metoprolol i kaptopril

Dodatna terapija uz ACE inhibitore, diuretike i eventualno glikozide digitalisa kod stabilne simptomatske srčane insuficijencije: Lek je namenjen pacijentima sa stabilnom hroničnom srčanom insuficijencijom, koji su bez akutne dekompenzacije poslednjih 6 nedelja, i primaju suštinski neizmenjenu osnovnu terapiju najmanje 2 nedelje.

U slučaju hipotenzije i/ili bradikardije, može biti neophodno smanjiti primenu lekova koji se daju kao istovremena terapija ili smanjiti dozu leka Bloxazoc. Inicijalna hipotenzija ne mora nužno da znači da se doza leka Bloxazoc ne može tolerisati kod hronične terapije, ali se doza ne sme povećavati dok se stanje ne stabilizuje. Između ostalog, može biti potrebno i da se pojača kontrola funkcije bubrega.

Efekti metoprolola i drugih antihipertenzivnih lekova na krvni pritisak se obično pridodaju.

Uticaj leka Presolol rastvora za injekciju i drugih antihipertenziva na krvni pritisak je obično aditivni, pa je potreban oprez prilikom istovremene primene sa drugim antihipertenzivima ili drugim lekovima koji mogu

Uticaj metoprolola i drugih antihipertenziva na krvni pritisak je obično aditivni, pa je potreban oprez prilikom kombinovanja sa drugim antihipertenzivima ili drugim lekovima koji mogu dovesti do smanjenja krvnog pritiska, kao što su triciklični antidepresivi, barbiturati i fenotiazini.

 Efekti metoprolola i drugih antihipertenziva na vrednosti krvnog pritiska su obično aditivni, zbog toga se preporučuje oprez kako bi se izbegla pojava hipotenzije.

Istovremeno konzumiranje alkohola, antihipertenziva, hinidina ili barbiturata može da pogorša stanje pacijenta.

Terapija akutnog infarkta miokarda Kaptopril se kod pacijenata sa infarktom miokarda može istovremeno primenjivati sa acetilsalicilnom kiselinom (u kardioprotektivnim dozama), trombolitičkom terapijom, beta-blokatorima i/ili nitratima.

Terapija akutnog infarkta miokarda: Kaptopril se kod pacijenata sa infarktom miokarda može istovremeno koristiti sa acetilsalicilnom kiselinom (u kardiološkim dozama), tromboliticima, beta-blokatorima i/ili nitratima.

Hronična terapija: ukoliko terapija kaptoprilom nije započeta u prva 24 sata nakon akutnog infarkta miokarda, preporučuje se da se terapija otpočne između trećeg i šesnaestog dana nakon infarkta miokarda, kada se postignu neophodni uslovi za terapiju (stabilna hemodinamika i tretiranje rezidualne ishemije). Terapiju treba započeti u bolnici pod strogom kontrolom (posebno krvnog pritiska) sve dok se ne postigne doza od 75 mg. Početna doza mora biti mala (videti odeljak 4.4) naročito kod pacijenata koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak na početku terapije. Ukoliko nema neželjenih hemodinamskih reakcija, terapiju treba započeti dozom od 6,25 mg, zatim 12,5 mg, 3 puta dnevno tokom 2 dana, a zatim 25 mg 3 puta dnevno. Preporučena doza za efikasnu kardioprotekciju tokom dugotrajne primene je 75-150 mg dnevno, podeljeno u dve ili tri doze. U slučaju simptomatske hipotenzije, kao i kod srčane insuficijencije, doze diuretika i drugih vazodilatatora treba smanjiti u cilju postizanja doze održavanja kaptoprila. Ukoliko je neophodno, dozu kaptoprila treba korigovati u skladu sa kliničkim odgovorom pacijenta. Kaptopril se može primenjivati u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje infarkta miokarda, kao što su trombolitici, beta-blokatori i acetilsalicilna kiselina.

Dokazano je kardioprotektivno dejstvo kaptoprila bez obzira na uzrast i pol pacijenta, lokalizaciju infarkta i kombinovanu primenu sa drugim lekovima uz dokazanu efikasnost u postinfarktnom periodu (trombolitici, beta-blokatori, acetilsalicilna kiselina).

Kod pacijenata koji ne odgovore na dozu od 95 mg metoprolol-sukcinata (100 mg metoprolol-tartarata), terapiju treba kombinovati sa drugim antihipertenzivnim lekovima, po mogućnosti diureticima ili antagonistima kalcijuma iz grupe dihidropiridina, ili povećati dozu na 190 mg metoprolol-sukcinata (200 mg metoprolol-tartarata) jednom dnevno.