insulin glargin i liraglutid

Supstance koje mogu da pojačaju uticaj na smanjenje koncentracije glukoze u krvi i da povećaju sklonost ka hipoglikemiji obuhvataju oralne antidijabetike, inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori), dizopiramid, fibrate, fluoksetin, inhibitore monoaminooksidaze (MAO inhibitore), pentoksifilin, propoksifen, salicilate i sulfonamidske antibiotike.

Brojne supstance utiču na metabolizam glukoze i mogu prouzrokovati potrebu za prilagođavanjem režima doziranja insulin glargina.

U supstance koje mogu da pojačaju dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi i da povećaju sklonost ka hipoglikemiji spadaju oralni antidijabetici, inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitore), dizopiramid, fibrati, fluoksetin, inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitore), pentoksifilin, propoksifen, salicilati i sulfonamidski antibiotici.

Brojne supstance utiču na metabolizam glukoze i mogu da zahtevaju prilagođavanje režima doziranja insulin glargina.

Supstance koje mogu da pojačaju dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi i povećaju sklonost ka hipoglikemiji obuhvataju antihiperglikemike, inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitore), dizopiramid, fibrate, fluoksetin, inhibitore monoaminooksidaze (MAO inhibitore), pentoksifilin, propoksifen, salicilate i sulfonamidske antibiotike.

Brojne supstance utiču na metabolizam glukoze i mogu da zahtevaju prilagođavanje režima doziranja insulina glargina.

U supstance koje mogu da pojačaju dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi i da povećaju sklonost prema hipoglikemiji spadaju lekovi protiv hiperglikemije, inhibitori angiotenzin konvertirajućeg enzima (ACE inhibitori), dizopiramid, fibrati, fluoksetin, inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitori), pentoksifilin, propoksifen, salicilati i sulfonamidski antibiotici.

Farmakodinamičke interakcije Brojne supstance utiču na metabolizam glukoze i mogu prouzrokovati potrebu za prilagođavanjem režima doziranja leka Suliqua.

Hipoglikemija Pacijenti koji primaju liraglutid u kombinaciji sa derivatom sulfoniluree ili insulinom mogu biti pod većim rizikom od hipoglikemije (videti odeljak 4.8). Rizik od hipoglikemije može biti umanjen smanjivanjem doze derivata sulfoniluree ili insulina.

Kada se lek Lirux dodaje postojećoj terapiji derivatom sulfoniluree ili insulinom, potrebno je razmotriti smanjenje doze derivata sulfoniluree ili insulina kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije (videti odeljak 4.4). Kombinovana terapija sa derivatom sulfoniluree je opravdana samo kod odraslih pacijenata. Nije potrebno da pacijent sam sebi kontroliše koncentraciju glukoze u krvi, kako bi se prilagodila doza leka Lirux. Praćenje koncentracije glukoze u krvi samokontrolom je neophodno da bi se prilagodile doze derivata sulfoniluree i insulina, posebno kada se započinje primena leka Lirux, a doza insulina smanjuje. Preporučuje se postepeno smanjivanje doze insulina.

Pacijente treba posavetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli hipoglikemiju dok upravljaju vozilima i rukuju mašinama, posebno kada se lek Lirux primenjuje u kombinaciji sa derivatom sulfoniluree ili insulinom.

Hipoglikemija kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 Kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, koji primaju liraglutid u kombinaciji sa insulinom i/ili derivatom sulfoniluree, moguć je povećani rizik od hipoglikemije. Rizik od hipoglikemije može se smanjiti smanjenjem doze insulina i/ili derivata sulfoniluree.