metotreksat i kapecitabin

Hematotoksični lekovi Hematotoksični lekovi ne smeju se uzimati tokom lečenja metotreksatom.

Hematotoksični lekovi Hematotoksični lekovi ne smeju se uzimati tokom lečenja metotreksatom. Ako se istovremena primena ne može izbeći, pacijente treba pažljivo pratiti zbog znakova i simptoma hematotoksičnosti, uključujući pažljivo praćenje krvne slike i trombocita (videti odeljak 4.4).

Drugi citotoksični lekovi Metotreksat se često koristi u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima.

Alkohol, hepatotoksični lekovi, hematotoksični lekovi Verovatnoća da metotreksat ima hepatotoksično dejstvo povećana je pri redovnom unosu alkohola i pri istovremenoj primeni hepatotoksičnih lekova (videti odeljak 4.4).

Dehidracija: Dehidraciju treba sprečiti ili korigovati na samom početku. Pacijenti sa anoreksijom, astenijom, mučninom, povraćanjem ili dijarejom lako mogu da dehidriraju. Dehidracija može dovesti do akutne bubrežne insuficijencije, posebno kod pacijenta koji su od ranije imali kompromitovanu bubrežnu funkciju ili kada se kapecitabin primenjuje istovremeno sa lekovima za koje se zna da su nefrotoksični. Akutna bubrežna insuficijencija, zbog sekundarne dehidracije može biti sa smrtnim ishodom. Ako dođe do dehidracije gradusa 2 (ili teže), terapiju kapecitabinom treba odmah prekinuti i korigovati dehidraciju. Terapija se ne sme ponovo započinjati dok se pacijent ne rehidrira i svi uzročnici dehidracije koriguju ili stave pod kontrolu. Ukoliko je potrebno, dozu treba prilagoditi nastaloj neželjenoj reakciji kako je navedeno (videti odeljak 4.2).

Dehidratacija. Dehidrataciju treba sprečiti ili korigovati na početku. Pacijenti sa anoreksijom, astenijom, mučninom, povraćanjem ili dijarejom mogu lako da dehidriraju. Dehidratacija može dovesti do akutne bubrežne insuficijencije, posebno kod pacijenta sa preegzistirajućim poremećajem bubrežne funkcije, ili kada se lek kapecitabin daje istovremeno sa nefrotoksičnim lekovima. Akutna bubrežna insuficijencija, zbog sekundarne dehidratacije može biti fatalna. Ako se javi dehidratacija gradusa 2 (ili višeg), terapiju kapecitabinom treba odmah prekinuti, a dehidrataciju korigovati. Terapija se ne sme ponovo započeti dok se pacijent ne rehidrira i dok se svi uzročnici ne koriguju ili stave pod kontrolu. Ukoliko je potrebno, dozu treba prilagoditi nastaloj neželjenoj reakciji kako je navedeno (videti odeljak 4.2).

Dehidratacija. Dehidrataciju treba sprečiti ili korigovati čim se pojavi. Pacijenti sa anoreksijom, astenijom, mučninom, povraćanjem ili dijarejom mogu brzo da postanu dehidrirani. Dehidratacija može izazvati akutnu bubrežnu insuficijenciju, posebno kod pacijenta koji su od ranije imali kompromitovanu funkciju bubrega, ili kada se kapecitabin primenjuje istovremeno sa nefrotoksičnim lekovima. Akutna bubrežna insuficijencija kao posledica dehidratacije može biti potencijalno smrtonosna. Ako dođe do dehidratacije gradusa 2 (ili većeg) terapiju kapecitabinom treba odmah prekinuti i korigovati dehidrataciju. Terapija se ne sme ponovo započinjati dok se pacijent ne rehidrira i dok se svi uzročnici ne koriguju ili stave pod kontrolu. Ako je potrebno, dozu treba prilagoditi zavisno od nastalog neželjenog događaja (videti odeljak 4.2).

Dehidratacija Dehidrataciju treba sprečiti ili korigovati na samom početku. Pacijenti sa anoreksijom, astenijom, mučninom, povraćanjem ili dijarejom lako mogu da dehidriraju. Dehidratacija može dovesti do akutne bubrežne insuficijencije, posebno kod pacijenta sa već ugroženom bubrežnom funkcijom, ili kada se kapecitabin daje istovremeno sa poznatim nefrotoksičnim lekovima. Akutna bubrežna insuficijencija, kao posledica dehidratacije može biti potencijalno fatalna. Ako dođe do dehidratacije gradusa 2 (ili još teže) terapiju kapecitabinom treba odmah privremeno prekinuti i lečiti dehidrataciju. Terapija se ne sme ponovo započinjati dok se pacijent ne rehidrira i svi precipitirajući uzroci koriguju ili kontrolišu. Primenjene izmene doze treba da budu po potrebi one koje se primenjuju kod precipitirajućih neželjenih događaja (videti odeljak 4.2).

Dehidracija. Dehidraciju treba sprečiti ili korigovati na samom početku. Pacijenti sa anoreksijom, astenijom, mučninom, povraćanjem ili dijarejom lako mogu da dehidriraju. Dehidratacija može dovesti do akutne bubrežne insuficijencije, posebno kod pacijenta koji su od ranije imali kompromitovanu bubrežnu funkciju, ili kada se kapecitabin primenjuje istovremeno sa lekovima za koje je poznato da su nefrotoksični. Akutna bubrežna insuficijencija, kao posledica dehidratacije može biti sa smrtnim ishodom. Ako dođe do dehidracije stepena 2 (ili teže) terapiju kapecitabinom treba odmah prekinuti i korigovati dehidraciju. Terapija se ne sme ponovo započinjati dok se pacijent ne rehidrira i svi uzročnici dehidratacije koriguju ili stave pod kontrolu. Ukoliko je potrebno, dozu treba prilagoditi nastaloj neželjenoj reakciji kako je navedeno (videti odeljak 4.2).