paliperidon i karbamazepin

I obrnuto, kad se karbamazepin obustavlja, dozu leka BYANNLI treba ponovno proceniti i po potrebi smanjiti.

Kad se uvodi karbamazepin, dozu leka BYANNLI treba ponovno proceniti i po potrebi povećati.

Efekat karbamazepina na koncentracije u plazmi lekova koji se istovremeno koriste Karbamazepin može smanjiti koncentraciju u plazmi, smanjiti ili čak poništiti dejstvo pojedinih lekova. U skladu sa kliničkim odgovorom može biti potrebno podešavanje doze sledećih lekova: Analgetici, antiinflamatorni lekovi: buprenorfin, metadon, paracetamol (dugotrajna primena karbamazepina i paracetamola (acetaminofen) može prouzrokovati hepatotoksičnost), tramadol. Antibiotici: doksiciklin, rifabutin. Antikoagulantni lekovi: oralni antikoagulansi (npr. varfarin, acenokumarol, rivaroksaban, dabigatran, apiksaban i edoksaban). Antidepresivi: bupropion, citalopram, mianserin, sertralin, trazodon, triciklični antidepresivi (npr. imipramin, amitriptilin, nortriptilin, klomipramin). Antiemetici: aprepitant. Antiepileptici: klobazam, klonazepam, etosuksimid, lamotrigin, eslikarbazepin, okskarbazepin, primidon, tiagabin, topiramat, valproinska kiselina, zonisamid. Kako bi se izbegla intoksikacija fenitoinom i subterapijske koncentracije karbamazepina, preporučuje se podešavanje koncentracije fenitoina u plazmi na 13 mikrograma/mL pre uključivanja karbamazepina u terapiju. Retko su prijavljeni slučajevi povišenih koncentracija mefenitoina u plazmi. Antimikotici: itrakonazol, vorikonazol. Pacijentima koji su na terapiji vorikonazolom ili itrakonazolom, mogu se preporučiti alternativni antikonvulzivi. Antihelmintici: albendazol. Antineoplastici: imatinib, ciklofosfamid, lapatinib, temsirolimus. Antipsihotici: klozapin, haloperidol i bromperidol, olanzapin, kvetiapin, risperidon, aripiprazol, paliperidon. Antiviralni lekovi: inhibitori proteaze za lečenje HIV-a (npr. indinavir, ritonavir, sakvinavir). Anksiolitici: alprazolam. Bronhodilatatori ili antiastmatici: teofilin. Kontraceptivni lekovi: hormonski kontraceptivi (razmotriti primenu drugih kontraceptivnih metoda). Kardiovaskularni lekovi: blokatori kalcijumskih kanala (iz grupe dihidropiridina) npr. felodipin, digoksin, simvastatin, atorvastatin, lovastatin, cerivastatin, ivabradin. Kortikosteroidi: kortikosteroidi (npr. prednizolon, deksametazon). Lekovi koji se koriste kod erektilne disfunkcije: tadalafil. Imunosupresivi: ciklosporin, everolimus, takrolimus, sirolimus. Lekovi za lečenje poremećaja tiroidne žlezde: levotiroksin. Druge interakcije lekova: lekovi koji sadrže estrogene i/ili progesteron.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Mere opreza Karbamazepin se propisuje isključivo nakon pažljive procene koristi i rizika, a tokom terapije treba posebno nadzirati pacijente koji u anamnezi imaju oštećenje srca, jetre ili bubrega, neželjene hematološke reakcije na druge lekove, ili ukoliko je bilo prekida terapije karbamazepinom. Preporuka je da se rade kompletne analize urina i određivanje azotnih materija (urea) u krvi, kako na početku, tako i periodično tokom terapije. Hiponatremija Poznato je da se hiponatremija javlja pri upotrebi karbamazepina. Kod pacijenata sa već postojećim bubrežnim stanjima povezanim sa niskim natrijumom ili kod pacijenata lečenih istovremeno lekovima koji dovode do smanjenja natrijuma (npr. diuretici, lekovi kod neadekvatne ADH sekreciju), koncentraciju natrijuma u serumu treba odrediti pre započinjanja terapije karbamazepinom. Nakon toga, koncentraciju serumskog natrijuma treba meriti nakon otprilike dve nedelje, a zatim u mesečnim intervalima tokom prva tri meseca terapije, ili u skladu sa kliničkom potrebom. Ovi faktori rizika se posebno odnose na starije pacijente. U slučaju hiponatremije, ograničenje unosa vode je važna protivmera, ukoliko je klinički indikovano. Hipotireoidizam Karbamazepin može smanjiti koncentracije tireoidnih hormona u serumu indukcijom enzima, što zahteva povećanje doze supstitucione terapije kod pacijenata sa hipotireozom. Iz tog razloga, savetuje se praćenje tiroidne funkcije kako bi se podesila doza supstitucione terapije. Antiholinergički efekti Karbamazepin ima blagu antiholinergičku aktivnost; treba pažljivo pratiti stanje pacijenata sa povišenim intraokularnim pritiskom i urinarnom retencijom (videti odeljak 4.8). Psihijatrijski efekti Treba imati na umu da karbamazepin može aktivirati latentnu psihozu, a kod starijih pacijenata izazvati agitaciju ili konfuziju. Interakcije Istovremena primena inhibitora CYP3A4 ili inhibitora epoksid hidrolaze sa karbamazepinom može prouzrokovati neželjene reakcije (porast koncentracije karbamazepina ili karbamazepin-10,11 epoksida u plazmi). Dozu leka treba prilagoditi i/ili pratiti vrednosti u plazmi. Istovremena primena CYP3A4 induktora sa karbamazepinom može smanjiti koncentracije karbamazepina u plazmi i njegovo terapijsko dejstvo, dok prekid primene CYP3A4 induktora može povećati njegovu koncentraciju u plazmi. Dozu karbamazepina bi trebalo prilagoditi. S obzirom na to da je karbamazepin potentan induktor CYP3A4 i drugih enzimskih sistema faze I i faze II u jetri, ovaj lek može doprineti smanjenju koncentracije u plazmi istovremeno primenjenih lekova koji se dominantno metabolišu preko CYP3A4 indukcijom njihovog metabolizma (videti odeljak 4.5 - Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Pacijentkinje u reproduktivnom periodu treba upozoriti da istovremena upotreba karbamazepina sa hormonskim kontraceptivima može ovu vrstu kontracepcije da učini neefikasnom. U slučaju da se karbamazepin koristi u terapiji, preporučuju se drugačiji, nehormonski oblici kontracepcije (videti odeljke

