kladribin i ipilimumab

Usled mogućeg povećanja hematološke toksičnosti i supresije koštane srži, kladribin se ne sme uzimati istovremeno sa drugim mijelosupresivnim lekovima.

Istovremena primena drugih mijelosupresivnih lekova.

Uvođenje lečenja kladribinom kontraindikovano je kod imunokompromitovanih pacijenata, uključujući pacijente koji trenutno primaju imunosupresivnu ili mijelosupresivnu terapiju, npr. metotreksat, ciklofosfamid, ciklosporin ili azatioprin, ili dugotrajno uzimaju kortikosteroide, zbog rizika od aditivnog dejstva na imunski sistem (videti odeljak 4.3).

Započinjanje lečenja kladribinom kod imunokompromitovanih pacijenata, uključujući i pacijente koji primaju imunosupresivnu ili mijelosupresivnu terapiju (videti odeljak 4.5).

Međutim, sistemski kortikosteroidi ili drugi imunosupresivi mogu se primenjivati nakon početka terapije ipilimumabom za lečenje imunski izazvanih neželjenih reakcija. Primena sistemskih kortikosteroida nakon početka lečenja ipilimumabom čini se da ne narušava efikasnost ipilimumaba.

U zavisnosti od težine neželjene reakcije, primena ipilimumaba ili ipilimumaba u kombinaciji sa nivolumabom treba da se odloži i da se primene kortikosteroidi. Ako se u terapiji neželjene reakcije koja se javlja kao posledica kombinovane terapije primenjuje imunosupresija kortikosteroidima, njihova doza mora da se smanjuje postepeno u periodu od najmanje najmanje meseca nakon poboljšanja. Naglo smanjenje doze može da dovede do pogoršanja ili ponovne pojave neželjene reakcije. Ako uprkos primeni kortikosteroida nastupi pogoršanje ili izostane poboljšanje, potrebno je uvesti i imunosupresivnu terapiju koja ne uključuje kortikosteroide. Terapija ipilimumabom u kombinaciji sa nivolumabom ne sme da se nastavi dok pacijent prima imunosupresivne doze kortikosteroida ili drugu imunosupresivnu terapiju. Pacijentima koji primaju imunosupresivnu terapiju treba profilaktičkidavati antibiotike kao profilaksu radi sprečavanja oportunističkih infekcija. Terapija ipilimumabom u kombinaciji sa nivolumabom mora trajno da se prekine u slučaju bilo koje teške imunski posredovane neželjene reakcije koja se ponovi, kao i u slučaju imunski posredovane neželjene reakcije koja ugrožava život.

Pacijenti sa autoimunskom bolešću u anamnezi (osim vitiliga i adekvatno kontrolisanih endokrinih deficijencija, kao što je hipotireoza), uključujući one kojima je potrebna sistemska imunosupresivna terapija zbog postojeće aktivne autoimuskne bolesti ili održavanja grafta nakon presađivanja organa nisu bili uključeni u klinička ispitivanja. Ipilimumab pojačava aktivnost T-ćelija koji omogućava imunološki odgovor (videti odeljak 5.1) i može ometati imunosupresivnu terapiju i tako dovesti do pogoršanja osnovne bolesti ili povećanja rizika odbacivanja grafta. Ipilimumab treba izbegavati kod pacijenata sa teškom aktivnom autoimunskom bolešću kad postoji mogućnost da im dodatna imunološka aktivacija neposredno ugrozi život. Kod drugih pacijenata sa autoimunskom bolešću u anamnezi ipilimumab treba primenjivati uz oprez nakon pažljivog razmatranja odnosa potencijalne koristi i rizika za svakog pacijenta pojedinačno.

Zbog smanjenja broja limfocita izazvanog kladribinom, mogu da se očekuju dodatna hematološka neželjena dejstva ako se kladribin primeni pre ili istovremeno sa drugim supstancama koje utiču na hematološki profil (npr. karbamazepin). U takvim slučajevima se preporučuje pažljivo praćenje hematoloških parametara.

Mogu da se očekuju dodatna hematološka neželjna dejstva ako se kladribin primenjuje pre ili istovremeno sa drugim supstancama koje utiču na hematološki profil (videti odeljak 4.5).