kapecitabin i piridoksin

Sindrom šaka-stopalo: (poznat i kao reakcija šaka-stopalo ili palmarno-plantarna eritrodizestezija ili hemioterapijski izazvan akralni eritem). Sindrom šaka-stopalo gradusa 1 definiše se kao utrnulost, dizestezija/parestezija, peckanje, bezbolni otok ili eritem šaka i/ili stopala i/ili neprijatnost koja ne utiče na aktivnosti pacijenta u njegovom svakodnevnom životu. Sindrom šaka-stopalo gradusa 2 definiše se kao bolni otok ili eritem šaka i/ili stopala i/ili neprijatnost koja utiče na aktivnosti pacijenta u njegovom svakodnevnom životu. Sindrom šaka-stopalo gradusa 3 odlikuje se pojavom vlažnih deskvamacija, ulceracija, pojavom plikova i jake boli u šakama i/ili stopalima i/ili težom neprijatnošću koja pacijenta onemogućava da obavlja aktivnosti u njegovom svakodnevnom životu. Uporan ili težak sindrom šaka-stopalo (gradusa 2 i većeg), može da dovede do gubitka vidljivosti otiska prsta, što može da utiče na mogućnost identifikacije pacijenta. Ako dođe do pojave sindroma šaka-stopalo gradusa 2 ili 3, terapija kapecitabinom mora biti prekinuta dok se tegobe ne otklone ili dok ne dođe do smanjenja intenziteta do gradusa 1. Kada se pojavi sindrom šaka-stopalo gradusa 3, naredne doze kapecitabina treba smanjiti. Kada se kapecitabin i cisplatin primenjuju u kombinaciji, primena vitamina B6 (piridoksin) se ne savetuje za simptomatsku ili sekundarnu profilaktičku terapiju sindroma šaka-stopalo zbog objavljenih izveštaja da to može da smanji efikasnost cisplatina. Postoje podaci da je deksapantenol efikasan u profilaksi sindroma šaka-stopalo kod pacijenata lečenih kapecitabinom.

Sindrom šaka-stopalo Sindrom šaka-stopalo (poznat i kao kožna reakcija šaka/stopalo ili palmarno-plantarna eritrodisestezija ili akralni eritem izazvan hemioterapijom). Sindrom šaka-stopalo gradusa 1 se definiše kao utrnulost, disestezija/parestezija, peckanje, bezbolni otok ili eritem šaka i/ili stopala i/ili neprijatnost koja ne ometa normalne aktivnosti pacijenta. Sindrom šaka-stopalo gradusa 2 je bolan eritem i oticanje šaka i/ili stopala i/ili neprijatnost koja utiče na aktivnosti u svakodnevnom životu pacijenta. Sindrom šaka-stopalo gradusa 3 je vlažna deskvamacija, ulceracija, pojava plikova i ozbiljan bol u šakama i/ili stopalima i/ili ozbiljna neprijatnost koja dovodi do toga da pacijent ne može da radi ili obavlja svakodnevne aktivnosti. Perzistentni ili teški sindrom šaka-stopalo (gradus 2 i više) može na kraju dovesti do gubitka otisaka prstiju koji bi mogao uticati na identifikaciju pacijenta. Ako dođe do pojave sindroma šakastopalo 2. ili 3. gradusa, treba prekinuti primenu kapecitabina dok se ne povuku simptomi ili dok se po intenzitetu ne smanje na gradus1. Nakon pojave sindroma šaka-stopalo 3. gradusa, naredne doze leka Ecansya treba smanjiti. Kada se kapecitabin i cisplatin koriste u kombinaciji, ne savetuje se primena vitamina B6 (piridoksina) u simptomatskoj ili sekundarnoj profilaktičkoj terapiji sindroma šaka-stopalo zbog objavljenih izveštaja da to može da smanji efikasnost cisplatina. Postoje dokazi da je dekspantenol efikasan za profilaksu šaka-stopalo sindroma kod pacijenata lečenih kapecitabinom.