Karbamazepin može smanjiti koncentraciju u plazmi, umanjiti ili čak poništiti dejstvo pojedinih lekova. U skladu sa kliničkim odgovorom može biti potrebno prilagođavanje doze sledećih lekova: Analgetici, antiinflamatorni lekovi: buprenorfin, metadon, paracetamol (dugotrajna primena karbamazepina i paracetamola (acetaminofena) može biti povezana sa hepatotoksičnošću), fenazon (antipirin), tramadol; Antibiotici: doksiciklin, rifabutin; Antikoagulansi: oralni antikoagulansi (npr. varfarin, fenprokumon, dikumarol, acenokumarol, rivaroksaban, dabigatran, apiksaban, edoksaban); Antidepresivi: bupropion, citalopram, mianserin, nefazodon, sertralin, trazodon, triciklični antidepresivi (npr. imipramin, aminotriptilin, nortriptilin, klomipramin); Antiemetici: aprepitant; Antiepileptici: klobazam, klonazepam, etosuksimid, felbamat, lamotrigin, eslikarbazepin, okskarbazepin, primidon, tiagabin, topiramat, valproinska kiselina, zonisamid. Da bi se izbegla intoksikacija fenitoinom i subterapijske koncentracije karbamazepina, preporučuje se prilagođavanje koncentracije fenitoina u plazmi na 13 mikrograma/mL pre uključivanja karbamazepina u terapiju. Retko su prijavljeni slučajevi povećanih koncentracija mefenitoina u plazmi. Antimikotici: itrakonazol, vorikonazol. Pacijentima koji su na terapiji vorikonazolom ili itrakonazolom, mogu se preporučiti alternativni antikonvulzivi. Anthelmintici: prazikvantel, albendazol; Antineoplastici: imatinib, ciklofosfamid, lapatinib, temsirolimus; Antipsihotici: klozapin, haloperidol i bromperidol, olanzapin, kvetiapin, risperidon, ziprasidon, aripiprazol, paliperidon; Antivirotici: inhibitori proteaze za terapiju infekcije izazvane HIV-om (npr. indinavir, ritonavir, sakvinavir); Anksiolitici: alprazolam, midazolam; Bronhodilatatori ili antiastmatici: teofilin; Kontraceptivi: hormonski kontraceptivi (razmotriti primenu drugih kontraceptivnih metoda); Kardiovaskularni lekovi: digoksin, blokatori kalcijumskih kanala (iz grupe dihidropiridina) npr. felodipin, zatim simvastatin, atorvastatin, lovastatin, cerivastatin, ivabradin; Kortikosteroidi: kortikosteroidi (npr. prednizolon, deksametazon); Lekovi za terapiju erektilne disfunkcije: tadalafil; Imunosupresivi: ciklosporin, everolimus, takrolimus, sirolimus; Lekovi za terapiju poremećaja tireoidne žlezde: levotiroksin; Ostale interakcije lekova: lekovi koji sadrže estrogene i/ili progesterone (gestrinon, tibolon, toremifen). Zapaženo je da koncentracije fenitoina u plazmi mogu biti i povećane i smanjene u prisustvu karbamazepina, a u retkim slučajevima je prijavljena povećana koncentracija mefenitoina u plazmi.

