Provera interakcije aktivnih supstanci
Sažetak potvrđenih podataka iz dostupne SmPC dokumentacije.
Kratak odgovor
Zajednička primena može zahtevati prilagođavanje doze od strane lekara.
dovesti do pogoršanja osnovne bolesti ili povećanja rizika odbacivanja grafta
Pre zajedničke primene obratite se lekaru ili farmaceutu. Ako ste već uzeli oba leka, javite im se što pre i nemojte samostalno menjati terapiju.
Deo izvora važi samo za određene proizvode, doze ili puteve primene. Ta ograničenja su sačuvana u stručnim detaljima; proveru konkretnog pakovanja uradite kroz glavni alat.
Važno: Informacije ne zamenjuju procenu lekara ili farmaceuta. Nemojte samostalno menjati ili prekidati terapiju.
Prikazane su jedinstvene, izvorno podržane tvrdnje. Kada više SmPC dokumenata navodi isti nalaz, sadržaj se ne ponavlja.
Citati ispod su originalni evidence tekstovi povezani sa objavljenim interaction zapisima.
Međutim, sistemski kortikosteroidi ili drugi imunosupresivi mogu se primenjivati nakon početka terapije ipilimumabom za lečenje imunski izazvanih neželjenih reakcija. Primena sistemskih kortikosteroida nakon početka lečenja ipilimumabom čini se da ne narušava efikasnost ipilimumaba.Otvori ALIMS dokument ↗
U zavisnosti od težine neželjene reakcije, primena ipilimumaba ili ipilimumaba u kombinaciji sa nivolumabom treba da se odloži i da se primene kortikosteroidi. Ako se u terapiji neželjene reakcije koja se javlja kao posledica kombinovane terapije primenjuje imunosupresija kortikosteroidima, njihova doza mora da se smanjuje postepeno u periodu od najmanje najmanje meseca nakon poboljšanja. Naglo smanjenje doze može da dovede do pogoršanja ili ponovne pojave neželjene reakcije. Ako uprkos primeni kortikosteroida nastupi pogoršanje ili izostane poboljšanje, potrebno je uvesti i imunosupresivnu terapiju koja ne uključuje kortikosteroide. Terapija ipilimumabom u kombinaciji sa nivolumabom ne sme da se nastavi dok pacijent prima imunosupresivne doze kortikosteroida ili drugu imunosupresivnu terapiju. Pacijentima koji primaju imunosupresivnu terapiju treba profilaktičkidavati antibiotike kao profilaksu radi sprečavanja oportunističkih infekcija. Terapija ipilimumabom u kombinaciji sa nivolumabom mora trajno da se prekine u slučaju bilo koje teške imunski posredovane neželjene reakcije koja se ponovi, kao i u slučaju imunski posredovane neželjene reakcije koja ugrožava život.Otvori ALIMS dokument ↗
Pacijenti sa autoimunskom bolešću u anamnezi (osim vitiliga i adekvatno kontrolisanih endokrinih deficijencija, kao što je hipotireoza), uključujući one kojima je potrebna sistemska imunosupresivna terapija zbog postojeće aktivne autoimuskne bolesti ili održavanja grafta nakon presađivanja organa nisu bili uključeni u klinička ispitivanja. Ipilimumab pojačava aktivnost T-ćelija koji omogućava imunološki odgovor (videti odeljak 5.1) i može ometati imunosupresivnu terapiju i tako dovesti do pogoršanja osnovne bolesti ili povećanja rizika odbacivanja grafta. Ipilimumab treba izbegavati kod pacijenata sa teškom aktivnom autoimunskom bolešću kad postoji mogućnost da im dodatna imunološka aktivacija neposredno ugrozi život. Kod drugih pacijenata sa autoimunskom bolešću u anamnezi ipilimumab treba primenjivati uz oprez nakon pažljivog razmatranja odnosa potencijalne koristi i rizika za svakog pacijenta pojedinačno.Otvori ALIMS dokument ↗
