rivaroksaban i karbamazepin

Istovremena primena rivaroksabana sa drugim snažnim induktorima CYP3A4 (npr. fenitoin, karbamazepin, fenobarbital ili kantarion (Hypericum perforatum)) može takođe dovesti do smanjenja koncentracije rivaroksabana u plazmi.

Istovremena primena rivaroksabana sa drugim snažnim induktorima CYP3A4 (npr. fenitoin, karbamazepin, fenobarbital ili kantarion (Hypericum perforatum)) može takođe dovesti do smanjenja koncentracije rivaroksabana u plazmi. Zbog toga, istovremenu primenu snažnih induktora CYP3A4 treba izbegavati, osim ukoliko pacijent nije pod pažljivim praćenjem zbog moguće pojave znakova i simptoma tromboze.

Istovremena primena rivaroksabana sa drugim snažnim induktorima CYP3A4 (npr. fenitoin, karbamazepin, fenobarbital ili kantarion (Hypericum perforatum)) može takođe smanjiti koncentraciju rivaroksabana u plazmi. Stoga, treba izbegavati istovremenu primenu sa snažnim induktorima CYP3A4, osim ukoliko se pacijent intenzivno prati radi uočavanja znakova i simptoma tromboze.

Istovremena primena rivaroksabana sa drugim snažnim induktorima CYP3A4 (npr. fenitoin, karbamazepin, fenobarbital ili kantarion) može takođe smanjiti koncentraciju rivaroksabana u plazmi. Zbog toga, istovremenu primenu snažnih induktora CYP3A4 treba izbegavati, osim ukoliko pacijent nije pod stalnim praćenjem zbog moguže pojave znakova i simptoma tromboze.

Istovremena primena rivaroksabana sa drugim snažnim induktorima CYP3A4 (npr. fenitoin, karbamazepin, fenobarbiton ili kantarion (Hypericum perforatum)) može takođe smanjiti koncentraciju rivaroksabana u plazmi. Zbog toga, treba izbegavati istovremenu primenu sa snažnim induktorima CYP3A4, osim ukoliko je pacijent pod stalnim praćenjem zbog moguće pojave znakova i simptoma tromboze.

Istovremena primena rivaroksabana sa drugim snažnim induktorima CYP3A4 (npr. fenitoin, karbamazepin, fenobarbiton ili kantarion) može takođe smanjiti koncentraciju rivaroksabana u plazmi.

Istovremena primena rivaroksabana sa drugim snažnim induktorima CYP3A4 (npr. fenitoin, karbamazepin, fenobarbital ili kantarion (Hypericum perforatum)) može takođe smanjiti koncentracije rivaroksabana u plazmi. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu snažnih induktora CYP3A4, osim ukoliko pacijent nije pod stalnim praćenjem kako bi se uočili znaci i simptomi tromboze.

Istovremena primena rivaroksabana sa drugim snažnim induktorima CYP3A4 (npr. fenitoin, karbamazepin, fenobarbital ili kantarion) može takođe smanjiti koncentraciju rivaroksabana u plazmi. Zbog toga, istovremenu primenu snažnih induktora CYP3A4 treba izbegavati, osim ukoliko pacijent nije pod stalnim praćenjem zbog moguće pojave znakova i simptoma tromboze.

Istovremena primena rivaroksabana sa drugim snažnim induktorima CYP3A4 (npr. fenitoin, karbamazepin, fenobarbiton ili kantarion (Hypericum perforatum)) može takođe dovesti do smanjenja koncentracije rivaroksabana u plazmi. Zbog toga, istovremenu primenu snažnih induktora CYP3A4 treba izbegavati, osim ukoliko pacijent nije pod stalnim praćenjem zbog moguće pojave znakova i simptoma tromboze.

Istovremena primena rivaroksabana sa drugim snažnim induktorima CYP3A4 (npr. fenitoinom, karbamazepinom, fenobarbitalom ili kantarionom (Hypericum perforatum)) takođe može dovesti do smanjenja koncentracije rivaroksabana u plazmi. Zbog toga se istovremena primena snažnih induktora CYP3A4 treba izbegavati, osim ukoliko se pacijent nije pod strogim nadzorom kako bi se uočili znakovi i simptomi tromboze.