Interakcije Istovremena primena inhibitora CYP3A4 ili inhibitora epoksi-hidrolaze sa karbamazepinom može prouzrokovati neželjene reakcije (povećanje koncentracije karbamazepina ili karbamazepin-10,11 epoksida u plazmi). Dozu karbamazepina treba prilagoditi i/ili pratiti koncentracije u plazmi. Istovremena primena CYP3A4 induktora sa karbamazepinom može smanjiti koncentracije karbamazepina u plazmi i njegovo terapijsko dejstvo, dok prekid primene CYP3A4 induktora može povećati koncentraciju karbamazepina u plazmi. Dozu karbamazepina bi trebalo prilagoditi. S obzirom na to da je karbamazepin potentan induktor CYP3A4 i drugih enzimskih sistema faze I i II u jetri, karbamazepin može doprineti smanjenju koncentracije u plazmi istovremeno primenjenih lekova koji se uglavnom metabolišu preko CYP3A4, indukcijom njihovog metabolizma (videti odeljak 4.5.). Pacijentkinje u reproduktivnom periodu treba upozoriti da istovremena upotreba karbamazepina sa hormonskim kontraceptivima može ovu vrstu kontracepcije da učini neefektivnom (videti odeljke 4.5 i 4.6). Preporučuje se upotreba alternativnih nehormonskih oblika kontracepcije tokom primene karbamazepina.

