itrakonazol i karbamazepin

Karbamazepin Iako nije direktno proučavan, itrakonazol Ne preporučuje se verovatno povećava koncentraciju karbamazepina.

"Ne preporučuje se” : Preporučuje se da upotrebu leka treba izbegavati u toku terapije itrakonazolom i do dve nedelje posle prestanka terapije sa itrakonazolom, osim ako korist prevazilazi potencijalno veći rizik od pojave neželjenih efekata. Ako se istovremena primena ne može izbeći, preporučuje se kliničko praćenje znaka i simptoma povećanog ili produženog terapeutskog efekta ili neželjenih efekta ovih lekova i, po potrebi, smanjiti dozu ili prekinuti terapiju. Kada je potrebno, preporučuje se određivanje koncentracije ovih lekova u plazmi. •

Karbamazepin, Fenobarbiton Iako nisu direktno proučavani, ovi lekovi Ne preporučuje se verovatno smanjuju koncentraciju itrakonazola.

Efekat karbamazepina na koncentracije u plazmi lekova koji se istovremeno koriste Karbamazepin može smanjiti koncentraciju u plazmi, smanjiti ili čak poništiti dejstvo pojedinih lekova. U skladu sa kliničkim odgovorom može biti potrebno podešavanje doze sledećih lekova: Analgetici, antiinflamatorni lekovi: buprenorfin, metadon, paracetamol (dugotrajna primena karbamazepina i paracetamola (acetaminofen) može prouzrokovati hepatotoksičnost), tramadol. Antibiotici: doksiciklin, rifabutin. Antikoagulantni lekovi: oralni antikoagulansi (npr. varfarin, acenokumarol, rivaroksaban, dabigatran, apiksaban i edoksaban). Antidepresivi: bupropion, citalopram, mianserin, sertralin, trazodon, triciklični antidepresivi (npr. imipramin, amitriptilin, nortriptilin, klomipramin). Antiemetici: aprepitant. Antiepileptici: klobazam, klonazepam, etosuksimid, lamotrigin, eslikarbazepin, okskarbazepin, primidon, tiagabin, topiramat, valproinska kiselina, zonisamid. Kako bi se izbegla intoksikacija fenitoinom i subterapijske koncentracije karbamazepina, preporučuje se podešavanje koncentracije fenitoina u plazmi na 13 mikrograma/mL pre uključivanja karbamazepina u terapiju. Retko su prijavljeni slučajevi povišenih koncentracija mefenitoina u plazmi. Antimikotici: itrakonazol, vorikonazol. Pacijentima koji su na terapiji vorikonazolom ili itrakonazolom, mogu se preporučiti alternativni antikonvulzivi. Antihelmintici: albendazol. Antineoplastici: imatinib, ciklofosfamid, lapatinib, temsirolimus. Antipsihotici: klozapin, haloperidol i bromperidol, olanzapin, kvetiapin, risperidon, aripiprazol, paliperidon. Antiviralni lekovi: inhibitori proteaze za lečenje HIV-a (npr. indinavir, ritonavir, sakvinavir). Anksiolitici: alprazolam. Bronhodilatatori ili antiastmatici: teofilin. Kontraceptivni lekovi: hormonski kontraceptivi (razmotriti primenu drugih kontraceptivnih metoda). Kardiovaskularni lekovi: blokatori kalcijumskih kanala (iz grupe dihidropiridina) npr. felodipin, digoksin, simvastatin, atorvastatin, lovastatin, cerivastatin, ivabradin. Kortikosteroidi: kortikosteroidi (npr. prednizolon, deksametazon). Lekovi koji se koriste kod erektilne disfunkcije: tadalafil. Imunosupresivi: ciklosporin, everolimus, takrolimus, sirolimus. Lekovi za lečenje poremećaja tiroidne žlezde: levotiroksin. Druge interakcije lekova: lekovi koji sadrže estrogene i/ili progesteron.

