insulin humani i liraglutid

Sledeće supstance mogu smanjiti potrebu pacijenta za insulinom: Oralni antidijabetici, inhibitori monoamino oksidaze (MAO inhibitori), beta-blokatori, inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE), salicilati, anabolički steroidi i sulfonamidi.

Sledeće supstance mogu smanjiti potrebu pacijenta za insulinom: Oralni antidijabetici, inhibitori monoamino oksidaze (MAOI), beta-blokatori, inhibitori angiotenzin- konvertujućeg enzima (ACE), salicilati, anabolički steroidi i sulfonamidi.

Na smanjenje potreba za insulinom može da utiče upotreba lekova sa hipoglikemijskim dejstvom, kao što su oralni hipoglikemici, salicilati (npr. acetilsalicilna kiselina), izvesni antidepresivi (MAO inhibitori), neki ACE inhibitori (kaptopril, enalapril), blokatori angiotenzin II receptora, ne selektivni beta-blokatori i alkohol.

Za neke lekove se zna da ostvaruju interakcije sa metabolizmom glukoze i stoga treba konsultovati lekara ukoliko se upotrebljavaju drugi lekovi tokom terapije humanim insulinom (videti odeljak 4.4). Lekar mora da uzme u obzir moguće interakcije i od pacijenta sazna koje lekove, pored humanog insulina, uzima.

Sledeće supstance mogu smanjiti potrebu pacijenta za insulinom: Oralni antidijabetički lekovi, inhibitori monoamino oksidaze (MAOI), beta-blokatori, inhibitori angiotenzin- konvertujućeg enzima (ACE), salicilati, anabolički steroidi i sulfonamidi.

Sledeće supstance mogu smanjiti potrebu pacijenta za insulinom: Oralni antidijabetesni lekovi, inhibitori monoamino oksidaze (MAO inhibitori), beta-blokatori, inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE), salicilati, anabolički steroidi i sulfonamidi.

Hipoglikemija Pacijenti koji primaju liraglutid u kombinaciji sa derivatom sulfoniluree ili insulinom mogu biti pod većim rizikom od hipoglikemije (videti odeljak 4.8). Rizik od hipoglikemije može biti umanjen smanjivanjem doze derivata sulfoniluree ili insulina.

Kada se lek Lirux dodaje postojećoj terapiji derivatom sulfoniluree ili insulinom, potrebno je razmotriti smanjenje doze derivata sulfoniluree ili insulina kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije (videti odeljak 4.4). Kombinovana terapija sa derivatom sulfoniluree je opravdana samo kod odraslih pacijenata. Nije potrebno da pacijent sam sebi kontroliše koncentraciju glukoze u krvi, kako bi se prilagodila doza leka Lirux. Praćenje koncentracije glukoze u krvi samokontrolom je neophodno da bi se prilagodile doze derivata sulfoniluree i insulina, posebno kada se započinje primena leka Lirux, a doza insulina smanjuje. Preporučuje se postepeno smanjivanje doze insulina.

Pacijente treba posavetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli hipoglikemiju dok upravljaju vozilima i rukuju mašinama, posebno kada se lek Lirux primenjuje u kombinaciji sa derivatom sulfoniluree ili insulinom.

Hipoglikemija kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 Kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, koji primaju liraglutid u kombinaciji sa insulinom i/ili derivatom sulfoniluree, moguć je povećani rizik od hipoglikemije. Rizik od hipoglikemije može se smanjiti smanjenjem doze insulina i/ili derivata sulfoniluree.

Pacijenti sa dijebetes melitusom tip 2 Lek Olire ne treba upotrebljavati zajedno sa drugim lekom iz grupe agonista GLP-1 receptora. Pri započinjanju lečenja lekom Olire, potrebno je razmotriti smanjenje doze istovremeno primenjenog insulina ili insulinskih sekretagoga (kao što su derivati sulfoniluree) da bi se smanjio rizik od hipoglikemije. Neophodna je samokontrola koncentracije šećera u krvi radi prilagođavanja doze insulina ili insulinsekretagoga (videti odeljak 4.4).

Hipoglikemija kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 lečenih insulinom U kliničkom ispitivanju kod gojaznih ili pacijenata sa prekomernom telesnom masom sa dijabetes melitusom tip 2, lečenih insulinom i liraglutidom u dozi od 3,0 mg/dan u kombinaciji sa režimom ishrane i fizičkim aktivnostima i do 2 oralna antidijabetika (engl. oral antidiabetics, OADs), tešku hipoglikemiju (koja zahteva pomoć druge osobe) prijavilo je 1,5% pacijenata lečenih liraglutidom u dozi od 3,0 mg/dan. U ovom ispitivanju, dokumentovanu simptomatsku hipoglikemiju (koja se definiše kao koncentracija glukoze u plazmi ≤3,9 mmol/L koja je propraćena simptomima) prijavilo je 47,2% pacijenata lečenih liraglutidom u dozi od 3,0 mg/dan i 51,8% pacijenata koji su primali placebo. Od pacijenata istovremeno lečenih derivatima sulfoniluree, 60,9% pacijenata lečenih liraglutidom u dozi od 3,0 mg/dan i 60,0% pacijenata koji su primali placebo prijavilo je dokumentovane simptomatske hipoglikemijske epizode.