infliksimab i paracetamol

način primene Lečenje lekom REMSIMA uvodi se i primenjuje pod kontrolom lekara specijalista koji imaju iskustva u postavljanju dijagnoze i lečenju reumatoidnog artritisa, inflamatornih bolesti creva, ankilozirajućeg spondilitisa, psorijatičnog artritisa ili psorijaze. Lek REMSIMA treba primenjivati intravenski. Infuziju leka REMSIMA treba da primenjuju osposobljeni zdravstveni radnici koji su obučeni da prepoznaju bilo koji problem u vezi sa infuzijom. Pacijentima koji primaju lek REMSIMA treba dati Uputstvo za lek i Karticu - podsetnik za pacijenta. U toku lečenja lekom REMSIMA, treba prilagoditi istovremenu terapiju drugim lekovima, npr. kortikosteriodima i imunosupresivima. Doziranje Odrasli (≥18 godina) Reumatoidni artritis Doza od 3 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, posle čega slede dodatne infuzije u dozi od 3 mg/kg u 2. i 6. nedelji posle prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja posle toga. Lek REMSIMA se mora davati istovremeno sa metotreksatom. Dostupni podaci ukazuju da se klinički odgovor obično postiže u roku od 12 nedelja lečenja. Ako posle tog perioda odgovor pacijenta na terapiju nije odgovarajući ili se odgovor izgubi, može se razmotriti postepeno povećanje doze za oko 1,5 mg/kg do maksimalne doze od 7,5 mg/kg na svakih 8 nedelja. Alternativno, može se razmotriti primena doze od 3 mg/kg na svake 4 nedelje. Ukoliko se postigne odgovarajući odgovor, treba nastaviti lečenje odabranom dozom i učestalošću primene. Dalji nastavak lečenja treba pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o koristi terapije u toku prvih 12 nedelja lečenja ili posle korekcije doze. Umeren do težak oblik aktivne Kronove bolesti Doza od 5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, a zatim se 2 nedelje posle prve infuzije, daje dodatna infuzija u dozi od 5 mg/kg. Ukoliko pacijent ne odreaguje na terapiju posle 2 doze, ne treba nastavljati lečenje infliksimabom. Dostupni podaci ne podržavaju nastavak lečenja infliksimabom kod pacijenata koji nisu odreagovali na terapiju u roku od 6 nedelja posle početne infuzije. Kod pacijenata koji su odreagovali na terapiju, alternativne strategije za nastavak lečenja su:  terapija održavanja: dodatna infuzija u dozi od 5 mg/kg u 6. nedelji od početne doze, a posle toga infuzije na svakih 8 nedelja ili  ponovna primena: infuzija u dozi od 5 mg/kg ukoliko se ponovo jave znaci i simptomi bolesti (videti „Ponovna primena“ u tekstu koji sledi i odeljak 4.4). Premda nedostaju komparativni podaci, ograničeni podaci o pacijentima koji su inicijalno odreagovali na dozu od 5 mg/kg, ali se odgovor potom izgubio, ukazuju na to da se kod nekih pacijenata povećanjem doze može ponovo uspostaviti terapijski odgovor (videti odeljak 5.1). Dalji nastavak terapije treba pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o koristi terapije posle korekcije doze. Fistulozna, aktivna Kronova bolest Doza od 5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, posle čega slede dodatne infuzije u dozi od 5 mg/kg, 2. i 6. nedelje posle prve infuzije. Ukoliko pacijent ne odreaguje na terapiju posle 3 doze, ne treba nastaviti lečenje infliksimabom. Kod pacijenata koji su odgovorili na terapiju, alternativne strategije za nastavak terapije su:  terapija održavanja: dodatne infuzije u dozi od 5 mg/kg na svakih 8 nedelja ili  ponovna primena: infuzija u dozi od 5 mg/kg ukoliko se ponovo jave znaci i simptomi bolesti, posle čega slede infuzije u dozi od 5 mg/kg na svakih 8 nedelja (videti „Ponovna primena“ u tekstu koji sledi i odeljak 4.4). Premda nedostaju komparativni podaci, ograničeni podaci o pacijenatima koji su inicijalno odgovorili na dozu od 5 mg/kg, ali se odgovor potom izgubio, ukazuju na to da se kod nekih pacijenata povećanjem doze može ponovo uspostaviti terapijski odgovor (videti odeljak 5.1). Dalji nastavak terapije treba pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o koristi terapije posle korekcije doze. Iskustvo sa ponovnom primenom leka u slučaju ponovne pojave znakova i simptoma Kronove bolesti je ograničeno i nedostaju komparativni podaci o odnosu koristi i rizika alternativnih strategija za nastavak lečenja. Ulcerozni kolitis Doza od 5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, posle čega slede dodatne infuzije u dozi od 5 mg/kg, 2. i 6. nedelje posle prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja posle toga. Dostupni podaci ukazuju na to da se klinički odgovor obično postiže u roku od 14 nedelja terapije, tj. posle tri doze. Treba pažljivo razmotriti nastavak terapije kod pacijenata kod kojih se u toku ovog perioda ne uoče dokazi o koristi terapije. Ankilozirajući spondilitis Doza od 5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, posle čega slede dodatne infuzije u dozi od 5 mg/kg, 2. i 6. nedelje posle prve infuzije, a zatim na svakih 6 do 8 nedelja. Ukoliko pacijent ne odreaguje na terapiju posle 6 nedelja (tj. posle 2 doze), ne treba nastaviti terapiju infliksimabom. Psorijatični artritis Doza od 5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, posle čega slede dodatne infuzije u dozi od 5 mg/kg, 2. i 6. nedelje posle prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja posle toga. Psorijaza Doza od 5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, posle čega slede dodatne infuzije u dozi od 5 mg/kg, 2. i 6. nedelje posle prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja posle toga. Ukoliko pacijent ne odreaguje na terapiju posle 14 nedelja (tj. posle 4 doze), ne treba nastaviti terapiju infliksimabom. Ponovna primena kod Kronove bolesti i reumatoidnog artritisa Ukoliko se ponovo pojave znaci i simptomi bolesti, infliksimab se može ponovno primeniti u periodu od 16 nedelja od poslednje infuzije. U kliničkim ispitivanjima, reakcije kasne preosetljivosti