sindrom šaka-stopalo (kožna reakcija šaka-stopalo, palmarno-plantarna eritrodizestezija). Većina neželjenih reakcija je reverzibilna i ne zahteva trajni prekid terapije, iako može biti potrebno izostaviti ili smanjiti doze. Dijareja. Pacijente sa teškom dijarejom treba pažljivo pratiti i davati im nadoknadu tečnosti i elektrolita ako postanu dehidrirani. Može se koristiti standardna terapija protiv dijareje (npr. loperamid). Dijareja gradusa 2 prema NCIC CTC klasifikaciji definiše se kao povećanje broja stolica na 4 do 6 dnevno ili pojava noćnih stolica, a dijareja gradusa 3 kao povećanje broja stolica na 7 do 9 stolica dnevno ili inkontinencija i malapsorpcija. Dijareja gradusa 4 je povećanje broja stolica na ≥10 stolica dnevno ili pojava izrazito krvave dijareje ili potreba za parenteralnom nadoknadom tečnosti. Dozu treba smanjivati po potrebi (videti odeljak 4.2). Dehidratacija. Dehidrataciju treba sprečiti ili korigovati čim se pojavi. Pacijenti sa anoreksijom, astenijom, mučninom, povraćanjem ili dijarejom mogu brzo da postanu dehidrirani. Dehidratacija može izazvati akutnu bubrežnu insuficijenciju, posebno kod pacijenta koji su od ranije imali kompromitovanu funkciju bubrega, ili kada se kapecitabin primenjuje istovremeno sa nefrotoksičnim lekovima. Akutna bubrežna insuficijencija kao posledica dehidratacije može biti potencijalno smrtonosna. Ako dođe do dehidratacije gradusa 2 (ili većeg) terapiju kapecitabinom treba odmah prekinuti i korigovati dehidrataciju. Terapija se ne sme ponovo započinjati dok se pacijent ne rehidrira i dok se svi uzročnici ne koriguju ili stave pod kontrolu. Ako je potrebno, dozu treba prilagoditi zavisno od nastalog neželjenog događaja (videti odeljak 4.2). Sindrom šaka-stopalo (engl. hand-foot syndrome, HFS) je poznat i kao kožna reakcija šaka-stopalo ili palmarno-plantarna eritrodizestezija ili akralni eritem izazvan hemioterapijom). Sindrom šaka-stopalo gradusa 1 definiše se kao utrnulost, dizestezija/parestezija, peckanje, bezbolni otok ili eritem šaka i/ili stopala i/ili nelagodnost koja ne ometa pacijenta u svakodnevnim aktivnostima. Sindrom šaka-stopalo gradusa 2 se ispoljava kao bolni otok ili eritem šaka i/ili stopala i/ili nelagodnost koja utiče na svakodnevne aktivnosti pacijenta. Sindrom šaka-stopalo gradusa 3 se ispoljava kao vlažna deskvamacija, pojava ulceracija, plikova i jakog bola u šakama i/ili stopalima i/ili teška nelagodnost koja pacijenta onemogućava da radi ili obavlja svakodnevne aktivnosti. Uporan ili težak sindrom šaka-stopalo (gradusa 2 i većeg) može na kraju da dovede do gubitka otisaka prstiju što bi moglo uticati na identifikaciju pacijenta. Ako se javi sindrom šakastopalo gradusa 2 ili 3, primena kapecitabina se mora prekinuti dok se događaj ne povuče ili dok se njegov intenzitet ne smanji na gradus 1. Ako se nakon pojave sindroma šaka-stopalo gradusa 3 nastavi lečenje kapecitabinom, naredne doze treba smanjiti. Kada se kapecitabin i cisplatin primenjuju u kombinaciji, uzimanje vitamina B6 (piridoksin) se ne savetuje za simptomatsko lečenje ili sekundarnu profilaksu sindroma šaka-stopalo zbog objavljenih izveštaja da se tako može smanjiti efikasnost cisplatina. Postoje dokazi o tome da je deksapantenol efikasan za profilaksu sindroma šaka-stopalo kod pacijenata koji se leče kapecitabinom.

