemije creva (videti odeljak 4.8). U retkim slučajevima ovakvi događaji se završavaju sa smrtnim ishodom. Neophodna je posebna pažnja kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju konstipaciju (posebno onih sa antiholinergičkim osobinama kao što su neki antipsihotici, antidepresivi i antiparkinsonici), kod pacijenata koji imaju oboljenje debelog creva u anamnezi ili operaciju donjeg dela trbuha u anamnezi, jer to može pogoršati sitauciju. Najvažnije je da se konstipacija prepozna i aktivno leči. Groznica (

Klozapin može pojačati centralne efekte CNS depresora, kao što su narkotici, antihistaminici i benzodiazepini. Savetuje se poseban oprez kada se terapija klozapinom započinje kod pacijenata koji već uzimaju benzodiazepine ili neki drugi psihotropni lek. Ovi pacijenti mogu imati povećan rizik od cirkulatornog kolapsa, koji u retkim slučajevima može biti ozbiljan i može dovesti do srčanog i/ili respiratornog zastoja. Nije jasno da li srčani ili respiratorni zastoj mogu biti sprečeni prilagođavanjem doze.

Istovremena upotreba litijuma ili drugih lekova koji deluju na CNS mogu povećati rizik od nastanka neuroleptičkog malignog sindroma (NMS).

Klozapin može pojačati centralne efekte depresora centralnog nervnog sistema kao što su narkotici, antihistaminici i benzodiazepini. Savetuje se poseban oprez kada se terapija klozapinom započinje kod pacijenata koji dobijaju benzodiazepine ili bilo koji drugi psihotropni lek. Kod ovih pacijenata može postojati povećan rizik od cirkulatornog kolapsa, koji, u retkim slučajevima, može biti ozbiljan i može dovesti do srčanog i/ili respiratornog zastoja. Nije jasno da li srčani i respiratorni zastoj mogu biti sprečeni prilagođavanjem doze.

Istovremena primena litijuma ili drugih centralno aktivnih agenasa može da poveća rizik od razvoja malignog neuroleptičnog sindroma (MNS).