su bile povremene i javljale su se nakon što se infliksimab nije primenjivao u periodu kraćem od godinu dana (videti odeljke 4.4 i 4.8). Nisu utvrđene bezbednost i efikasnost ponovne primene ako je period u kojem se infliksimab nije davao duži od 16 nedelja. To se odnosi i na pacijente koji imaju Kronovu bolest i na pacijente koji imaju reumatoidni artritis. Ponovna primena kod ulceroznog kolitisa Bezbednost i efikasnost ponovne primene nisu utvrđene, osim kada se daje svakih 8 nedelja (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ponovna primena kod ankilozirajućeg spondilitisa Bezbednost i efikasnost ponovne primene nisu utvrđene, osim kada se daje svakih 6 do 8 nedelja (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ponovna primena kod psorijatičnog artritisa Bezbednost i efikasnost ponovne primene nisu utvrđene, osim kada se daje svakih 8 nedelja (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ponovna primena kod psorijaze Ograničeno iskustvo ponovne primene leka kod pacijenata sa psorijazom davanjem jedne doze infliksimaba posle 20 nedelja ukazuje na smanjenu efikasnost i povećanu učestalost blagih do umerenih reakcija vezanih za infuziju u poređenju sa onima tokom prvobitne primene uvodne terapije (videti odeljak 5.1). Ograničeno iskustvo ponovne primene leka zbog novog izbijanja bolesti ponavljanjem uvodnog režima terapije, ukazuje na veću incidencu reakcija vezanih za infuziju, uključujući i ozbiljne reakcije, u poređenju sa terapijom održavanja svakih 8 nedelja (videti odeljak 4.8). Ponovna primena kod različitih indikacija Ukoliko se prekine terapija održavanja, a postoji potreba da se terapija ponovo započne, ne preporučuje se ponavljanje uvodnog režima terapije (videti odeljak 4.8). U takvim slučajevima, treba započeti terapiju davanjem jedne doze infliksimaba, a zatim nastaviti sa dozama održavanja, prema gore opisanim preporukama. Posebne populacije Stariji pacijenti Nisu sprovedena posebna ispitivanja primene terapije infliksimaba kod starijih pacijenata. U kliničkim ispitivanjima nisu primećene značajnije razlike u klirensu ili volumenu distribucije vezane za starost pacijenata. Nije potrebna korekcija doze (videti odeljak 5.2). Za više informacija o bezbednosti primene infliksimaba kod starijih pacijenata videti odeljke 4.4 i 4.8. Oštećenje funkcije bubrega i/ili jetre Infliksimab nije ispitivan u ovim populacijama pacijenata. Ne mogu se dati preporuke u vezi doziranja (videti odeljak 5.2). Pedijatrijska populacija Kronova bolest (6 do 17 godina) Doza od 5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, posle čega slede dodatne infuzije u dozi od 5 mg/kg, 2. i 6. nedelje posle prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja posle toga. Dostupni podaci ne podržavaju dalje lečenje infliksimabom kod dece i adolescenata koji nisu odreagovali na terapiju u toku prvih 10 nedelja lečenja (videti odeljak 5.1). Kod nekih pacijenata može biti potreban kraći interval doziranja da bi se održali korisni klinički efekti, dok kod drugih može biti potreban duži interval doziranja. Pacijenti koji primaju doze leka u intervalu kraćem od 8 nedelja, mogu biti izloženi povećanom riziku od neželjenih reakcija. Nastavak terapije sa skraćenim intervalom doziranja treba pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o dodatnoj koristi terapije posle promene intervala doziranja. Bezbednost i efikasnost infliksimaba nisu ispitivane kod dece mlađe od 6 godina koja boluju od Kronove bolesti. Trenutno dostupni farmakokinetički podaci opisani su u odeljku 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje kod dece mlađe od 6 godina. Ulcerozni kolitis (6 do 17 godina) Doza od 5 mg/kg se daje u vidu intravenske infuzije, posle čega slede dodatne infuzije u dozi od 5 mg/kg, 2. i 6. nedelje posle prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja posle toga. Dostupni podaci ne podržavaju dalju terapiju infliksimabom kod pedijatrijskih pacijenata koji nisu odreagovali na terapiju u toku prvih 8 nedelja lečenja (videti odeljak 5.1). Bezbednost i efikasnost infliksimaba nisu ispitivane kod dece mlađe od 6 godina koja boluju od ulceroznog kolitisa. Trenutno dostupni farmakokinetički podaci opisani su u odeljku 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje kod dece mlađe od 6 godina. Psorijaza Bezbednost i efikasnost infliksimaba nisu utvrđene kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina za indikaciju psorijaze. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje. Juvenilni idiopatski artritis, psorijatični artritis i ankilozirajući spondilitis Bezbednost i efikasnost infliksimaba nisu utvrđene kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina za indikacije juvenilnog idiopatskog artritisa, psorijatičnog artritisa i ankilozirajućeg spondilitisa. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje. Juvenilni reumatoidni artritis Bezbednost i efikasnost infliksimaba nisu utvrđene kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina za indikaciju juvenilnog reumatoidnog artritisa. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljcima 4.8 i 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje. Način primene Infliksimab treba da se primenjuje intravenski tokom 2 sata. Svi pacijenti koji primaju infliksimab moraju da budu pod nadzorom najmanje 1-2 sata posle infuzije zbog akutnih neželjenih reakcija vezanih za primenu infuzije. Oprema za hitne slučajeve, kao što su adrenalin, antihistaminici, kortikosteriodi i oprema za veštačko disanje, mora biti dostupna. Pacijentima se pre infuzije može dati npr. antihistaminik, hidrokortizon i/ili paracetamol, i brzina infuzije se može usporiti kako bi se smanjio rizik od reakcija vezanih za infuziju, naročito ako su se već ranije javljale neželjene reakcije vezane za infuziju (videti odeljak 4.4).

