indakaterol i levonorgestrel

Hipokalemijska terapija Istovremena hipokalemijska terapija sa derivatima metilksantina, steroidima, ili diureticima koji ne štede kalijum može da potencira pojavu mogućeg hipokalemijskog dejstva beta2-adrenergičkih agonista, i stoga je potreban oprez (videti odeljak 4.4).

Hipokalemija Beta2-adrenergički agonisti mogu da dovedu do značajne hipokalemije kod nekih pacijenata, koja bi mogla da izazove neželjena kardiovaskularna dejstva. Smanjenje serumskog kalijuma je obično prolazno, i nije potrebna suplementacija. Kod pacijenata sa teškom HOBP, hipokalemija može da bude potencirana hipoksijom i konkomitantnom terapijom (videti odeljak 4.5), što može da poveća (rizik od nastanka srčanih aritmija) podložnost ka nastanku srčanih aritmija.

Hipokalemijska terapija Istovremena hipokalemijska terapija derivatima metilksantina, steroidima ili diureticima koji ne štede kalijum može potencirati mogući hipokalemijsko dejstvo beta-2 adrenergičkih agonista, pa ih zato treba uz oprez primenjivati (videti odeljak 4.4).

Hipokalemija Beta-2 adrenergički agonisti mogu uzrokovati značajnu hipokalemiju kod nekih pacijenata, što može uzrokovati kardiovaskularna neželjena dejstva. Smanjenje koncentracije kalijuma u serumu je obično prolazno i ne zahteva nadoknađivanje kalijuma. Kod pacijenata sa teškom HOBP, hipokalemija može biti potencirana hipoksijom i istovremeno primenjenim lekovima, što može povećati osetljivost za srčane aritmije (videti odeljak 4.5). U kliničkim ispitivanjima sa lekom Ultibro Breezhaler nisu bili uočeni klinički značajna dejstva hipokalemije pri preporučenoj terapijskoj dozi (videti odeljak 5.1).

Lekovi koji dovode do hipokalemije Istovremeno lečenje lekovima koji dovode do hipokalijemije, tj. derivatima metilksantina, steroidima ili diureticima koji ne štede kalijum može da potencira mogući hipokalemijski efekat beta-2 adrenergičkih agonista (videti odeljak 4.4).

Hipokalemija sa beta agonistima Beta-2 adrenergički agonisti mogu uzrokovati značajnu hipokalemiju kod nekih pacijenata, što može uzrokovati kardiovaskularna neželjena dejstva. Smanjenje koncentracije kalijuma u serumu je obično prolazno i ne zahteva nadoknađivanje kalijuma. Kod pacijenata sa teškom astmom, hipokalemija može biti potencirana hipoksijom i istovremeno primenjenim lekovima, što može povećati osetljivost za srčane aritmije (videti odeljak 4.5). U kliničkim ispitivanjima sa indakaterol/glikopironijumom/mometazonfuroatom nisu bila uočena klinički značajna dejstva hipokalemije pri preporučenoj terapijskoj dozi.

Lekovi koji dovode do hipokalemije Istovremeno lečenje lekovima koji dovode do hipokalemije, tj. derivatima metilksantina, steroidima ili diureticima koji ne štede kalijum može da potencira mogući hipokalemijski efekat beta2-adrenergičkih agonista (videti odeljak 4.4).

Hipokalemija sa beta agonistima Beta2-adrenergički agonisti mogu uzrokovati značajnu hipokalemiju kod nekih pacijenata, što može uzrokovati kardiovaskularna neželjena dejstva. Smanjenje koncentracije kalijuma u serumu je obično prolazno i ne zahteva nadoknađivanje kalijuma. Kod pacijenata sa teškom astmom, hipokalemija može biti potencirana hipoksijom i istovremeno primenjenim lekovima, što može povećati osetljivost za srčane aritmije (videti odeljak 4.5). U kliničkim ispitivanjima sa indakaterol/mometazonfuroatom nisu bila uočena klinički značajna dejstva hipokalemije pri preporučenoj terapijskoj dozi.