Karbamazepin može smanjiti koncentraciju u plazmi, umanjiti ili čak poništiti dejstvo pojedinih lekova. U skladu sa kliničkim odgovorom može biti potrebno prilagođavanje doze sledećih lekova: Analgetici, antiinflamatorni lekovi: buprenorfin, metadon, paracetamol (dugotrajna primena karbamazepina i paracetamola (acetaminofena) može biti povezana sa hepatotoksičnošću), fenazon (antipirin), tramadol; Antibiotici: doksiciklin, rifabutin; Antikoagulansi: oralni antikoagulansi (npr. varfarin, fenprokumon, dikumarol, acenokumarol, rivaroksaban, dabigatran, apiksaban, edoksaban); Antidepresivi: bupropion, citalopram, mianserin, nefazodon, sertralin, trazodon, triciklični antidepresivi (npr. imipramin, aminotriptilin, nortriptilin, klomipramin); Antiemetici: aprepitant; Antiepileptici: klobazam, klonazepam, etosuksimid, felbamat, lamotrigin, eslikarbazepin, okskarbazepin, primidon, tiagabin, topiramat, valproinska kiselina, zonisamid. Da bi se izbegla intoksikacija fenitoinom i subterapijske koncentracije karbamazepina, preporučuje se prilagođavanje koncentracije fenitoina u plazmi na 13 mikrograma/mL pre uključivanja karbamazepina u terapiju. Retko su prijavljeni slučajevi povećanih koncentracija mefenitoina u plazmi. Antimikotici: itrakonazol, vorikonazol. Pacijentima koji su na terapiji vorikonazolom ili itrakonazolom, mogu se preporučiti alternativni antikonvulzivi. Anthelmintici: prazikvantel, albendazol; Antineoplastici: imatinib, ciklofosfamid, lapatinib, temsirolimus; Antipsihotici: klozapin, haloperidol i bromperidol, olanzapin, kvetiapin, risperidon, ziprasidon, aripiprazol, paliperidon; Antivirotici: inhibitori proteaze za terapiju infekcije izazvane HIV-om (npr. indinavir, ritonavir, sakvinavir); Anksiolitici: alprazolam, midazolam; Bronhodilatatori ili antiastmatici: teofilin; Kontraceptivi: hormonski kontraceptivi (razmotriti primenu drugih kontraceptivnih metoda); Kardiovaskularni lekovi: digoksin, blokatori kalcijumskih kanala (iz grupe dihidropiridina) npr. felodipin, zatim simvastatin, atorvastatin, lovastatin, cerivastatin, ivabradin; Kortikosteroidi: kortikosteroidi (npr. prednizolon, deksametazon); Lekovi za terapiju erektilne disfunkcije: tadalafil; Imunosupresivi: ciklosporin, everolimus, takrolimus, sirolimus; Lekovi za terapiju poremećaja tireoidne žlezde: levotiroksin; Ostale interakcije lekova: lekovi koji sadrže estrogene i/ili progesterone (gestrinon, tibolon, toremifen). Zapaženo je da koncentracije fenitoina u plazmi mogu biti i povećane i smanjene u prisustvu karbamazepina, a u retkim slučajevima je prijavljena povećana koncentracija mefenitoina u plazmi.