Reakcije na infuziju i preosetljivost Infliksimab je povezivan sa akutnim reakcijama vezanim za infuziju, uključujući anafilaktički šok i reakcije kasne preosetljivosti (videti odeljak 4.8). Akutne reakcije vezane za infuziju, uključujući anafilaktičke reakcije, mogu se razviti u toku infuzije (u roku od nekoliko sekundi) ili u roku od nekoliko sati posle infuzije. Ukoliko se pojave akutne reakcije vezane za infuziju, infuzija se mora odmah prekinuti. Na raspolaganju mora biti oprema za hitne slučajeve, kao što su adrenalin, antihistaminici, kortikosteriodi i oprema za veštačko disanje. Pacijentima se pre infuzije može dati premedikacija npr. antihistaminik, hidrokortizon i/ili paracetamol, kako bi se sprečili blagi i prolazni efekti. Mogu da se razviju antitela na infliksimab koja su povezana sa povećanom učestalošću reakcija vezanih za infuziju. Malu učestalost u reakcijama vezanim za infuziju činile su ozbiljne alergijske reakcije. Uočena je i povezanost između razvoja antitela na infliksimab i kraćeg trajanja odgovora na terapiju. Istovremena primena imunomodulatora povezana je sa manjim javljanjem antitela na infliksimab i smanjenom učestalošću reakcija vezanih za infuziju. Efekat istovremene terapije imunomodulatora bio je intenzivniji kod pacijenata koji su lečeni po epizodama nego kod pacijenata koji su primali terapiju održavanja. Pacijenti koji prestanu da uzimaju imunosupresive pre ili za vreme primene infliksimaba izloženi su većem riziku od razvoja ovih antitela. Antitela na infliksimab ne mogu se uvek otkriti u uzorcima seruma. Ukoliko se jave ozbiljne reakcije, mora se primeniti simptomatska terapija i više se ne smeju davati infuzije infliksimaba (videti odeljak 4.8).

način primene Terapija lekom Remicade mora da se uvodi i primenjuje pod kontrolom lekara koji imaju iskustva u postavljanju dijagnoze i lečenju reumatoidnog artritisa, inflamatornih bolesti creva, ankilozirajućeg spondilitisa, psorijatičnog artritisa ili psorijaze. Lek Remicade treba primeniti intravenski. Infuziju leka Remicade treba da primenjuju osposobljeni zdravstveni radnici, koji su obučeni da prepoznaju bilo koji problem u vezi sa infuzijom. Pacijentima koji primaju lek Remicade treba dati Uputstvo za lek i karticu sa podsetnikom za pacijenta. U toku lečenja lekom Remicade, treba prilagoditi istovremenu terapiju drugim lekovima, npr. kortikosteroidima i imunosupresivima. Doziranje Odrasli ( 18 godina starosti) Reumatoidni artritis 3 mg/kg se primenjuje u vidu intravenske infuzije nakon čega slede dodatne infuzije u dozi od 3 mg/kg u 2. i 6. nedelji posle prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja posle toga. Lek Remicade se mora davati istovremeno sa metotreksatom. Dostupni podaci ukazuju na to da se klinički odgovor obično postiže u roku od 12 nedelja terapije. Ukoliko je pacijent pokazao neadekvatan odgovor ili je prestao da reaguje nakon tog perioda, može se razmotriti postepeno povećanje doze za oko 1,5 mg/kg, maksimalno do 7,5 mg/kg na svakih 8 nedelja. Alternativno, može se razmotriti primena doze od 3 mg/kg na svake 4 nedelje. Ukoliko se postigne adekvatan odgovor, treba nastaviti lečenje odabranom dozom i učestalošću primene. Dalji nastavak terapije treba pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o terapijskoj koristi u toku prvih 12 nedelja lečenja ili posle korekcije doze. Umereno do izrazito aktivna Kronova bolest 5 mg/kg se primenjuje u vidu intravenske infuzije, a zatim se 2 nedelje posle prve infuzije daje dodatna infuzija u dozi od 5 mg/kg. Ukoliko pacijent ne reaguje na lečenje posle 2 doze, ne treba nastaviti lečenje infliksimabom. Na osnovu dostupnih podataka ne preporučuje se dalje lečenje infliksimabom, kod pacijenata koji nisu reagovali na terapiju u roku od 6 nedelja posle početne infuzije. Kod pacijenata koji su odreagovali na terapiju, alternativne strategije za dalje lečenje su:  terapija održavanja: dodatna infuzija od 5 mg/kg u 6. nedelji nakon inicijalne doze, nakon toga infuzije na svakih 8 nedelja, ili  ponovna primena: infuzija u dozi od 5 mg/kg ukoliko se ponovo jave znaci i simptomi bolesti (videti ‘Ponovna primena’ u tekstu koji sledi i odeljak 4.4). Premda ne postoje komparativni podaci, ograničeni podaci kod pacijenata koji su inicijalno reagovali na dozu od 5 mg/kg ali se odgovor potom izgubio, ukazuju na to da se kod nekih pacijenata povećanjem doze može ponovo uspostaviti terapijski odgovor (videti odeljak 5.1). Dalji nastavak terapije treba ponovo pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o terapijskoj koristi posle korekcije doze. Fistulozna, aktivna Kronova bolest 5 mg/kg se primenjuje u vidu intravenske infuzije, posle čega sledi dodatna doza od 5 mg/kg putem infuzije u 2. i 6. nedelje posle prve infuzije. Ukoliko pacijent ne reaguje na terapiju posle 3 doze, ne treba nastaviti lečenje infliksimabom. Kod pacijenata koji su reagovali na terapiju, alternativne strategije za nastavak lečenje su:  terapija održavanja: dodatna infuzija od 5 mg/kg na svakih 8 nedelja ili  ponovna primena: infuzija od 5 mg/kg ukoliko se ponovo jave znaci i simptomi bolesti, posle čega slede infuzije od 5 mg/kg na svakih 8 nedelja (videti ‘Ponovna primena’ u daljem tekstu i odeljak 4.4). Premda ne postoje komparativni podaci, ograničeni podaci kod pacijenata koji su inicijalno odgovorili na dozu od 5 mg/kg ali kod kojih se odgovor potom izgubio, ukazuju na to da se kod nekih pacijenata povećanjem doze može ponovo uspostaviti terapijski odgovor (videti odeljak 5.1). Dalji nastavak terapije treba ponovo pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o terapijskoj koristi posle prilagođavanja doze. Kod Kronove bolesti, iskustvo sa ponovnom primenom leka u slučaju ponovne pojave znakova i simptoma Kronove bolesti je ograničeno i ne postoje komparativni podaci o odnosu koristi i rizika alternativnih strategija za nastavak lečenja. Ulcerozni kolitis 5 mg/kg se primenjuje u vidu intravenske infuzije, posle čega slede dodatne infuzije u dozi od 5 mg/kg u 2. i 6. nedelji posle prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja posle toga. Dostupni podaci ukazuju na to da se klinički odgovor obično javlja u roku od 14 nedelja lečenja, tj. posle tri doze. Dalji nastavak terapije treba ponovo pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih se u toku ovog perioda ne uoče dokazi o koristi terapije. Ankilozirajući spondilitis 5 mg/kg se primenjuje u vidu intravenske infuzije, nakon čega slede dodatne infuzije u dozi od 5 mg/kg u 2. i 6. nedelji posle prve infuzije, a zatim na svakih 6 do 8 nedelja. Ukoliko pacijent ne odreaguje na terapiju posle 6 nedelja (tj. posle 2 doze), ne treba nastaviti lečenje infliksimabom. Psorijatični artritis 5 mg/kg se primenjuje u vidu intravenske infuzije, posle čega slede dodatne infuzije u dozi od 5 mg/kg u 2. I 6. nedelji posle prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja posle toga. Psorijaza 5 mg/kg se primenjuje u vidu intravenske infuzije, nakon čega slede dodatne infuzije u dozi od 5 mg/kg u 2. i 6. nedelji nakon prve infuzije, zatim na svakih 8 nedelja posle toga. Ukoliko pacijent ne odreaguje na terapiju posle 14 nedelja (tj. posle 4 doze), ne bi trebalo nastaviti lečenje infliksimabom. Ponovna primena kod Kronove bolesti i reumatoidnog artritisa Ukoliko se ponovo pojave znaci i simptomi bolesti, lek Remicade se može ponovno primeniti u periodu od 16 nedelja nakon poslednje infuzije. U kliničkim ispitivanjima, reakcije kasne preosetljivosti su bile povremene i javile su se nakon perioda u kome pacijenti nisu primali lek Remicade, a koji su kraći od godinu dana (videti odeljke 4.4 i 4.8). Nisu utvrđeni bezbednost i efikasnost ponovne primene ako je period u kojem se infliksimab nije davao duži od 16 nedelja. To se odnosi i na pacijente koji imaju Kronovu bolest i na pacijente koji imaju reumatoidni artritis. Ponovna primena kod ulceroznog kolitisa Bezbednost i efikasnost ponovne primene nije utvrđena, osim kada se daje svakih 8 nedelja (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ponovna primena kod ankilozirajućeg spondilitisa Bezbednost i efikasnost ponovne primene nije utvrđena, osim kada se daje svakih 6 do 8 nedelja (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ponovna primena kod psorijatičnog artritisa Bezbednost i efikasnost ponovne primene nije utvrđena, osim kada se daje svakih 8 nedelja (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ponovna primena kod psorijaze Ograničeno iskustvo vezano za ponovnu primenu leka Remicade kod pacijenata sa psorijazom, sa primenom jedne doze leka posle 20 nedelja ukazuje na smanjenu efikasnost i povećanu učestalost blagih do umerenih reakcija na infuziju u poređenju sa onima tokom prvobitne primene uvodne terapije (videti odeljak 5.1). Ograničeno iskustvo vezano za ponovnu primenu leka zbog novog izbijanja bolesti ponavljanjem uvodnog režima lečenja, pokazuje veću incidencu reakcija vezanih za infuziju, uključujući i ozbiljne reakcije, u poređenju sa terapijom održavanja svakih 8 nedelja (videti odeljak 4.8). Ponovna primena kod različitih indikacija Ukoliko se prekine terapija održavanja, a postoji potreba da se lečenje ponovo započne, ne preporučuje se ponavljanje uvodnog režima lečenja (videti odeljak 4.8). U takvim slučajevima, treba započeti terapiju davanjem jedne doze leka Remicade, a zatim nastaviti sa dozama održavanja, prema gore opisanim preporukama. Posebne populacije Stariji pacijenti Nisu sprovedena posebna ispitivanja leka Remicade kod starijih pacijenata. U toku kliničkih ispitivanja nisu primećene značajnije razlike u klirensu ili volumenu distribucije vezane za starost. Nije potrebna korekcija doze (videti odeljak 5.2). Za više informacija o bezbednosti primene leka Remicade kod starijih pacijenata (videti odeljke 4.4 i 4.8). Oštećena funkcija bubrega i/ili jetre Nisu sprovedena ispitivanja upotrebe leka Remicade kod pacijenata iz ovih populacija. Ne mogu se dati preporuke u vezi doziranja (videti odeljak 5.2). Pedijatrijska populacija Kronova bolest (6 do 17 godina) 5 mg/kg se primenjuje u vidu intravenske infuzije, posle čega slede dodatne infuzije u dozi od 5 mg/kg u 2. i 6. nedelji posle prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja. Dostupni podaci ne podržavaju dalje lečenje infliksimabom kod dece i adolescenata koji nisu odreagovali na lek u toku prvih 10 