Efekat karbamazepina na koncentracije u plazmi lekova koji se istovremeno koriste Karbamazepin može smanjiti koncentraciju u plazmi, smanjiti ili čak poništiti dejstvo pojedinih lekova. U skladu sa kliničkim odgovorom može biti potrebno podešavanje doze sledećih lekova: Analgetici, antiinflamatorni lekovi: buprenorfin, metadon, paracetamol (dugotrajna primena karbamazepina i paracetamola (acetaminofen) može prouzrokovati hepatotoksičnost), tramadol. Antibiotici: doksiciklin, rifabutin. Antikoagulantni lekovi: oralni antikoagulansi (npr. varfarin, acenokumarol, rivaroksaban, dabigatran, apiksaban i edoksaban). Antidepresivi: bupropion, citalopram, mianserin, sertralin, trazodon, triciklični antidepresivi (npr. imipramin, amitriptilin, nortriptilin, klomipramin). Antiemetici: aprepitant. Antiepileptici: klobazam, klonazepam, etosuksimid, lamotrigin, eslikarbazepin, okskarbazepin, primidon, tiagabin, topiramat, valproinska kiselina, zonisamid. Kako bi se izbegla intoksikacija fenitoinom i subterapijske koncentracije karbamazepina, preporučuje se podešavanje koncentracije fenitoina u plazmi na 13 mikrograma/mL pre uključivanja karbamazepina u terapiju. Retko su prijavljeni slučajevi povišenih koncentracija mefenitoina u plazmi. Antimikotici: itrakonazol, vorikonazol. Pacijentima koji su na terapiji vorikonazolom ili itrakonazolom, mogu se preporučiti alternativni antikonvulzivi. Antihelmintici: albendazol. Antineoplastici: imatinib, ciklofosfamid, lapatinib, temsirolimus. Antipsihotici: klozapin, haloperidol i bromperidol, olanzapin, kvetiapin, risperidon, aripiprazol, paliperidon. Antiviralni lekovi: inhibitori proteaze za lečenje HIV-a (npr. indinavir, ritonavir, sakvinavir). Anksiolitici: alprazolam. Bronhodilatatori ili antiastmatici: teofilin. Kontraceptivni lekovi: hormonski kontraceptivi (razmotriti primenu drugih kontraceptivnih metoda). Kardiovaskularni lekovi: blokatori kalcijumskih kanala (iz grupe dihidropiridina) npr. felodipin, digoksin, simvastatin, atorvastatin, lovastatin, cerivastatin, ivabradin. Kortikosteroidi: kortikosteroidi (npr. prednizolon, deksametazon). Lekovi koji se koriste kod erektilne disfunkcije: tadalafil. Imunosupresivi: ciklosporin, everolimus, takrolimus, sirolimus. Lekovi za lečenje poremećaja tiroidne žlezde: levotiroksin. Druge interakcije lekova: lekovi koji sadrže estrogene i/ili progesteron.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Mere opreza Karbamazepin se propisuje isključivo nakon pažljive procene koristi i rizika, a tokom terapije treba posebno nadzirati pacijente koji u anamnezi imaju oštećenje srca, jetre ili bubrega, neželjene hematološke reakcije na druge lekove, ili ukoliko je bilo prekida terapije karbamazepinom. Preporuka je da se rade kompletne analize urina i određivanje azotnih materija (urea) u krvi, kako na početku, tako i periodično tokom terapije. Hiponatremija Poznato je da se hiponatremija javlja pri upotrebi karbamazepina. Kod pacijenata sa već postojećim bubrežnim stanjima povezanim sa niskim natrijumom ili kod pacijenata lečenih istovremeno lekovima koji dovode do smanjenja natrijuma (npr. diuretici, lekovi kod neadekvatne ADH sekreciju), koncentraciju natrijuma u serumu treba odrediti pre započinjanja terapije karbamazepinom. Nakon toga, koncentraciju serumskog natrijuma treba meriti nakon otprilike dve nedelje, a zatim u mesečnim intervalima tokom prva tri meseca terapije, ili u skladu sa kliničkom potrebom. Ovi faktori rizika se posebno odnose na starije pacijente. U slučaju hiponatremije, ograničenje unosa vode je važna protivmera, ukoliko je klinički indikovano. Hipotireoidizam Karbamazepin može smanjiti koncentracije tireoidnih hormona u serumu indukcijom enzima, što zahteva povećanje doze supstitucione terapije kod pacijenata sa hipotireozom. Iz tog razloga, savetuje se praćenje tiroidne funkcije kako bi se podesila doza supstitucione terapije. Antiholinergički efekti Karbamazepin ima blagu antiholinergičku aktivnost; treba pažljivo pratiti stanje pacijenata sa povišenim intraokularnim pritiskom i urinarnom retencijom (videti odeljak 4.8). Psihijatrijski efekti Treba imati na umu da karbamazepin može aktivirati latentnu psihozu, a kod starijih pacijenata izazvati agitaciju ili konfuziju. Interakcije Istovremena primena inhibitora CYP3A4 ili inhibitora epoksid hidrolaze sa karbamazepinom može prouzrokovati neželjene reakcije (porast koncentracije karbamazepina ili karbamazepin-10,11 epoksida u plazmi). Dozu leka treba prilagoditi i/ili pratiti vrednosti u plazmi. Istovremena primena CYP3A4 induktora sa karbamazepinom može smanjiti koncentracije karbamazepina u plazmi i njegovo terapijsko dejstvo, dok prekid primene CYP3A4 induktora može povećati njegovu koncentraciju u plazmi. Dozu karbamazepina bi trebalo prilagoditi. S obzirom na to da je karbamazepin potentan induktor CYP3A4 i drugih enzimskih sistema faze I i faze II u jetri, ovaj lek može doprineti smanjenju koncentracije u plazmi istovremeno primenjenih lekova koji se dominantno metabolišu preko CYP3A4 indukcijom njihovog metabolizma (videti odeljak 4.5 - Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Pacijentkinje u reproduktivnom periodu treba upozoriti da istovremena upotreba karbamazepina sa hormonskim kontraceptivima može ovu vrstu kontracepcije da učini neefikasnom. U slučaju da se karbamazepin koristi u terapiji, preporučuju se drugačiji, nehormonski oblici kontracepcije (videti odeljke