Karbamazepin može da snizi koncentracije lekova u plazmi, umanji ili čak da poništi njihovu aktivnost. Kod sledećih lekova možda će biti potrebno podešavanje doze, prema kliničkim potrebama: Analgetici, antiinflamatorni lekovi: buprenorfin, metadon, paracetamol (dugotrajna primena karbamazepina i paracetamola (acetaminofen) može biti udružena sa hepatotoksičnošću), fenazon (antipirin), tramadol. Antibiotici: doksiciklin, rifabutin. Antikoagulansi: oralni antikoagulansi (npr. varfarin, feoprokumon, dikumarol, acenokumarol, rivaroksaban, dabigatran, apiksaban i edoksaban). Antidepresivi: bupropion, citalopram, mianserin, nefazodon, sertralin, trazodon, triciklični antidepresivi (npr. imipramin, amitriptilin, nortriptilin, klomipramin). Antiemetici: aprepitant. Antiepileptici: klobazam, klonazepam, etosuksimid, felbamat, lamotrigin, eslikarabazepin, okskarbazepin, primidon, tiagabin, topiramat, valproinska kiselina, zonisamid. Kako bi se izbegla intoksikacija fenitoinom i subterapijske koncentracije karbamazepina, preporučuje se da se koncentracija fenitoina u plazmi prilagodi na 13 mikrograma/mL pre uvođenja karbamazepina u terapiju. Prijavljeni su retki slučajevi povećanja koncentracije mefenitoina u plazmi. Antigljivični lekovi: itrakonazol, vorikonazol. Preporučuju se drugi antikonvulzivi kod pacijenata na terapiji vorikozanolom ili itrakozanolom. Antihelmintici: prazikvantel, albendazol. Antineoplastici: imatinib, ciklofosfamid, lapatinib, temsirolimus. Antipsihotici: klozapin, haloperidol i bromperidol, olanzapin, kvetiapin, risperidon, ziprasidon, aripiprazol, paliperidon. Antivirotici: inhibitori proteaza za terapiju HIV-a (npr. indinavir, ritonavir, sakvinavir). Anksiolitici: alprazolam, midazolam. Bronhodilatatori ili lekovi u terapiji astme: teofilin. Kontraceptivi: hormonski kontraceptivi (uzeti u obzir alternativne metode kontracepcije). Kardiovaskularni lekovi: digoksin, blokatori kalcijumskih kanala (grupa dihidropiridina) npr. felodipin, simvastatin, atorvastatin, lovastatin, cerivastatin, ivabradin. Kortikosteroidi: kortikosteroidi (npr. prednizolon, deksametazon). Lekovi kod erektilne disfunkcije: tadalafil. Imunosupresivi: ciklosporin, everolimus, takrolimus, sirolimus. Tireoidni lekovi: levotiroksin. Druge interakcije lekova: lekovi koji sadrže estrogene i/ili progesterone (gestrinon, tribolon, toremifen). Prijavljeni su slučajevi povećanja i smanjenja koncentracija fenitoina u plazmi dejstvom karbamazepina, a mnogo ređe je prijavljeno povećanje koncentracije mefenitoina u plazmi dejstvom karbamazepina.