Karbamazepin može da snizi koncentracije lekova u plazmi, umanji ili čak da poništi njihovu aktivnost. Kod sledećih lekova možda će biti potrebno podešavanje doze, prema kliničkim potrebama: Analgetici, antiinflamatorni lekovi: buprenorfin, metadon, paracetamol (dugotrajna primena karbamazepina i paracetamola (acetaminofen) može biti udružena sa hepatotoksičnošću), fenazon (antipirin), tramadol. Antibiotici: doksiciklin, rifabutin. Antikoagulansi: oralni antikoagulansi (npr. varfarin, feoprokumon, dikumarol, acenokumarol, rivaroksaban, dabigatran, apiksaban i edoksaban). Antidepresivi: bupropion, citalopram, mianserin, nefazodon, sertralin, trazodon, triciklični antidepresivi (npr. imipramin, amitriptilin, nortriptilin, klomipramin). Antiemetici: aprepitant. Antiepileptici: klobazam, klonazepam, etosuksimid, felbamat, lamotrigin, eslikarabazepin, okskarbazepin, primidon, tiagabin, topiramat, valproinska kiselina, zonisamid. Kako bi se izbegla intoksikacija fenitoinom i subterapijske koncentracije karbamazepina, preporučuje se da se koncentracija fenitoina u plazmi prilagodi na 13 mikrograma/mL pre uvođenja karbamazepina u terapiju. Prijavljeni su retki slučajevi povećanja koncentracije mefenitoina u plazmi. Antigljivični lekovi: itrakonazol, vorikonazol. Preporučuju se drugi antikonvulzivi kod pacijenata na terapiji vorikozanolom ili itrakozanolom. Antihelmintici: prazikvantel, albendazol. Antineoplastici: imatinib, ciklofosfamid, lapatinib, temsirolimus. Antipsihotici: klozapin, haloperidol i bromperidol, olanzapin, kvetiapin, risperidon, ziprasidon, aripiprazol, paliperidon. Antivirotici: inhibitori proteaza za terapiju HIV-a (npr. indinavir, ritonavir, sakvinavir). Anksiolitici: alprazolam, midazolam. Bronhodilatatori ili lekovi u terapiji astme: teofilin. Kontraceptivi: hormonski kontraceptivi (uzeti u obzir alternativne metode kontracepcije). Kardiovaskularni lekovi: digoksin, blokatori kalcijumskih kanala (grupa dihidropiridina) npr. felodipin, simvastatin, atorvastatin, lovastatin, cerivastatin, ivabradin. Kortikosteroidi: kortikosteroidi (npr. prednizolon, deksametazon). Lekovi kod erektilne disfunkcije: tadalafil. Imunosupresivi: ciklosporin, everolimus, takrolimus, sirolimus. Tireoidni lekovi: levotiroksin. Druge interakcije lekova: lekovi koji sadrže estrogene i/ili progesterone (gestrinon, tribolon, toremifen). Prijavljeni su slučajevi povećanja i smanjenja koncentracija fenitoina u plazmi dejstvom karbamazepina, a mnogo ređe je prijavljeno povećanje koncentracije mefenitoina u plazmi dejstvom karbamazepina.