Sindrom šaka-stopalo Sindrom šaka-stopalo je poznat i kao kožna reakcija šaka-stopalo ili palmarno-plantarna eritrodizestezija ili hemioterapijski izazvan akralni eritem. Sidrom šaka-stopalo gradusa 1 definiše se kao utrnulost, dizestezija/parestezija, peckanje, bezbolni otok ili eritem šaka i/ili stopala i/ili neprijatnost koja ne utiče na uobičajene (normalne) aktivnosti pacijenta. Sindrom šaka-stopalo gradusa 2 definiše se kao bolni eritem i oticanje šaka i/ili stopala i/ili neprijatnost koja utiče na aktivnosti pacijenta u njegovom svakodnevnom životu. Sidrom šaka-stopalo gradusa 3 karakterišu vlažna deskvamacija, ulceracija, pojava plikova i jak bol u šakama i/ili stopalima i/ili teška neprijatnost koja pacijenta onemogućava da radi ili obavlja aktivnosti u njegovom svakodnevnom životu. Perzistentan ili težak sindrom šaka-stopalo (gradusa 2 i većeg) može eventualno dovesti do gubitka otisaka prstiju što može imati uticaja na identifikaciju pacijenta. Ako dođe do pojave sindroma šaka-stopalo gradusa 2 ili 3, treba privremeno obustaviti davanje kapecitabina dok se sindrom ne povuče ili ne smanji do intenziteta gradusa 1. Kada se pojavi sindrom šaka-stopalo gradusa 3, naredne doze kapecitabina treba smanjiti. Kada se koriste kapecitabin i cisplatin u kombinaciji, upotreba vitamina B6 (piridoksin) se ne preporučuje za simptomatsku ili sekundarnu profilaktičku terapiju sindroma šaka-stopalo zbog objavljenih izveštaja da to može smanjiti efikasnost cisplatina. Pojedini dokazi ukazuju da je dekspantenol efektivan u profilaksi sindroma šakastopalo kod pacijenata lečenih kapecitabinom.

Sindrom šaka-stopalo (poznat i kao reakcija šaka-stopalo ili palmarno-plantarna eritrodizestezija ili hemioterapijski izazvan akralni eritem). Sindrom šaka-stopalo stepena 1 definiše se kao utrnulost, dizestezija/parestezija, peckanje, bezbolni otok ili eritem šaka i/ili stopala i/ili neprijatnost koja ne utiče na aktivnosti pacijenta u njegovom svakodnevnom životu. Sindrom šaka-stopalo stepena 2 definiše se kao bolni otok ili eritem šaka i/ili stopala i/ili neprijatnost koja utiče na aktivnosti pacijenta u njegovom svakodnevnom životu. Sindrom šaka-stopalo stepena 3 odlikuje se pojavom vlažnih deskvamacija, ulceracija, pojavom plikova i jakog bola u šakama i/ili stopalima i/ili težom neprijatnošću koja pacijenta onemogućava da obavlja aktivnosti u njegovom svakodnevnom životu. Uporan ili težak sindrom šaka-stopalo (stepena 2 i većeg), može da dovede do gubitka vidljivosti otiska prsta, što može da utiče na mogućnost identifikacije pacijenta. Ako dođe do pojave sindroma šaka-stopalo stepena 2 ili 3, terapija kapecitabinom mora biti prekinuta dok se tegobe ne otklone ili dok ne dođe do smanjenja intenziteta do stepena 1. Kada se pojavi sindrom šaka-stopalo stepena 3, naredne doze kapecitabina treba smanjiti. Kada se kapecitabin i cisplatin primenjuju u kombinaciji, primena vitamina B6 (piridoksin) se ne savetuje za simptomatsku ili sekundarnu profilaktičku terapiju sindroma šaka-stopalo zbog objavljenih izveštaja da to može da smanji efikasnost cisplatina. Postoje podaci da je deksapantenol efikasan u profilaksi sindroma šaka-stopalo kod pacijenata lečenih kapecitabinom.