nedelja lečenja (videti odeljak 5.1). Kod nekih pacijenata je potreban kraći interval doziranja da bi se održala terapijska korist, dok je kod drugih dovoljan duži interval doziranja. Pacijenti koji primaju doze leka u intervalu kraćem od 8 nedelja, mogu biti izloženi povećanom riziku od neželjenih reakcija. Nastavak terapije sa skraćenim intervalom doziranja treba pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih nije zabeležena dodatna terapijska korist posle promene intervala doziranja. Nisu sprovedena ispitivanja bezbednosti i efikasnosti primene leka Remicade kod dece mlađe od 6 godina koja boluju od Kronove bolesti. Trenutno dostupni farmakokinetički podaci su opisani u odeljku 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje kod dece mlađe od 6 godina. Ulcerozni kolitis (6 do 17 godina) 5 mg/kg se primenjuje u vidu intravenske infuzije, nakon čega slede dodatne infuzije u dozi od 5 mg/kg u 2. i 6. nedelji posle prve infuzije, a zatim na svakih 8 nedelja. Dostupni podaci ne podržavaju dalju primenu infliksimaba kod pedijatrijskih pacijenata koji nisu odgovorili na terapiju u toku prvih 8 nedelja lečenja (videti odeljak 5.1). Nisu sprovedena ispitivanja bezbednosti i efikasnosti primene leka Remicade kod dece mlađe od 6 godina koja boluju od ulceroznog kolitisa. Trenutno dostupni farmakokinetički podaci su opisani u odeljku 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje kod dece mlađe od 6 godina. Psorijaza Bezbednost i efikasnost primene leka Remicade nisu utvrđeni kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina koji boluju od psorijaze. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.2, ali ne mogu se dati preporuke za doziranje. Juvenilni idiopatski artritis, psorijatični artritis i ankilozirajući spondilitis Bezbednost i efikasnost leka Remicade nisu utvrđeni kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina koji boluju od juvenilnog idiopatskog artritisa, psorijatičnog artritisa i ankilozirajućeg spondilitisa. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje. Juvenilni reumatoidni artritis Bezbednost i efikasnost primene leka Remicade nisu utvrđeni kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina koji boluju od juvenilnog reumatoidnog artritisa. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljcima 4.8 i 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje. Način primene Lek Remicade treba da se primenjuje intravenski tokom 2 sata. Svi pacijenti koji primaju lek Remicade moraju da budu pod nadzorom najmanje 1-2 sata nakon premene infuzije zbog akutnih neželjenih reakcija vezanih za primenu infuzije. Oprema za hitne slučajeve, kao što su adrenalin, antihistaminici, kortikosteriodi ili oprema za veštačko disanje moraju biti dostupni. Pacijentima se pre infuzije može dati npr. antihistaminik, hidrokortizon i/ili paracetamol, i brzina infuzije se može usporiti kako bi se smanjio rizik od reakcija vezanih za infuziju, naročito ako su se već ranije javljale neželjene reakcije vezane za infuziju (videti odeljak 4.4).

Reakcije na infuziju i preosetljivost Infliksimab je povezivan sa akutnim reakcijama vezanim za infuziju, uključujući anafilaktički šok, i reakcije kasne preosetljivosti (videti odeljak 4.8). Akutne reakcije na infuziju, uključujući anafilaktičke reakcije, mogu da se jave u toku infuzije (u roku od nekoliko sekundi) ili u roku od nekoliko sati nakon infuzije. Ukoliko se javi akutna reakcija na infuziju, neophodno je odmah prekinuti infuziju. Oprema za hitne slučajeve, kao što su adrenalin, antihistaminici, kortikosteriodi ili oprema za mehaničku ventilaciju moraju da budu na raspolaganju. Pacijenti pre terapije mogu da prime npr. antihistaminike, hidrokortizon i/ili paracetamol da bi se sprečile blage ili prolazne reakcije. Antitela na infliksimab mogu da se razviju i povezana su sa povećanom učestalošću reakcija na infuziju. Manji udeo u reakcijama na infuziju imale su ozbiljne alergijske reakcije. Takođe je utvrđena veza između razvoja antitela na infliksimab i smanjenog trajanja odgovora. Istovremena primena imunomodulatora povezana je sa manjim javljanjem antitela na infliksimab i smanjenjem učestalosti reakcija na infuziju. Efekat istovremene primene imunomodulatora bio je jači kod pacijenata koji su lečeni po epizodama nego kod pacijenata koji su primali terapiju održavanja. Pacijenti koji prestanu da uzimaju imunosupresive pre ili u toku primene leka Remicade imaju veći rizik od razvoja ovih antitela. Antitela na infliksimab ne mogu se uvek otkriti u uzorcima seruma. Ukoliko se jave ozbiljne reakcije, mora se primeniti simptomatsko lečenje i ne sme se dalje primenjivati lek Remicade (videti odeljak 4.8). U kliničkim studijama, prijavljene su reakcije kasne preosetljivosti. Dostupni podaci ukazuju na povećani rizik od reakcije kasne preosetljivosti sa povećanjem intervala bez primene leka Remicade. Pacijente treba savetovati da odmah zatraže lekarsku pomoć ukoliko se pojave bilo kakve zakasnele neželjene reakcije (videti odeljak 4.8). Ukoliko se pacijentima ponovo daje lek nakon dužeg perioda, oni moraju da budu pod strogim nadzorom u okviru koga se prate znaci i simptomi kasne preosetljivosti.