Karbamazepin može smanjiti koncentraciju u plazmi, umanjiti ili čak poništiti dejstvo pojedinih lekova. U skladu sa kliničkim odgovorom može biti potrebno prilagođavanje doze sledećih lekova: Analgetici, antiinflamatorni lekovi: buprenorfin, metadon, paracetamol (dugotrajna primena karbamazepina i paracetamola (acetaminofena) može biti povezana sa hepatotoksičnošću), fenazon (antipirin), tramadol. Antibiotici: doksiciklin, rifabutin. Antikoagulansi: oralni antikoagulansi (npr. varfarin, feoprokumon, dikumarol, acenokumarol, rivaroksaban, dabigatran, apiksaban i edoksaban). Antidepresivi: bupropion, citalopram, mianserin, nefazodon, sertralin, trazodon, triciklični antidepresivi (npr. imipramin, amitriptilin, nortriptilin, klomipramin). Antiemetici: aprepitant. Antiepileptici: klobazam, klonazepam, etosuksimid, felbamat, lamotrigin, eslikarabazepin, okskarbazepin, primidon, tiagabin, topiramat, valproinska kiselina, zonisamid. Da bi se izbegla intoksikacija fenitoinom i subterapijske koncentracije karbamazepina, preporučuje se prilagođavanje koncentracije fenitoina u plazmi na 13 mikrograma/mL pre uključivanja karbamazepina u terapiju. Retko su prijavljeni slučajevi povećanih koncentracija mefenitoina u plazmi. Antimikotici: itrakonazol, vorikonazol. Pacijentima koji su na terapiji vorikonazolom ili itrakozanolom, mogu se preporučiti alternativni antikonvulzivi. Anthelmintici: prazikvantel, albendazol. Antineoplastici: imatinib, ciklofosfamid, lapatinib, temsirolimus. Antipsihotici: klozapin, haloperidol i bromperidol, olanzapin, kvetiapin, risperidon, ziprasidon, aripiprazol, paliperidon. Antivirotici: inhibitori proteaze za terapiju infekcije izazvane HIV-om (npr. indinavir, ritonavir, sakvinavir). Anksiolitici: alprazolam, midazolam. Bronhodilatatori ili antiastmatici: teofilin. Kontraceptivi: hormonski kontraceptivi (razmotriti primenu drugih kontraceptivnih metoda). Kardiovaskularni lekovi: digoksin, blokatori kalcijumskih kanala (iz grupe dihidropiridina) npr. felodipin, zatim simvastatin, atorvastatin, lovastatin, cerivastatin, ivabradin. Kortikosteroidi: kortikosteroidi (npr. prednizolon, deksametazon). Lekovi kod erektilne disfunkcije: tadalafil. Imunosupresivi: ciklosporin, everolimus, takrolimus, sirolimus. Lekovi za terapiju poremećaja tireoidne žlezde: levotiroksin. Ostale interakcije lekova: lekovi koji sadrže estrogene i/ili progesterone (gestrinon, tribolon, toremifen). Zapaženo je da koncentracije fenitoina u plazmi mogu biti i povećane i smanjene u prisustvu karbamazepina, a u retkim slučajevima je prijavljena povećana koncentracija mefenitoina u plazmi.

Lekovi ili supstance koje mogu povisiti koncentracije karbamazepina u plazmi S obzirom na to da povećane koncentracije karbamazepina u plazmi mogu dovesti do pojave neželjenih dejstava (npr. vrtoglavica, pospanost, ataksija, diplopija), doze karbamazepina treba prilagoditi i/ili meriti njegovu koncentraciju u plazmi ukoliko se koristi istovremeno sa nekim od sledećih lekova ili supstanci: Analgetici, antiinflamatorni lekovi: dekstropropoksifen. Androgeni: danazol. Antibiotici: makrolidni antibiotici (npr. eritromicin, klaritromicin), ciprofloksacin. Antidepresivi: fluoksetin, fluvoksamin, paroksetin, trazodon. Antiepileptici: vigabatrin. Antimikotici: azoli (npr. itrakonazol, ketokonazol, flukonazol, vorikonazol). Pacijentima koji su na terapiji vorikonazolom ili itrakonazolom, mogu se preporučiti alternativni antikonvulzivi. Antihistaminici: loratadin. Antipsihotici: olanzapin. Antituberkulozni lekovi: izoniazid. Antiviralni lekovi: inhibitori proteaze za lečenje HIV-a (npr. ritonavir). Inhibitori karbonske anhidraze: acetazolamid. Kardiovaskularni lekovi: diltiazem, verapamil. Gastrointestinalni lekovi: moguće cimetidin, omeprazol. Druge interakcije: sok od grejpfruta, nikotinamid (samo u visokim dozama).

