kalijum-hlorid i ketoprofen

Istovremena primena sa sledećim lekovima može izazvati hiperkalemiju: - ACE inhibitori, - nesteroidni antiinflamatorni lekovi, - ciklosporin, - beta-blokatori, - heparin, - digoksin

Neophodan je poseban oprez ukoliko se lek koristi istovremeno sa lekovima koji potencijalno povećavaju koncentraciju kalijuma, kao što su ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), beta-blokatori, heparin, digoksin i ciklosporin (videti odeljak 4.5). U toku dugotrajne suplementacije preporučuje se periodičnio određivanje koncentracije kalijuma u serumu, naročito ukoliko postoji povećani rizik od hiperkalemije (npr. oštećena funkcija bubrega ili oboljenje srca (videti odeljak 4.5).

Ostali lekovi za hiperkalemiju Rizik od povećanja hiperkalemije, potencijalno sa smrtnim ishodom. 

Kombinacije koje treba razmotriti 

Rizik povezan sa hiperkalemijom: Neki lekovi ili terapijske grupe lekova mogu dovesti do hiperkalemije: soli kalijuma, diuretici koji štede kalijum, inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima, blokatori receptora angiontezina II, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, heparini (nisko molekularni ili nefrakcionisani), imunosupresivi kao što su ciklosporin ili takrolimus, trimetoprim. Rizik od hiperkalemije je povećan pri kombinovanoj primeni ovih lekova. Taj rizik je osobito važan kod diuretika koji štede kalijum, posebno kada su kombinovani međusobno ili sa kalijumovim solima, dok istovremena primena nekog ACE inhibitora sa nekim NSAIL, na primer, predstavlja manji rizik od trenutka kada se primene preporučene mere opreza. Da bi se prepoznali rizici i nivoi posebnih ograničenja za lekove koji mogu dovesti do hiperkalemije, treba pogledati interakcije svojstvene svakoj supstanci. Ipak, neke supstance, kao trimetoprim, nisu predmet posebnih interakcija u pogledu tog rizika. One, ipak, mogu da deluju kao faktori koji podstiču rizik kada se kombinuju sa drugim lekovima, kao što su prethodno navedeni.

Hiperkalemija, uzrokovana dijabetesom ili istovremenom primenom diuretika koji štede kalijum (videti odeljak 4.5). U ovim slučajevima potrebno je redovno meriti koncentraciju kalijuma u serumu.

Lekovi ili grupe lekova koje mogu doprineti hiperkalemiji: neki lekovi ili grupe lekova mogu doprineti hiperkalemiji, npr. kalijumove soli, diuretici koji štede kalijum, ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II, NSAIL, heparini (niske molekulske mase ili nefrakcionisani), ciklosporin, takrolimus i trimetoprim. Pojava hiperkalemije može zavisiti o prisutnosti dodatnih faktora. Rizik je veći ako se navedeni lekovi primenjuju istovremeno. -

Istovremena primena koja zahteva oprez: -

Može doći do hiperkalemije, posebno kod pacijenata s postojećim dijabetesom, oštećenjem bubrega i/ili istovremenim lečenjem lekovima koji izazivaju hiperkalemiju (videti odeljak 4.5). U ovim slučajevima je potrebno pratiti koncentraciju kalijuma.

Lekovi i terapeutske grupe lekova koje mogu dovesti do pojave hiperkalemije (tj. kalijumove soli, diuretici koje štede kalijum, ACE inhibitori i antagonisti angiotenzina II, NSAIL, heparini (male molekulske mase ili nefrakcionisani), ciklosporin, takrolimus i trimetoprim). Rizik od hiperkalemije može se povećati kada se prethodno navedeni lekovi primenjuju istovremeno. ACE inhibitori i antagonisti angiotenzina II

Može doći do pojave hiperkalemije, naročito kod pacijenata sa dijbetesom, insuficijencijom bubrega i/ili pri istovremenoj terapiji lekovima koji dovode do hiperkalemije (videti doeljak 4.5.). U ovim slučajevima potrebno je pratiti koncentraciju kalijuma.

● Lekovi koji smanjuju izlučivanje kalijuma To uključuje: - diuretike koji štede kalijum (npr. triamteren, amilorid, spironolakton), - antagoniste AT1-receptora, - ACE inhibitore, - takrolimus, - ciklosporin, - nesteroidne antiinflamatorne lekove, - periferne analgetike, - heparin. Teška hiperkalemija, negativno utiče na srčani ritam i može se javiti kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno sa kalijum-hloridom.