klaritromicin i ritonavir

Ritonavir Farmakokinetička studija je pokazala da je istovremena upotreba 200 mg ritonavira na svakih 8 sati i 500 mg klaritromicina na svakih 12 sati dovela do značajne inhibicije metabolizma klaritromicina. Maksimalna koncentracija klaritromicina je povećana za 31%, minimalna koncentracija je povećana za 182%, a PIK se povećala za 77% pri istovremenoj upotrebi ritonavira. Zabeležena je kompletna inhibicija formiranja 14- OH-klaritromicina. Obzirom na široki terapijski opseg klaritromicina, smanjenje doze neće biti neophodno kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom. Međutim, kod pacijenata sa oštećenjem bubrega, treba razmotriti sledeća prilagođavanja doza: Kod pacijenata sa CLCR 30 do 60 mL/min dozu klaritromicina treba smanjiti za 50%. Kod pacijenata sa CLCR <30 mL/min dozu klaritromicina treba smanjiti za 75%. Doze klaritromicina veće od 1 g/dan ne treba davati istovremeno sa ritonavirom. Slično podešavanje doze treba razmotriti kod pacijenata sa smanjenom renalnom funkcijom kada se ritonavir koristi kao farmakokinetički pojačivač sa drugim inhibitorima HIV proteaze uključujući atazanavir i sakvinavir (videti niže naveden odeljak dObostrane Interakcije lekova ).

Ritonavir Farmakokinetička studija je pokazala da je istovremena upotreba ritonavira u dozi od 200 mg svakih 8 sati i klaritromicina u dozi od 500 mg svakih 12 sati dovela do značajne inhibicije metabolizma klaritromicina. Maksimalna koncentracija (Cmax) klaritromicina je povećana za 31%, minimalna koncentracija (Cmin) je povećana za 182%, a površina ispod krive (PIK) je povećana za 77% kod istovremene upotrebe sa ritonavirom. Primećena je kompletna inhibicija formiranja 14-OH-klaritromicina. Zbog velikog terapijskog opsega klaritromicina, nije potrebno smanjivanje doze kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega. Ali, kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, potrebno je razmotriti sledeće prilagođavanje doze: za pacijente sa CLCR 30 do 60 mL/min dozu klaritromicina bi trebalo smanjiti za 50%; za pacijente sa CLCR < 30mL/min dozu klaritromicina bi trebalo smanjiti za 75%. Doze klaritromicina veće od 1 grama/dnevno ne treba koristiti u kombinaciji sa ritonavirom. Slična prilagođavanja doze treba razmotriti kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega kada se ritonavir koristi kao farmakokinetički pojačivač sa drugim inhibitorima HIV proteaze uključujući atazanavir i sakvinavir (videti odeljak u nastavku, Interakcije lekova u oba smera).

Ritonavir Farmakokinetička studija je pokazala da istovremena upotreba 200 mg ritonavira svakih 8 sati i 500 mg klaritromicina svakih 12 sati dovodi do značajne inhibicije metabolizma klaritromicina. Maksimalna koncentracija klaritromicina je povećana za 31%, minimalna koncentracije je povećana za 182%, a površina ispod krive (PIK) je povećana za 77% kod istovremene upotrebe sa ritonavirom. Primećena je kompletna inhibicija formiranja 14-OH-klaritromicina. Zbog širokog terapijskog opsega klaritromicina, nije potrebno smanjivanje doze kod pacijenata sa normalnom renalnom funkcijom. Međutim, kod pacijenata sa oštećenom renalnom funkcijom, potrebno je razmotriti sledeće podešavanje doze: za pacijente sa CLCR 30-60 mL/min dozu klaritromicina bi trebalo smanjiti za 50%; za pacijente sa CLCR <30mL/min dozu klaritromicina bi trebalo smanjiti za 75%. Doze klaritromicina veće od 1 g/dnevno ne treba koristiti sa ritonavirom. Slično podešavanje doze treba razmotriti kod pacijenata sa redukovanom renalnom funkcijom kada se ritonavir koristi kao farmakokinetički pojačivač sa drugim inhibitorima HIV proteaze uključujući atazanavir i sakvinavir (videti deo dole, Obostrane međusobne interakcije lekova).

Ritonavir Farmakokinetička studija je pokazala da istovremena primena ritonavira 200 mg na svakih osam sati i klaritromicina 500 mg na svakih 12 sati rezultirao u značajnoj inhibiciji metabolizma klaritromicina. Cmax klaritromicina se povećao za 31%, Cmin za 182% a površina ispod krive se povećala za 77% prilikom istovremene primene sa ritonavirom. U suštini je primećena kompletna inhibicija 14-OH- klaritromicina. Zbog velike terapijske širine klaritromicina, nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom. Ipak, kod pacijenata sa oštećenjem bubrega, potrebno je razmotriti sledeće prilagođavanje doze: za pacijente sa klirensom kreatinina 30-60 ml/min dozu klaritromicina bi trebalo redukovati za 50%. Kod pacijenata sa klirensom kreatinina < 30 ml/min dozu klaritromicina bi trebalo smanjiti za 75%. Doze klaritromicina veće od 1000 mg/dan ne bi trebalo primenjivati sa ritonavirom. Slično prilagođavanje doze bi trebalo razmotriti kod pacijenata sa redukovanom funkcijom bubrega kada je ritonavir korišćen kao farmakokinetički pojačivač sa drugim inhibitorima HIV-proteaza uključujući atazanavir i sakvinavir (videti u nastavku „Obostrane međusobne interakcije lekova“).