karbamazepin i levetiracetam

Kada se karbamazepin dodaje već postojećoj antiepileptičkoj terapiji, preporučuje se postepeno uvođenje leka, održavajući pri tome, ili korigujući, ako je potrebno, već postojeće doze primenjenih antiepileptika (videti odeljak 4.5).

Kad god je moguće, antiepileptike treba propisivati kao monoterapiju, ali i ukoliko se koristi kao politerapija, preporučuje se isti režim postepenog povećanja doze (videti odeljak 4.5).

Kada se lek Tegretol dodaje već postojećoj antiepileptičnoj terapiji to treba raditi postepeno, održavajući pri tome, ili korigujući već postojeće doze drugih lekova (pogledati odeljak 4.5).

Lek Tegretol, oralna suspenzija, treba propisivati kao jedini antiepileptični lek kada god je to moguće. Ukoliko se upotrebljava u politerapiji, preporučuje se primena iste šeme povećanja doze. Kada se lek Tegretol, oralna suspenzija, dodaje postojećoj antiepileptičnoj terapiji, mora se uvoditi postepeno dok se doza ostalih antiepileptika održava ili koriguje po potrebi (videti odeljak 4.5).

Kada se lek Tegretol CR dodaje već postojećoj antiepileptičnoj terapiji to treba raditi postepeno, održavajući pri tome, ili korigujući već postojeće doze drugih lekova (pogledati odeljak 4.5).

Kombinacije lekova koje zahtevaju posebnu pažnju Istovremena upotreba karbamazepina i levetiracetama može povećati toksičnost karbamazepina. Postoje podaci da se hepatotoksičnost izoniazida povećava pri istovremenoj primeni sa karbamazepinom. Kombinovana upotreba litijuma i karbamazepina može prouzrokovati pojačanu neurotoksičnost i pri terapijskim koncentracijama litijuma u plazmi. Kombinovana primena karbamazepina sa metoklopramidom ili jakim lekovima za smirenje, npr. haloperidolom i tioridazinom, može takođe dovesti do povećane učestalosti neuroloških neželjenih dejstava. Istovremena primena karbamazepina i pojedinih diuretika (hidrohlorotiazid, furosemid) može dovesti do simptomatske hiponatremije. Karbamazepin može antagonizovati efekte nedepolarizujućih mišićnih relaksanata (npr. pankuronijum). Iz tog razloga njihovu dozu treba povećati, a pacijente pažljivo pratiti u slučaju oporavka od neuromuskularne blokade brže nego što je očekivano. Karbamazepin, kao i drugi psihoaktivni lekovi, može smanjiti toleranciju na alkohol. Iz tog razloga se pacijentu savetuje suzdržavanje od konzumiranja alkohola. Istovremena primena karbamazepina i direktnih oralnih antikoagulanasa (rivaroksaban, dabigatran, apiksaban i edoksaban) može smanjiti plazma koncentracije direktnih oralnih antikoagulanasa, što povećava rizik od tromboze. Stoga, ukoliko je istovremena terapija neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje znakova i simptoma tromboze.

Kombinacije koje zahtevaju posebnu pažnju: Istovremena primena karbamazepina i paracetamola može dovesti do smanjenja biološke raspoloživosti paracetamola/acetaminofena. Istovremena primena karbamazepina i levetiracetama može povećati toksičnost indukovanu karbamazepinom. Istovremena primena karbamazepina i izoniazida povećava hepatotoksičnost indukovanu izoniazidom. Kombinovana primena karbamazepina i litijuma ili metoklopramida, sa jedne strane, i karbamazepina i neuroleptika (haloperidol, tioridazin) sa druge strane, može dovesti do neuroloških neželjenih reakcija (sa poslednje navedenom kombinacijom čak i pri terapijskim koncentracijama u plazmi). Istovremena primena karbamazepina i nekih diuretika (hidrohlortiazid, furosemid) može dovesti do simptomatske hiponatremije. Karbamazepin može antagonizovati dejstvo nedepolarizujućih mišićnih relaksansa (npr. pankuronijum). Iz tog razloga njihovu dozu treba povećati, a pacijente treba pažljivo pratiti zbog pojave neočekivano brzog oporavka od neuromuskularne blokade. Karbamazepin, kao i drugi psihoaktivni lekovi, može smanjiti toleranciju na alkohol. Iz tog razloga se pacijentu savetuje apstinencija od konzumiranja alkohola. Istovremena primena karbamazepina sa direktno delujućim oralnim antikoagulansima (rivaroksaban, dabigatran, apiksaban i edoksaban) može dovesti do smanjenja koncentracije direktno delujućih oralnih antikoagulanasa u plazmi, što doprinosi riziku od nastanka tromboze. S tim u vezi, ako je istovremena primena neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje znakova i simptoma tromboze.