način primene Lečenje lekom Remsima uvodi se i primenjuje pod kontrolom lekara specijalista koji imaju iskustva u postavljanju dijagnoze i lečenju indikacija za koje je lek Remsima indikovan. Pacijentima koji primaju lek Remsima treba dati Uputstvo za lek i Karticu sa podsetnikom za pacijenta. Uputstvo za primenu možete pronaći u Uputstvu za lek. Za dalje injekcije i nakon odgovarajuće obuke o tehnici potkožne primene, pacijenti mogu samostalno da primene lek Remsimu ukoliko njihov lekar odluči da je to prikladno i sa lekarskim kontrolama po potrebi. Neophodno je proceniti sposobnost pojedinih pacijenata za nezavisnu supkutanu primenu kod kuće, a pacijente treba upozoriti da obaveste svog lekara pre nego što daju sledeću dozu ukoliko primete simptome alergijske reakcije. Pacijenti treba odmah da potraže lekarsku pomoć ako razviju simptome ozbiljnih alergijskih reakcija (videti odeljak 4.4). Tokom lečenja lekom Remsima, konkomitantna terapija treba da bude optimalno prilagođena drugim lekovima, kao što su kortikosteroidi i imunosupresivi. Važno je proveriti indikacije na pakovanju leka kako bi se osiguralo da pacijent dobije pravu formulaciju (intravensku ili supkutanu) kao što je propisano. Supkutana formulacija leka Remsima nije namenjena za intravensku primenu i može se primeniti samo putem supkutane injekcije. Doziranje Odrasli (≥ 18 godina) Reumatoidni artritis Supkutanu terapiju lekom Remsima treba započeti primenom udarnih doza infliksimaba, koje mogu biti intravenske ili supkutane. Kada se primenjuje supkutano udarno doziranje, leka Remsima u dozi 120 mg treba da se primeni supkutanom injekcijom praćenom dodatnim supkutanim injekcijama 1, 2, 3 i 4 nedelje nakon primene prve injekcije, a zatim svake 2. nedelje. U slučaju primene intravenskih udarnih doza infliksimaba za početak lečenja, 2 intravenske infuzije infliksimaba od 3 mg/kg treba dati u razmaku od 2 nedelje. Sa supkutanom primenom leka Remsima, kao terapijom održavanja, započinje se 4 nedelje nakon primene druge intravenske infuzije. Preporučena doza održavanja za supkutanu formulaciju leka Remsima je 120 mg jednom svake 2 nedelje. Lek Remsima se mora primenjivati istovremeno sa metotreksatom. Dostupni podaci pokazuju da se klinički odgovor obično postiže u roku od 12 nedelja terapije. Dalji nastavak primene terapije treba pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o koristi terapije u toku prvih 12 nedelja lečenja (videti odeljak 5.1). Umeren do težak oblik aktivne Kronove bolesti Supkutanu terapiju lekom Remsima treba započeti kao terapija održavanja 4 nedelje nakon poslednje primene intravenskih infuzija infliksimaba. Pre započinjanja terapije primenom supkutane formulacije leka Remsima, treba primeniti 2 intravenske infuzije infliksimaba od 5 mg/kg u razmaku od 2 nedelje i dodatna primena intravenske infuzije infliksimaba u dozi od 5 mg/kg može se primeniti 4 nedelje nakon 2. infuzije. Preporučena doza supkutane formulacije leka Remsima je 120 mg jednom u 2 nedelje. Ukoliko pacijent ne reaguje na inicijalnu terapiju intravenski primenjenim infliksimabom, ne treba nastaviti lečenje infliksimabom. Na osnovu dostupnih podataka ne preporučuje se dalja primena terapije infliksimabom kod pacijenata koji nisu reagovali na terapiju u roku od 6 nedelja posle početne infuzije. Ograničeni podaci kod pacijenata koji su inicijalno odgovorili na režim indukcije, ali kod kojih se odgovor potom izgubio, ukazuju na to da se kod nekih pacijenata povećanjem doze može ponovo uspostaviti terapijski odgovor (videti odeljak 5.1). Dalji nastavak terapije treba ponovo pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o terapijskoj koristi posle prilagođavanja doze. Fistulozna, aktivna Kronova bolest Supkutana terapija lekom Remsima mora se započeti kao terapija održavanja 4 nedelje nakon poslednje primene intravenskih infuzija infliksimaba u dozi od 5 mg/kg u razmaku od dve nedelje. Pre započinjanja terapije supkutanom formulacijom leka Remsima, treba primeniti 2 intravenske infuzije infliksimaba od 5 mg/kg u razmaku od 2 nedelje i dodatna intravenska infuzija infliksimaba dozom od 5 mg/kg može se primeniti 4 nedelje nakon 2. infuzije. Preporučena doza primene supkutane formulacije leka Remsima je 120 mg jednom u 2 nedelje. Ukoliko pacijent ne reaguje na inicijalnu terapiju intravenskim infliksimabom, lečenje infliksimabom ne treba nastaviti. Na osnovu dostupnih podataka ne preporučuje se dalje lečenje infliksimabom kod pacijenata koji nisu odgovorili na terapiju u roku od 14 nedelja posle početne infuzije. Ograničeni podaci kod pacijenata koji su inicijalno odgovorili na režim indukcije, ali kod kojih se odgovor potom izgubio, ukazuju na to da se kod nekih pacijenata povećanjem doze može ponovo uspostaviti terapijski odgovor (videti odeljak 5.1). Dalji nastavak terapije treba ponovo pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o terapijskoj koristi posle prilagođavanja doze. Kod Kronove bolesti, iskustvo sa ponovnom primenom leka u slučaju ponovne pojave znakova i simptoma Kronove bolesti je ograničeno i ne postoje komparativni podaci o odnosu koristi i rizika alternativnih strategija za nastavak lečenja. Ulcerozni kolitis Supkutanu terapiju lekom Remsima treba započeti kao terapiju održavanja 4 nedelje nakon poslednje primene intravenskih infuzija infliksimaba. Pre započinjanja terapije supkutanom formulacijom leka Remsima, treba primeniti 2 intravenske infuzije infliksimaba dozom od 5 mg/kg u razmaku od 2 nedelje i dodatna intravenska infuzija infliksimaba dozom od 5 mg/kg može se primeniti 4 nedelje nakon 2. infuzije. Preporučena doza primene supkutane formulacije leka Remsima je 120 mg jednom u 2 nedelje. Dostupni podaci ukazuju na to da se klinički odgovor obično postiže u roku od 14 nedelja primene terapije (videti odeljak 5.1). Dalji nastavak terapije treba ponovo pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih se u toku ovog perioda ne uoče dokazi o koristi terapije. Ankilozirajući spondilitis Supkutanu terapiju lekom Remsima treba započeti kao terapiju održavanja 4 nedelje nakon poslednje primene dve intravenske infuzije infliksimaba u dozi od 5 mg/kg u razmaku od dve nedelje. Preporučena doza primene supkutane formulacije leka Remsima je 120 mg jednom u 2 nedelje. Ukoliko pacijent ne odreaguje na terapiju posle 6 nedelja (tj. posle 2 intravenske infuzije), ne treba nastaviti lečenje infliksimabom. Psorijatični artritis Supkutanu terapiju lekom Remsima treba započeti kao terapiju održavanja 4 nedelje nakon poslednje primene dve intravenske infuzije infliksimaba u dozi od 5 mg/kg u razmaku od dve nedelje. Preporučena doza primene supkutane formulacije leka Remsima je 120 mg jednom u 2 nedelje. Psorijaza Supkutanu terapiju lekom Remsima treba započeti kao terapiju održavanja 4 nedelje nakon poslednje primene dve intravenske infuzije infliksimaba u dozi od 5 mg/kg u razmaku od dve nedelje. Preporučena doza primene supkutane formulacije leka Remsima je 120 mg jednom u 2 nedelje. Ukoliko pacijent ne odreaguje na terapiju posle 14 nedelja (tj. primene 2 intravenske infuzije i 5 supkutanih injekcija), ne treba nastaviti lečenje infliksimabom. Ponovna primena kod Kronove bolesti i reumatoidnog artritisa Iz iskustva sa intravenskom primenom infliksimabom, ukoliko se ponovo pojave znaci i simptomi bolesti, infliksimab se može ponovno primeniti u periodu od 16 nedelja od primene poslednje infuzije. U kliničkim ispitivanjima, reakcije kasne preosetljivosti su bile povremene i javljale su se nakon što se infliksimab nije primenjivao u periodu kraćem od godinu dana (videti odeljke 4.4 i 4.8). Nisu utvrđene bezbednost i efikasnost ponovne primene ako je period u kojem se infliksimab nije primenjivao duže od 16 nedelja. To se odnosi i na pacijente koji imaju Kronovu bolest i na pacijente koji imaju reumatoidni artritis. Ponovna primena kod ulceroznog kolitisa Iz iskustva sa intravenskom primenom infliksimaba, bezbednost i efikasnost ponovne primene nisu utvrđene, osim kada se primenjuje svakih 8 nedelja (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ponovna primena kod pacijenata sa ankilozirajućim spondilitisom Iz iskustva sa intravenskim infliksimabom, bezbednost i efikasnost ponovne primene nisu utvrđene, osim kada se daje svakih 6 do 8 nedelja (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ponovna primena kod pacijenata sa psorijatičnim artritisom Bezbednost i efikasnost ponovne primene nisu utvrđene, osim kada se primenjuje svakih 8 nedelja (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ponovna primena kod psorijaze Ograničeno iskustvo ponovne primene leka kod pacijenata sa psorijazom primenom jedne doze infliksimaba posle 20 nedelja ukazuje na smanjenu efikasnost i povećanu učestalost blagih do umerenih reakcija vezanih za infuziju u poređenju sa onima tokom prvobitne primene uvodne terapije (videti odeljak 5.1). Ograničeno iskustvo ponovne primene leka zbog ponovnog javljanja bolesti ponavljanjem uvodnog režima terapije, ukazuje na veću incidencu reakcija vezanih za infuziju, uključujući i ozbiljne reakcije, u poređenju sa terapijom održavanja svakih 8 nedelja (videti odeljak 4.8). Ponovna primena kod različitih indikacija Ukoliko se prekine terapija održavanja, a postoji potreba da se terapija ponovo započne, ne preporučuje se ponavljanje uvodnog režima terapije (videti odeljak 4.8). U takvim slučajevima, ponovno lečenje infliksimabom treba započeti primenom jedne intravenske doze infliksimaba praćene gore opisanim preporukama da se doza održavanja sa supkutanom primenom infliksimaba primeni 4 nedelje nakon poslednje intravenske doze infliksimaba. Prelazak na supkutanu formulaciju i sa supkutane formulacije leka Remsima u svim indikacijama Prilikom prelaska sa terapije održavanja intravenskom formulacijom infliksimaba na supkutanu formulaciju leka Remsima, supkutana formulacija se može primeniti