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Mere opreza Karbamazepin se propisuje isključivo nakon pažljive procene koristi i rizika, a tokom terapije treba posebno nadzirati pacijente koji u anamnezi imaju oštećenje srca, jetre ili bubrega, neželjene hematološke reakcije na druge lekove, ili ukoliko je bilo prekida terapije karbamazepinom. Preporuka je da se rade kompletne analize urina i određivanje azotnih materija (urea) u krvi, kako na početku, tako i periodično tokom terapije. Hiponatremija Poznato je da se hiponatremija javlja pri upotrebi karbamazepina. Kod pacijenata sa već postojećim bubrežnim stanjima povezanim sa niskim natrijumom ili kod pacijenata lečenih istovremeno lekovima koji dovode do smanjenja natrijuma (npr. diuretici, lekovi kod neadekvatne ADH sekreciju), koncentraciju natrijuma u serumu treba odrediti pre započinjanja terapije karbamazepinom. Nakon toga, koncentraciju serumskog natrijuma treba meriti nakon otprilike dve nedelje, a zatim u mesečnim intervalima tokom prva tri meseca terapije, ili u skladu sa kliničkom potrebom. Ovi faktori rizika se posebno odnose na starije pacijente. U slučaju hiponatremije, ograničenje unosa vode je važna protivmera, ukoliko je klinički indikovano. Hipotireoidizam Karbamazepin može smanjiti koncentracije tireoidnih hormona u serumu indukcijom enzima, što zahteva povećanje doze supstitucione terapije kod pacijenata sa hipotireozom. Iz tog razloga, savetuje se praćenje tiroidne funkcije kako bi se podesila doza supstitucione terapije. Antiholinergički efekti Karbamazepin ima blagu antiholinergičku aktivnost; treba pažljivo pratiti stanje pacijenata sa povišenim intraokularnim pritiskom i urinarnom retencijom (videti odeljak 4.8). Psihijatrijski efekti Treba imati na umu da karbamazepin može aktivirati latentnu psihozu, a kod starijih pacijenata izazvati agitaciju ili konfuziju. Interakcije Istovremena primena inhibitora CYP3A4 ili inhibitora epoksid hidrolaze sa karbamazepinom može prouzrokovati neželjene reakcije (porast koncentracije karbamazepina ili karbamazepin-10,11 epoksida u plazmi). Dozu leka treba prilagoditi i/ili pratiti vrednosti u plazmi. Istovremena primena CYP3A4 induktora sa karbamazepinom može smanjiti koncentracije karbamazepina u plazmi i njegovo terapijsko dejstvo, dok prekid primene CYP3A4 induktora može povećati njegovu koncentraciju u plazmi. Dozu karbamazepina bi trebalo prilagoditi. S obzirom na to da je karbamazepin potentan induktor CYP3A4 i drugih enzimskih sistema faze I i faze II u jetri, ovaj lek može doprineti smanjenju koncentracije u plazmi istovremeno primenjenih lekova koji se dominantno metabolišu preko CYP3A4 indukcijom njihovog metabolizma (videti odeljak 4.5 - Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Pacijentkinje u reproduktivnom periodu treba upozoriti da istovremena upotreba karbamazepina sa hormonskim kontraceptivima može ovu vrstu kontracepcije da učini neefikasnom. U slučaju da se karbamazepin koristi u terapiji, preporučuju se drugačiji, nehormonski oblici kontracepcije (videti odeljke

Lekovi koji mogu povećati koncentracije karbamazepina u plazmi: S obzirom na to da povećane koncentracije karbamazepina u plazmi mogu dovesti do pojave neželjenih reakcija (npr. vrtoglavica, pospanost, ataksija, diplopija), doze karbamazepina treba prilagoditi i/ili pratiti njegovu koncentraciju u plazmi, ukoliko se primenjuje istovremeno sa nekim od sledećih lekova: Analgetici, antiinflamatorni lekovi: dekstropropoksifen, ibuprofen; Androgeni: danazol; Antibiotici: makrolidni antibiotici (npr. eritromicin, troleandomicin, josamicin, klaritromicin); ciprofloksacin; Antidepresivi: desipramin (moguća interakcija), fluoksetin, fluvoksamin, nefazodon, paroksetin, trazodon, viloksazin; Antiepileptici: stiripentol, vigabatrin; Antimikotici: azoli (npr. itrakonazol, ketokonazol, flukonazol, vorikonazol). Pacijentima koji su na terapiji vorikonazolom ili itrakonazolom, mogu se preporučiti alternativni antikonvulzivi; Antihistaminici: loratadin, terfenadin; Antipsihotici: olanzapin; Antituberkulozni lekovi: izoniazid; Antivirotici: inhibitori proteaze za terapiju HIV-a (npr. ritonavir); Inhibitori karbonske anhidraze: acetazolamid; Kardiovaskularni lekovi: diltiazem, verapamil; Gastrointestinalni lekovi: cimetidin (moguća interakcija), omeprazol; Mišićni relaksansi: oksibutinin, dantrolen; Inhibitori agregacije trombocita: tiklopidin; Ostale interakcije: sok od grejpfruta, nikotinamid (samo u velikim dozama).