Interakcije”) (videti odeljak 4.6 Plodnost, trudnoća i dojenje). Žene u reproduktivnom periodu treba savetovati u vezi sa efektivnom kontracepcijom i potrebi da se posavetuju sa lekarom čim počnu sa planiranjem trudnoće da bi se na vreme razmotrile terapijske opcije pre začeća i pre prekida kontracepcije (videti odeljak 4.6). Zbog enzimske indukcije, lek Tegretol može da dovede do izostanka dejstva oralnih kontraceptiva koji sadrže estrogen i/ili progesteron. Žene u reproduktivnom periodu treba savetovati da koriste alternativne metode kontracepcije dok su na terapiji lekom Tegretol (videti u nastavku „Endokrinologija” i „Interakcije” i videti odeljak 4.6 Plodnost, trudnoća i dojenje). Žene u reproduktivnom periodu treba da budu kompletno informisane i treba da razumeju potencijalne rizike po fetus ako uzimaju lek Tegretol tokom trudnoće, uključujući prirodu i veličinu rizika. Žene u reproduktivnom periodu treba posavetovati da odmah kontaktiraju lekara ako zatrudne ili misle da su trudne, a uzimaju lek Tegretol. Endokrinologija Indukcija enzima jetre karbamazepinom može smanjiti aktivnost hormona koje sadrže kombinovane kontraceptivne tablete. To se može klinički manifestovati kao probojno ili tačkasto krvarenje. Probojno krvarenje je prijavljeno kod žena koje su uzimale lek Tegretol dok su koristile hormonske kontraceptive; lek Tegretol može nepovoljno da utiče na pouzdanost oralnih kontraceptiva, pa žene koje su u reproduktivnom periodu treba savetovati da razmotre primenu alternativnih oblika kontracepcije dok su na terapiji lekom Tegretol. Praćenje koncentracije u plazmi Iako je korelacija između doze karbamazepina i koncentracije karbamazepina u plazmi, kao i između koncentracije u plazmi i kliničke efikasnosti ili tolerancije prilično slaba, praćenje koncentracije u plazmi može biti korisno u sledećim stanjima: dramatičan porast učestalosti konvulzija; tokom trudnoće; tokom terapije dece ili adolescenata; kod sumnje na poremećaje resorpcije; za potvrdu komplijanse, kod sumnje na toksičnost pri korišćenju više od jednog leka (videti odeljak 4.5 Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Smanjenje doze i obustava terapije Nagla obustava terapije lekom Tegretol može pogošati epileptične napade, zato treba postepeno obustavljati uzimanje karbamazepina tokom perioda od 6 meseci. Ukoliko lečenje lekom Tegretol treba naglo obustaviti, prelazak na novi lek za terapiju epilepsije treba obaviti, ukoliko je potrebno, uz pokrivenost odgovarajućim lekom. Pojava nekoliko slučajeva epileptičnih napada i/ili depresije disanja kod novorođenčadi je bila povezana sa upotrebom leka Tegretol ili drugih antikonvulzivnih lekova majke. Nekoliko slučajeva povraćanja, proliva i/ili smanjenog unosa hrane kod novorođenčadi opisano je u vezi sa upotrebom leka Tegretol u toku trudnoće. Ove reakcije mogu da predstavljaju neonatalni sindrom obustave. Interakcije Istovremena primena karbamazepina i inhibitora CYP3A4 ili inhibitora epoksid hidrolaze može dovesti do neželjenih reakcija (povećanje koncentracija u plazmi karbamazepina i karbamazepin-10,11 epoksida). Potrebno je prilagoditi dozu leka Tegretol i/ili pratiti koncentracije u plazmi. Istovremena primena karbamazepina i CYP3A4 induktora može dovesti do smanjenja koncentracije karbamazepina u plazmi i smanjenja njegovog terapijskog efekta, a prekid primene CYP3A4 induktora može dovesti do povećanja koncentracije karbamazepina u plazmi. Zbog toga je potrebno prilagoditi dozu leka Tegretol. Karbamazepin je snažan induktor CYP3A4 enzima i ostalih enzima faze I i faze II enzimskog sistema jetre, i zbog toga može smanjiti koncentraciju u plazmi onih lekova koji se uglavnom metabolišu CYP3A4 enzimima (videti odeljak 4.5). Pacijentkinje koje su u reproduktivnom periodu treba upozoriti da istovremena primena leka Tegretol i hormonskih kontraceptiva može dovesti do toga da ova vrsta kontraceptiva postane nedelotvorna (videti gore „Žene u reproduktivnom periodu” i odeljak 4.6 Plodnost, trudnoća i dojenje). Preporučuje se upotreba alternativne ne-hormonske kontracepcije tokom primene leka Tegretol.