u vreme kada je planirana sledeća primena intravenske infuzije infliksimaba. Nema dovoljno podataka u vezi sa prelazom pacijenata koji su primali intravenske doze infliksimaba veće od 3 mg/kg za reumatoidni artritis ili 5 mg/kg za Kronovu bolest svakih 8 nedelja na primenu supkutane formulacije leka Remsima. Nema dostupnih informacija o prelasku sa primene supkutanog oblika na intravensku formulaciju leka Remsima. Propuštena doza Ako pacijenti ne uspeju da primene supkutanu injekciju leka Remsima, potrebno je reći pacijentu da primeni propuštenu dozu odmah, ako nije prošlo više od 7 dana od propuštene doze i zatim nastaviti sa prvobitno propisanim redosledom doziranja. Ukoliko je prošlo 8 dana ili više od propuštene primene leka, potrebno je reći pacijentu da preskoči propuštenu dozu i sačeka sledeću planiranu dozu, a zatim da nastavi sa prvobitno propisanim redosledom doziranja. Posebne populacije Stariji pacijenti Nisu sprovedena posebna ispitivanja primene terapije infliksimaba kod starijih pacijenata. U kliničkim ispitivanjima nisu primećene značajnije razlike u klirensu ili volumenu distribucije vezane za starost pacijenata, što se očekuje i za supkutanu formulaciju ovog leka. Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2). Za više informacija o bezbednosti primene infliksimaba kod starijih pacijenata videti odeljke 4.4 i 4.8. Oštećenje funkcije bubrega i/ili jetre Infliksimab nije ispitivan u ovim populacijama pacijenata. Ne mogu se dati preporuke u vezi doziranja (videti odeljak 5.2). Pedijatrijska populacija Bezbednost i efikasnost supkutane primene leka Remsima nisu utvrđene kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Nema dostupnih podataka. Zbog toga se supkutana primena leka Remsima preporučuje samo odraslima. Način primene Lek Remsima 120 mg rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu, primenjuje se samo kao potkožna injekcija. Kompletna uputstva za upotrebu možete pronaći u Uputstvu za lek. Pacijentima se može dati premedikacija npr. antihistaminik, hidrokortizon i/ili paracetamol i brzina infuzije se može usporiti kako bi se smanjio rizik od reakcija vezanih za infuziju, naročito ako su se već ranije javljale neželjene reakcije vezane za infuziju (videti odeljak 4.4). Lekar mora da obezbedi odgovarajuće praćenje pacijenta za bilo kakve sistemske reakcije, kao i za lokalizovane reakcije na mestu injektovanja nakon inicijalne primene supkutane injekcije.

Sistemske/lokalizovane reakcije na mestu primene infuzije i preosetljivost Infliksimab je povezivan sa sistemskim reakcijama vezanim za infuziju, uključujući anafilaktički šok i reakcije kasne preosetljivosti (videti odeljak 4.8). Akutne reakcije vezane za infuziju, uključujući anafilaktičke reakcije, mogu se razviti u toku infuzije (u roku od nekoliko sekundi) ili u roku od nekoliko sati nakon primene infuzije. Ukoliko se pojave akutne reakcije, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć. Iz tog razloga može biti pokrenuta inicijalna intravenska primena gde je odmah dostupna oprema za hitno lečenje, npr. adrenalin, antihistaminici, kortikosteroidi i oprema za veštačku ventilaciju. Pacijentima se pre primene infuzije može primeniti premedikacija npr. antihistaminik, hidrokortizon i/ili paracetamol, kako bi se sprečili blagi i prolazni efekti. Lokalizovane reakcije na mestu injektovanja su pretežno blage do umerene, uključujući sledeće reakcije ograničene na mesto injektovanja: eritem, bol, svrab, otok, otvrdnuće, pojava modrica, hematom, edem, osećaj hladnoće, parestezija, krvarenje, iritacija, osip, čir, urtikarija, vezikule na mestu injektovanja i krusta su prijavljeni i dovode se u vezu sa supkutanom primenom terapije. Većina ovih reakcija može da se javi odmah ili u roku od 24 sata nakon administracije potkožne injekcije. Većina ovih reakcija rešava se spontano bez dodatnog tretmana. Mogu da se razviju antitela na infliksimab koja su povezana sa povećanom učestalošću reakcija vezanih za infuziju kada se infuzija primenjuje intravenski. Malu učestalost u reakcijama vezanim za infuziju činile su ozbiljne alergijske reakcije. Uočena je i povezanost između razvoja antitela na infliksimab i kraćeg trajanja odgovora na terapiju kada se infuzija infliksimaba primenjuje intravenski. Istovremena primena imunomodulatora povezana je sa manjim javljanjem antitela na infliksimab i smanjenom učestalošću reakcija vezanih za infuziju. Efekat istovremene primene terapije imunomodulatora bio je intenzivniji kod pacijenata koji su lečeni po epizodama nego kod pacijenata koji su primali terapiju održavanja. Pacijenti koji prestanu da uzimaju imunosupresive pre ili za vreme primene infliksimaba izloženi su većem riziku od razvoja ovih antitela. Antitela na infliksimab ne mogu se uvek otkriti u uzorcima seruma. Ukoliko se jave ozbiljne reakcije, mora se primeniti simptomatska terapija i više se ne smeju primenjivati infuzije infliksimaba (videti odeljak 4.8).