Interakcije Istovremena primena inhibitora CYP3A4 ili inhibitora epoksi-hidrolaze sa karbamazepinom može prouzrokovati neželjene reakcije (povećanje koncentracije karbamazepina ili karbamazepin-10,11 epoksida u plazmi). Dozu karbamazepina treba prilagoditi i/ili pratiti koncentracije u plazmi. Istovremena primena CYP3A4 induktora sa karbamazepinom može smanjiti koncentracije karbamazepina u plazmi i njegovo terapijsko dejstvo, dok prekid primene CYP3A4 induktora može povećati koncentraciju karbamazepina u plazmi. Dozu karbamazepina bi trebalo prilagoditi. S obzirom na to da je karbamazepin potentan induktor CYP3A4 i drugih enzimskih sistema faze I i II u jetri, karbamazepin može doprineti smanjenju koncentracije u plazmi istovremeno primenjenih lekova koji se uglavnom metabolišu preko CYP3A4, indukcijom njihovog metabolizma (videti odeljak 4.5.). Pacijentkinje u reproduktivnom periodu treba upozoriti da istovremena upotreba karbamazepina sa hormonskim kontraceptivima može ovu vrstu kontracepcije da učini neefektivnom (videti odeljke 4.5 i 4.6). Preporučuje se upotreba alternativnih nehormonskih oblika kontracepcije tokom primene karbamazepina.

Lekovi koji mogu povećati koncentraciju karbamazepina u plazmi S obzirom na to da povećanje koncentracije karbamazepina u plazmi može dovesti do neželjenih reakcija (npr. vrtoglavica, pospanost, ataksija, diplopija), doziranje leka Tegretol treba prilagoditi i/ili pratiti koncentracije karbamazepina u plazmi prilikom istovremene primene sa supstancama opisanim u nastavku: Analgetici, antiinflamatorni lekovi: dekstropropoksifen, ibuprofen. Androgeni: danazol. Antibiotici: makrolidni antibiotici (npr. eritromicin, troleandomicin, josamicin, klaritromicin), ciprofloksacin. Antidepresivi: desipramin (moguća interakcija), fluoksetin, fluvoksamin, nefazodon, paroksetin, trazodon, viloksazin. Antiepileptici: stiripentol, vigabatrin. Antigljivični lekovi: azoli (npr. itrakonazol, ketokonazol, flukonazol, vorikonazol). Alternativni antikonvulzivi se mogu preporučiti kod pacijenata na terapiji vorikonazolom ili itrakonazolom. Antihistaminici: loratadin, terfenadin. Antipsihotici: olanzapin. Antituberkulotici: izoniazid. Antivirotici: inhibitori proteaza za terapiju HIV-a (npr. ritonavir). Inhibitori karboanhidraze: acetazolamid. Kardiovaskularni lekovi: diltiazem, verapamil. Gastrointestinalni lekovi: cimetidin (moguća interakcija), omeprazol. Mišićni relaksansi: oksibutinin, dantrolen. Inhibitori agregacije trombocita: tiklopidin. Druge interakcije: sok od grejpfruta, nikotinamid (samo u visokim dozama).