kalijum-hlorid i meloksikam

Istovremena primena sa sledećim lekovima može izazvati hiperkalemiju: - ACE inhibitori, - nesteroidni antiinflamatorni lekovi, - ciklosporin, - beta-blokatori, - heparin, - digoksin

Neophodan je poseban oprez ukoliko se lek koristi istovremeno sa lekovima koji potencijalno povećavaju koncentraciju kalijuma, kao što su ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), beta-blokatori, heparin, digoksin i ciklosporin (videti odeljak 4.5). U toku dugotrajne suplementacije preporučuje se periodičnio određivanje koncentracije kalijuma u serumu, naročito ukoliko postoji povećani rizik od hiperkalemije (npr. oštećena funkcija bubrega ili oboljenje srca (videti odeljak 4.5).

Rizik povezan sa hiperkalemijom Pojedini lekovi ili terapijske grupe lekova mogu da dovedu do hiperkalemije: soli kalijuma, diuretici koji štede kalijum, inhibitori angiotenzinkonvertujućeg enzima (ACE inhibitori), antagonisti angiotenzin-II receptora, nesteroidni antinflamatorni lekovi, heparin (male molekulske mase ili nefrakcionisani), ciklosporin, takrolimus i trimetoprim. Nastanak hiperkalemije može zavisiti od toga da li postoje i neki drugi dodatni faktori rizika. Ovaj rizik se povećava kada se prethodno pomenuti lekovi koriste istovremeno sa meloksikamom.

Hiperkalemija Hiperkalemija može biti izraženija kod dijabetesa ili istovremene terapije lekom za koji se zna da povećava kalemiju (videti odeljak 4.5). U tim slučajevima treba redovno pratiti koncentraciju kalijuma.

Rizici povezani sa hiperkalemijom Pojedini lekovi ili terapijske grupe lekova mogu da dovedu do hiperkalemije: soli kalijuma, diuretici koji štede kalijum, inhibitori angiotenzinkonvertujućeg enzima (ACE inhibitori), antagonisti angiotenzin-II receptora, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, heparin (male molekulske mase ili nefrakcionisani), ciklosporin, takrolimus i trimetoprim. Nastanak hiperkalemije može zavisiti od toga da li postoje i neki drugi dodatni faktori rizika. Ovaj rizik se povećava kada se gore pomenuti lekovi koriste istovremeno sa meloksikamom.

Hiperkalemija Hiperkalemija može biti izraženija kod pacijenata sa dijabetesom ili pri istovremenoj terapiji lekom za koji se zna da povećava koncentaciju kalijuma (videti odeljak 4.5). U tim slučajevima treba redovno pratiti koncentraciju kalijuma.

Rizici povezani sa hiperkalemijom Pojedini lekovi ili terapijske grupe lekova mogu da dovedu do hiperkalemije: soli kalijuma, diuretici koji štede kalijum, inhibitori angiotenzinkonvertujućeg enzima (ACE inhibitori), antagonisti angiotenzin-II receptora, nesteroidni antinflamatorni lekovi, heparin (male molekulske mase ili nefrakcionisani), ciklosporin, takrolimus i trimetoprim. Nastanak hiperkalemije može zavisiti od toga da li postoje i neki drugi dodatni faktori rizika. Ovaj rizik se povećava kada se gore pomenuti lekovi koriste istovremeno sa meloksikamom.

Hiperkalemija Hiperkalemija može biti izraženija kod dijabetesa ili pri istovremenoj terapiji lekom za koji se zna da povećava koncentraciju kalijuma (videti odeljak 4.5). U tim slučajevima treba redovno pratiti koncentraciju kalijuma.

● Lekovi koji smanjuju izlučivanje kalijuma To uključuje: - diuretike koji štede kalijum (npr. triamteren, amilorid, spironolakton), - antagoniste AT1-receptora, - ACE inhibitore, - takrolimus, - ciklosporin, - nesteroidne antiinflamatorne lekove, - periferne analgetike, - heparin. Teška hiperkalemija, negativno utiče na srčani ritam i može se javiti kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno sa kalijum-hloridom.

Kalijum hlorid 7,45% B. Braun treba primenjivati sa oprezom u slučaju: ● srčanih oboljenja, ● poremećaja povezanih sa retencijom kalijuma, kao što je oštećenje bubrežne funkcije, Addison-ova bolest, anemija srpastih ćelija. Za terapiju pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i pacijenata na dijalizi obavezno je dobiti mišljenje nefrologa. ● istovremenog lečenja sa diureticima koji štede kalijum, antagonistima AT1-receptora, ACE inhibitorima ili potencijalno nefrotoksičnim lekovima (nesteroidni antiinflamatorni lekovi itd.), videti i odeljak 4.5.

Lek Kalium chlorid Fresenius treba primenjivati sa oprezom kod: - pacijenata sa srčanim oboljenjima (posebno kod pacijenata koji primaju glikozide digitalisa) - predispozicije za hiperkalemiju (npr. insuficijencija bubrega i nadbubrežne žlezde, akutna dehidratacija, veliki gubitak tkiva, kao što su teške opekotine) - istovremenog lečenja sa diureticima koji štede kalijum, antagonistima aldosterona, ACE inhibitorima ili potencijalno nefrotoksičnim lekovima (nesteroidni antiinflamatorni lekovi itd.), kao i bilo kojim drugim lekovima koji sadrže kalijum.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi i drugi analgetici, beta-blokatori i heparin takođe mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu.