klaritromicin i levofloksacin

Kardiovaskularni događaji Prilikom upotrebe makrolida, uključujući i klaritromicin prijavljeni su slučajevi produženja repolarizacije srca i QT intervala, što povećava rizik od srčane aritmije i torsade de pointes (videti odeljak 4.8). Iz tog razloga, s obzirom da sledeće situacije mogu dovesti do povećanog rizika od ventrikularnih aritmija (uključujući torsade de pointes), klaritromicin treba koristiti s oprezom kod: - pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću, teškom srčanom insuficijencijom, poremećajem sprovođenja ili klinički značajnom bradikardijom - pacijenata sa poremećajem vrednosti elektrolita kao što je hipomagnezijemija. Klaritromicin ne treba davati pacijentima sa hipokalijemijom (videti odeljak 4.3) - pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji mogu produžiti QT interval (videti odeljak 4.5). Istovremena primena klaritromicina kod pacijenata koji već koriste astemizol, cisaprid, pimozid i terfenadin je kontraindikovana (videti odeljak 4.3). Klaritromicin se ne sme koristiti kod pacijenata koji imaju kongenitalno ili dokumentovano produženje QT intervala ili ventrikularne aritmije u anamnezi (videti odeljak 4.3).

Kardiovaskularni događaji Produžena srčana repolarizacija i QT interval, povećavaju rizik od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes i primećeni su pri lečenju makrolidima, uključujući klaritromicin (videti odeljak 4.8). Zbog povećanog rizika od produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija (uključujući torsades de pointes), upotreba klaritromicina je kontraindikovana kod: pacijenata koji uzimaju astemizol, cisaprid, domperidon, pimozid i terfenadin: pacijenata sa hipokalemijom; pacijenata sa produženim QT intervalom ili ventrikularnim aritmijama u anamnezi (videti odeljak 4.3). Osim toga, klaritromicin treba primenjivati uz oprez kod: - pacijenata sa oboljenjem koronarnih arterija, teškom srčanom insuficijencijom, poremećajem provodljivosti ili klinički značajnom bradikardijom; - pacijenata sa hipomagnezemijom - pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji su povezani sa produženjem QT intervala sa izuzetkom onih čija je primena kontraindikovana.

Kardiovaskularni događaji: Produžena srčana repolarizacija i QT interval, povećavaju rizik od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes i primećeni su pri lečenju makrolidima, uključujući klaritromicin (videti odeljak 4.8). Zbog povećanog rizika od produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija (uključujući torsades de pointes), upotreba klaritromicina je kontraindikovana: kod pacijenata koji uzimaju astemizol, cisaprid, domperidon, pimozid i terfenadin; pacijenata sa hipokalemijom; pacijenata sa produženim QT intervalom ili ventrikularnim srčanim aritmijama u anamnezi (videti odeljak 4.3). Osim toga, klaritromicin uz oprez treba primenjivati kod:  pacijenata sa oboljenjem koronarnih arterija, teškom srčanom insuficijencijom, poremećajem provodljivosti ili klinički značajnom bradikardijom  pacijenata sa hipomagnezemijom.  pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji su povezani sa produženjem QT intervala sa izuzetkom onih čija je primena kontraindikovana.

Kardiovaskularni događaji: Produžena srčana repolarizacija i QT interval, povećavaju rizik od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes i primećeni su pri lečenju makrolidima, uključujući klaritromicin (videti odeljak 4.8). Zbog povećanog rizika od produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija (uključujući torsades de pointes), upotreba klaritromicina je kontraindikovana: kod pacijenata koji uzimaju astemizol, cisaprid, domperidon, pimozid i terfenadin; pacijenata sa hipokalemijom; pacijenata sa produženim QT intervalom ili ventrikularnim srčanim aritmijama u anamnezi (videti odeljak 4.3). Osim toga, klaritromicin uz oprez treba primenjivati kod: • pacijenata sa oboljenjem koronarnih arterija, teškom srčanom insuficijencijom, poremećajem provodljivosti ili klinički značajnom bradikardijom • pacijenata sa hipomagnezemijom. • pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji su povezani sa produženjem QT intervala sa izuzetkom onih čija je primena kontraindikovana.