Karbamazepin može smanjiti koncentraciju u plazmi, umanjiti ili čak poništiti dejstvo pojedinih lekova. U skladu sa kliničkim odgovorom može biti potrebno prilagođavanje doze sledećih lekova: Analgetici, antiinflamatorni lekovi: buprenorfin, metadon, paracetamol (dugotrajna primena karbamazepina i paracetamola (acetaminofena) može biti povezana sa hepatotoksičnošću), fenazon (antipirin), tramadol. Antibiotici: doksiciklin, rifabutin. Antikoagulansi: oralni antikoagulansi (npr. varfarin, feoprokumon, dikumarol, acenokumarol, rivaroksaban, dabigatran, apiksaban i edoksaban). Antidepresivi: bupropion, citalopram, mianserin, nefazodon, sertralin, trazodon, triciklični antidepresivi (npr. imipramin, amitriptilin, nortriptilin, klomipramin). Antiemetici: aprepitant. Antiepileptici: klobazam, klonazepam, etosuksimid, felbamat, lamotrigin, eslikarabazepin, okskarbazepin, primidon, tiagabin, topiramat, valproinska kiselina, zonisamid. Da bi se izbegla intoksikacija fenitoinom i subterapijske koncentracije karbamazepina, preporučuje se prilagođavanje koncentracije fenitoina u plazmi na 13 mikrograma/mL pre uključivanja karbamazepina u terapiju. Retko su prijavljeni slučajevi povećanih koncentracija mefenitoina u plazmi. Antimikotici: itrakonazol, vorikonazol. Pacijentima koji su na terapiji vorikonazolom ili itrakozanolom, mogu se preporučiti alternativni antikonvulzivi. Anthelmintici: prazikvantel, albendazol. Antineoplastici: imatinib, ciklofosfamid, lapatinib, temsirolimus. Antipsihotici: klozapin, haloperidol i bromperidol, olanzapin, kvetiapin, risperidon, ziprasidon, aripiprazol, paliperidon. Antivirotici: inhibitori proteaze za terapiju infekcije izazvane HIV-om (npr. indinavir, ritonavir, sakvinavir). Anksiolitici: alprazolam, midazolam. Bronhodilatatori ili antiastmatici: teofilin. Kontraceptivi: hormonski kontraceptivi (razmotriti primenu drugih kontraceptivnih metoda). Kardiovaskularni lekovi: digoksin, blokatori kalcijumskih kanala (iz grupe dihidropiridina) npr. felodipin, zatim simvastatin, atorvastatin, lovastatin, cerivastatin, ivabradin. Kortikosteroidi: kortikosteroidi (npr. prednizolon, deksametazon). Lekovi kod erektilne disfunkcije: tadalafil. Imunosupresivi: ciklosporin, everolimus, takrolimus, sirolimus. Lekovi za terapiju poremećaja tireoidne žlezde: levotiroksin. Ostale interakcije lekova: lekovi koji sadrže estrogene i/ili progesterone (gestrinon, tribolon, toremifen). Zapaženo je da koncentracije fenitoina u plazmi mogu biti i povećane i smanjene u prisustvu karbamazepina, a u retkim slučajevima je prijavljena povećana koncentracija mefenitoina u plazmi.

Interakcije Istovremena primena karbamazepina i inhibitora CYP3A4 ili inhibitora epoksid hidrolaze može dovesti do neželjenih reakcija (povećanje koncentracija karbamazepina odnosno karbamazepin-10,11 epoksida u plazmi). U skladu sa tim potrebno je prilagoditi dozu leka Tegretol CR i/ili pratiti koncentracije u plazmi. Istovremena primena karbamazepina i CYP3A4 induktora može smanjiti koncentraciju karbamazepina u plazmi i njegov terapijski efekt, a prekid primene CYP3A4 induktora može povećati koncentraciju karbamazepina u plazmi. Zbog toga može biti potrebno prilagoditi dozu leka Tegretol CR. Karbamazepin je snažan induktor CYP3A4 enzima i drugih enzimskih sistema faze I i faze II u jetri i zbog toga može smanjiti koncentraciju u plazmi istovremeno primenjenih lekova koji se uglavnom metabolišu putem CYP3A4 enzima (videti odeljak 4.5). Pacijentkinje koje su u reproduktivnom periodu treba upozoriti da istovremena primena leka Tegretol CR i hormonskih kontraceptiva može dovesti do toga da ova vrsta kontraceptiva postane nedelotvorna (videti gore „Žene u reproduktivnom periodu” i odeljak 4.6). Preporučuje se upotreba druge ne-hormonske kontracepcije tokom primene leka Tegretol CR.

Kod primene većih doza karbamazepina može da dođe do većih smanjenja koncentracije paliperidona u plazmi.

Veće smanjenje koncentracije paliperidona u plazmi može da se očekuje kod primene većih doza karbamazepina.