indapamid i metformin

Metformin: Postoji povećan rizik od pojave laktatne acidoze pri primeni metformina, usled mogućnosti nastanka funkcionalne bubrežne insuficijencije povezane sa primenom diuretika, posebno sa diureticima Henleove petlje. Ne primenjivati metformin ukoliko koncentracija kreatinina pređe vrednosti od 15 mg/L (135 mikromol/L) kod muškaraca i 12 mg/L (110 mikromol/L) kod žena.

Metformin: Povećan je rizik od laktatne acidoze indukovane metforminom zbog moguće funkcionalne bubrežne insuficijencije povezane sa primenom diuretika, a posebno sa diureticima Henleove petlje. Ne preporučuje se primena metformina ukoliko je koncentracija kreatinina u plazmi iznad 15 mg/L (135 mikromol/L) kod muškaraca i 12 mg/L (110 mikromol/L) kod žena.

Metformin: Povećan je rizik od laktatne acidoze indukovane metforminom zbog moguće funkcionalne bubrežne insuficijencije povezane sa primenom diuretika, a posebno sa diureticima Henleove petlje. Pacijenti ne bi smeli da uzimaju metformin ukoliko koncentracija kreatinina pređe vrednosti od 15 mg/L (135 mirkomol/L) kod muškaraca i 12 mg/L (110 mikromol/L) kod žena.

Metformin Povećan je rizik od laktatne acidoze indukovane metforminom zbog moguće funkcionalne bubrežne insuficijencije povezane sa primenom diuretika, a posebno sa diureticima Henleove petlje. Pacijenti ne smeju da uzimaju metformin ukoliko koncentracija kreatinina pređe vrednosti od 15 mg/L (135 mikromola/L) kod muškaraca i 12 mg/L (110 mikromola/L) kod žena.

Glukokortikoidi (koji se primenjuju sistemski i lokalno), beta-2 agonisti i diuretici imaju svojstvenu hiperglikemijsku aktivnost. O tome treba obavestiti pacijenta, a glukozu u krvi treba češće kontrolisati, naročito na početku lečenja ovim lekovima. Ako je potrebno, dozu lekova za smanjenje koncentracije glukoze u krvi treba prilagoditi tokom i po završetku lečenja drugim lekovima.

Glukokortikoidi (primenjeni sistemski ili lokalno), beta-2 agonisti i diuretici imaju intrinzičku hiperglikemijsku aktivnost. Pacijenti se moraju informisati o ovome, i mora im se češće pratiti koncentracija glukoze u krvi, naročito na početku terapije takvim lekovima. Ako je potrebno, doza antihiperglikemijskog leka mora se prilagoditi tokom terapije drugim lekom ili nakon prekida njegovog uzimanja.

Glukokortikoidi (koji se primenjuju sistemski i lokalno), beta-2-agonisti i diuretici imaju svojstveno hiperglikemijsko dejstvo. Pacijenta treba informisati i treba češće vršiti kontrolu koncentracije šećera u krvi, naročito na početku terapije tim lekovima. Ukoliko je neophodno, dozu antihiperglikemijskog leka treba korigovati u toku terapije drugim lekom i pri njegovom ukidanju.

Glukokortikoidi (koji se daju sistemskim i lokalnim putevima), beta-2-agonisti i diuretici imaju svojstveno hiperglikemijsko dejstvo. O tome treba informisati pacijenta i treba češće vršiti kontrolu koncentracije glukoze u krvi, naročito na početku terapije tim lekovima. Ukoliko je potrebno, dozu antihiperglikemijskog leka treba korigovati u toku terapije drugim lekom i pri njegovom ukidanju.

Glukokortikoidi (koji se daju sistemski i lokalno), beta-2-agonisti i diuretici imaju hiperglikemijsko dejstvo. Pacijenta treba informisati o tome i češće vršiti kontrolu glikemije, naročito na početku terapije tim lekovima. Ukoliko je potrebno, dozu antihiperglikemijskog leka (antidijabetika) treba korigovati u toku terapije drugim lekom i pri njegovom ukidanju.