Kombinacije na koje treba posebno obratiti pažnju Istovremena upotreba karbamazepina i paracetamola može smanjiti bioraspoloživost paracetamola/acetaminofena. Istovremena upotreba karbamazepina i levetiracetama može povećati toksičnost karbamazepina. Prijavljeno je da istovremena upotreba karbamazepina i izonijazida pojačava hepatotoksičnost izonijazida. Kombinovana upotreba karbamazepina i litijuma ili metoklopramida sa jedne strane, i karbamazepina i neuroleptika (haloperidol, tioridazon) sa druge strane, može dovesti do povećanja broja neuroloških neželjenih dejstava (poslednjom kombinacijom, uprkos „terapijskim koncentracijama u plazmi”). Istovremena terapija lekom Tegretol i nekim diureticima (hidrohlortiazid, furosemid) može dovesti do simptomatske hiponatremije. Karbamazepin može antagonizovati dejstvo nedepolarizujućih mišićnih relaksanasa (npr.pankuronijum); njegovu dozu treba povećati, a pacijente treba pažljivo pratiti u slučaju bržeg oporavka od neuromuskularne blokade nego što je očekivano. Karbamazepin kao i drugi psihoaktivni lekovi, može smanjiti toleranciju na alkohol, stoga se pacijentu savetuje apstinencija. Istovremena primena karbamazepina sa direktno delujućim oralnim antikoagulantnim lekovima (rivaroksaban, dabigatran, apiksaban i edoksaban) može dovesti do smanjenja koncentracije direktno delujućih antikoagulanasa u plazmi, što dovodi do rizika od nastanka tromboza. Zbog toga, ako je istovremena primena neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje znakova i simptoma tromboze.

Kombinacije koje zahtevaju posebnu pažnju: Istovremena primena karbamazepina i paracetamola može dovesti do smanjenja biološke raspoloživosti paracetamola/acetaminofena. Istovremena primena karbamazepina i levetiracetama može povećati toksičnost indukovanu karbamazepinom. Istovremena primena karbamazepina i izoniazida povećava hepatotoksičnost indukovanu izoniazidom. Kombinovana primena karbamazepina i litijuma ili metoklopramida, sa jedne strane, i karbamazepina i neuroleptika (haloperidol, tioridazon) sa druge strane, može dovesti do neuroloških neželjenih reakcija (sa poslednje navedenom kombinacijom čak i pri terapijskim koncentracijama u plazmi). Istovremena primena karbamazepina i nekih diuretika (hidrohlortiazid, furosemid) može dovesti do simptomatske hiponatremije. Karbamazepin može antagonizovati dejstvo nedepolarizujućih mišićnih relaksanasa (npr.pankuronijum). Iz tog razloga njihovu dozu treba povećati, a pacijente pažljivo pratiti u slučaju oporavka od neuromuskularne blokade brže nego što je očekivano. Karbamazepin, kao i drugi psihoaktivni lekovi, može smanjiti toleranciju na alkohol. Iz tog razloga se pacijentu savetuje apstinencija od konzumiranja alkohola. Istovremena primena karbamazepina sa direktno delujućim oralnim antikoagulansima (rivaroksaban, dabigatran, apiksaban i edoksaban) može dovesti do smanjenja koncentracije direktno delujućih oralnih antikoagulanasa u plazmi, što doprinosi riziku od nastanka tromboze. S tim u vezi, ako je istovremena primena neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje znakova i simptoma tromboze.

Novorođenčad Da bi se sprečili poremećaji krvarenja kod novorođenčeta, preporučuje se davanje vitamina K1 majci tokom poslednjih nedelja trudnoće, kao i novorođenčetu. Zabeleženo je nekoliko slučajeva pojave epilepičnih napada kod novorođenčeta i/ili respiratorne depresije povezane sa istovremenom primenom karbamazepina i drugih antikonvulzivnih lekova kod majke. Takođe je prijavljeno nekoliko slučajeva povraćanja, dijareje i/ili smanjenog unosa hrane povezanog sa primenom karbamazepina kod majki. Ove reakcije mogu predstavljati neonatalni apstinencijalni sindrom.

Novorođenče Preporučuje se davanje vitamina K1 majci tokom poslednjih nedelja trudnoće, kao i novorođenčetu, da bi se sprečila pojava poremećaja krvarenja kod novorođenčeta. Prijavljeno je nekoliko slučajeva neonatalnih epileptičnih napada i/ili depresije disanja povezanih sa istovremenom primenom leka Tegretol i drugih antikonvulzivnih lekova kod majki. Opisano je i nekoliko slučajeva povraćanja, proliva i/ili smanjenog apetita kod neonatusa povezanog sa primenom leka Tegretol od strane majke. Ove reakcije mogu da predstavljaju neonatalni sindrom obustave (engl. neonatal withdrawal syndrome).

Novorođenčad Da bi se sprečila pojava poremećaja krvarenja kod novorođenčeta preporučuje se davanje vitamina K1 majci tokom poslednjih nedelja trudnoće, kao i novorođenčetu. Prijavljeno je nekoliko slučajeva epileptičnih napada i/ili depresije disanja kod novorođenčadi čije su majke uzimale lek Tegretol CR i druge antikonvulzivne lekove. Takođe, u par slučajeva je kod novorođenčadi primećena pojava povraćanja, dijareje i/ili poremećaja prilikom hranjenja, što je bilo povezano sa primenom karbamazepina kod majki. Ove reakcije mogu da predstavljaju neonatalni sindrom obustave (engl. neonatal withdrawal syndrome).