Kardiovaskularni događaji: Produžena srčana repolarizacija i QT interval, povećavaju rizik od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes i primećeni su pri lečenju makrolidima, uključujući klaritromicin (videti odeljak 4.8). Zbog povećanog rizika od produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija (uključujući torsades de pointes), upotreba klaritromicina je kontraindikovana kod: pacijenata koji uzimaju astemizol, cisaprid, domperidon, pimozid i terfenadin; pacijenata sa hipokalemijom; pacijenata sa produženim QT intervalom ili ventrikularnim srčanim aritmijama u anamnezi (videti odeljak 4.3). Osim toga, klaritromicin uz oprez treba primenjivati kod:  pacijenata sa oboljenjem koronarnih arterija, teškom srčanom insuficijencijom, poremećajem provodljivosti ili klinički značajnom bradikardijom  pacijenata sa hipomagnezemijom  pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji su povezani sa produženjem QT intervala sa izuzetkom onih čija je primena kontraindikovana.

Kardiovaskularni događaji Prilikom upotrebe makrolida, uključujući i klaritromicin prijavljeni su slučajevi produženja repolarizacije srca i QT intervala, što povećava rizik od srčane aritmije i torsade de pointes (videti odeljak 4.8). Zbog povećanog rizika od produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija (uključujući torsade de pointes), upotreba klaritromicina je kontraindikovana: kod pacijenata koji uzimaju bilo koji od astemizola, cisaprida, domperidona, pimozida i terfenadina; kod pacijenata sa poremećajima elektrolita kao je hipokalemija; i kod pacijenata sa istorijom produženja QT intervala ili ventrikularne srčane aritmije (videti odeljak 4.3). Pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika prilikom propisivanja klaritromicina kod svih pacijenata koji uzimaju hidroksihlorohin ili hlorohin, zbog potencijalnog povećanja rizika od kardiovaskularnih događaja i kardiovaskularne smrti (videti odeljak 4.5) Pored toga, klaritromicin treba koristiti sa oprezom kod:  pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću, teškom srčanom insuficijencijom, poremećajem sprovođenja ili klinički značajnom bradikardijom;  pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji mogu produžiti QT interval, osim onih koji su kontraindikovani.

Lekovi koji produžavaju QT interval Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju lekove za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiartimike IA i III klase, triciklične antidepresive, makrolide, antipsihotike; videti odeljak 4.4 “Produžavanje QT intervala”).

Produžavanje QT intervala Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih postoji rizik od produžavanja QT intervala, kao u slučaju: - sindroma kongenitalno produženog QT intervala, - istovremene primene lekova koji produžavaju QT interval (npr. antiaritmici I i III klase, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici), - poremećaj ravnoteže elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija), - srčanih oboljenja (npr. srčane insuficijencije, infarkta miokarda, bradikardija) Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljivi na lekove koji produžavaju QT interval. Zato treba biti oprezan prilikom primene fluorohinolona (levofloksacina) u ovim populacijama (videti odeljke 4.2„Stariji pacijenti”, 4.5, 4.8, 4.9).

Lekovi koji produžavaju QT interval Kao i druge fluorohinolone, levofloksacin treba oprezno koristiti kod pacijenata koji uzimaju lekove koji produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4. »Produženje QT intervala«).

Produženje QT intervala Potreban je oprez prilikom primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin, kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala, kao što su:  sindrom kongenitalno produženog QT intervala  istovremena primena lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici)  nekorigovani elektrolitni disbalans (npr. hipokalemija, hipomagnezemija)  oboljenja srca (npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija). Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljiviji na lekove koji produžuju QTc interval. Zbog toga, je kod ovih populacija potreban oprez kada se primenjuju fluorohinoloni, uključujući levofloksacin (videti odeljke 4.2. »Doziranje kod starijih« i odeljke 4.5, 4.8 i 4.9).

Lekovi koji produžavaju QT interval Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju lekove za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiartimike IA i III klase, triciklične antidepresive, makrolide, antipsihotike; (videti odeljak 4.4 “Produžavanje QT intervala”).

Produžavanje QT intervala Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih postoji rizik od produžavanja QT intervala, kao u slučaju: - sindroma kongenitalno produženog QT intervala, - istovremene primene lekova koji produžavaju QT interval (npr. antiaritmici I i III klase, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici), - neregulisan poremećaj ravnoteže elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija), - srčanih oboljenja (npr. srčane insuficijencije, infarkta miokarda, bradikardija) Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljivi na lekove koji produžavaju QT interval. Zato treba biti oprezan prilikom primene fluorohinolona (levofloksacina) u ovim populacijama (videti odeljke 4.2 Stariji pacijenti, 4.5, 4.8, 4.9).